четвртак, 09.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 25.05.2020. у 20:05 Биљана Радомировић
„ПОЛИТИКА” У ЈЕДНОМ ОД ДВА ЖЕНСКА МАНАСТИРА НА СЕВЕРУ КиМ

Долином Ибра одјекују звона Свете Петке

Игу­ма­ни­ја Ни­на се пе­ла на кров цр­кве да про­ве­ри ка­ко ра­до­ви иду (Фо­то лич­на ар­хи­ва)

Лепосавић, Улије – На јесен ће две године како је Света Петка у селу Улију, ту, одмах изнад Лепосавића, поново женски манастир. Накратко је у овој светињи из 13. века било братство, да би уз благослов владике Рашко-призренске епархије Теодосија и уз подршку протојереја-ставрофора Милије (Арсовића), архијерејског намесника, у манастир пре две године дошле мати Нина (Ђурђевић), игуманија манастира, и мати Јулијана (Ракић).

У манастиру Кончул, код Рашке, биле су деценију и по.

Манастир Света Петка, један од два женска манастира на северу Космета, вековима је на брду Градац, на 560 метара надморске висине подно висова Копаоника, окружен кућама вредних Улијанаца.

Асфалтним путем се стиже до манастира посвећеног Светој преподобној мученици Параскеви Римљанки, за који не постоје прецизни писани подаци о изградњи и ктитору цркве.

„Сматра се да темељи датирају из средњег века, а као сведочење томе узима се Бањска повеља Светог краља Милутина. У повељи се помиње село Улије са Црквом Уласка Христа у Јерусалим – Цвети, које краљ, поред осталих села, дарује манастиру Светог архиђакона Стефана у Бањској. Као многе  и ова црква је срушена пред налетом Турака”, говори нам тихо мати Нина, игуманија, док седимо у обновљеном конаку, где све одише миром, чистином и топлином.

Захваљујући овом маленом сестринству, које је, чини се сам бог послао  Нини и Јулијани, које су заједно 17 година, од студија у Београду до доласка у  Свету Петку, конаци и црква, али и манастир добијају нову одежду.

Бива нам и непријатно док пред нас износе свакојака послужења. Од гибанице, разних колача, до чаја и сока које саме праве од кора наранџе и лимуна. Како је време берби чајева, ускоро крећу да по околним брдима беру глог, зову, хајдучку траву... Цвет мајчине душице и коприву већ суше. Од коприве и ливадског зеља спремају себи оброке.

Све, ове две сестре по Богу, умеју и могу. Вредне, одважне, храбре, дотле да се ухвате у коштац и са најтежим грађевинским пословима који су се на конаку и цркви изводили.

„Конак је на клизишту, дошло је до пуцања објекта. Морали смо да урадимо потпорне зидове, дренажу и хидроизолацију. Радови на конаку су трајали цело прошло лето”, говори мати Нина, док Јулијана звонко допуњује да треба да се замени дрвена столарија која је почела да пуца.

Насмеја нас кад чусмо да се игуманија Нина пела на кров цркве да провери како радови иду!

Нетремице гледамо, час у игуманију Нину, час у мати Јулијану, чијим се доласком 8. септембра 2018. враћа молитвени живот верника, па овај храм постаје мали за све који долазе на богослужења и поклоњење чудотворној икони преподобној мученици Параскеви.

Објашњавају да је за време епископовања блаженопочившег Патријарха Павла, а да би се избегло кршење часног поста и скрнављење Великог петка од стране комуниста, одлучено да се као храмовна слава  празнује Света преподобна мученица Параскева Римљанка, 8. августа.

Многи на овај дан прослављају „малу славу“, а тога дана, порта манастира Свете Петке је тесна да прими све који би да овај празник прославе са сестринством и монаштвом Рашко-призренске епархије, као и народом не само са севера Космета већ и из Србије, који су чули за чудотворне и исцелитељске моћи светитељке.

