среда, 15.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 26.05.2020. у 20:11 Бранка Васиљевић