Ма­ти Ни­на (Ђур­ђе­вић), игу­ма­ни­ја ма­на­сти­ра, и ма­ти Ју­ли­ја­на (Ра­кић) (Фо­то Б. Ра­до­ми­ро­вић)

„За монашку славу смо узеле 27. октобар”, казује игуманија Нина, док је подсећамо да многе породице у лепосавићкој парохији славе тај дан као велику крсну славу, која је у народу позната као Петковица.

Пуне су идеја ове две младе монахиње које су стално у послу. Мати Нина, кад год има времена ради у иконописачкој радионици, где се иконе раде јајчаном темпером на дасци, а позлаћене су 24-каратним златним листићима.

Чујемо да ће игуманија да ради иконе за иконостас, а већ има наруџбине за продају у иностранству. Објашњава нам технику средњовековног иконописња, док успут сазнајемо да је студирала историју уметности, али да је због љубави према монаштву напустила факултет на трећој години студија.

Са 22 године, игуманија Нина, Београђанка, отишла је у манастир Кончул, где је и замонашена.

Мати Јулијана, родом из Косовске Митровице, напустила је Београдски универзитет, студије српске књижевности као апсолвент и исто са 22 године, посвећује себе Богу и Кончулу, где прима постриг.

Својим кројачким умећем, има задужење да у кројачкој радионици, ту у манастиру брине о одржавању одежди за потребе епископије, али шије и одежде за њих две.

Пуне су идеја ове две монахиње, које кажу: „Нашле смо се духом и темпераментом, мислимо и дишемо као да смо рођене сестре, а наше породице су се спријатељиле и окумиле.”

Имају у плану да у конаку поред монашких келија среде и собе за госте, да уреде гостопримницу, да направе посебан улаз за вернике које би пут водио право у цркву, да догодине подигну пластеник, да набаве средства за сушионицу чајева, воћа....

Са мати Ниниом и Јулијаном, које нису скидале осмех с лица, време је очас пролетело.

Већ је увелико грабило поподне док смо се спуштали ка центру Лепосавића, док су долином Ибра одзвањала звона са Свете Петке и са Храма Светог Василија Острошког , која као и у свим светињама Српске православне цркве на Косову и Метохији звоне на свака два сата. Звониће тако све док не прође „зло” које је захватило свет. 

Проширење цркве помогли Kанцеларија за КиМ и приложници

У манастир смо дошли у време док још траје пандемија вируса корона, па верујући народ не долази као пре 15. марта, када је проглашено ванредно стање.

Јутрење и вечерње богослужење се у манастиру редовно држе, а читање акатиста Свете Петке, по богослужењу петком.

Богослужења држе свештеници из Лепосавића.

Излазимо напоље, док нас запљускује врео мајски дан. Идемо ка цркви која је захваљујући средствима Канцеларије за Косово и Метохију, али и верујућем народу, проширена за 30 квадрата.

„Обновом богослужења почео је да долази све већи број верника. Јавила се потреба за проширењем цркве, а како је стари део зидан силикатним пешчаром, пронашли смо исти камен у Дреновској реци. За реализацију оба пројекта, конака и цркве, новац је дала Канцеларија за Косово и Метохију, али и добар део привредника, где морамо да издвојимо Радоша Петровића из Косовске  Митровице и Биљану Николић из Београда.

Поред њих има много верника који су се својим прилозима уврстили у ктиторе и приложнике”, казује игуманија Нина, пред новосаграђеним делом цркве који тек треба да се

фрескопише, објашњавајући да је зидано средњовековном техником, где је камен зидан, а не лепљен.

Када се укину ванредне мере на Космету и прелази отворе, у цркву ће бити допремљен нови иконостас који ће овога пута бити од камена, а од камена ће бити и часна трпеза.

Нема замисли које ово сестринство не може да оствари. У плану им је да до славе у августу, када дође и до 170 гостију, мермером замене и под цркве, а планирају и да започну градњу каскадног зида, у делу које се ослања на брдо, које је на само неколико метара од манастира.

Коментари1
64c5d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marina
Predivno, svaka cast sestrama, da je vise ovakvih prica, mnogo lep tekst.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља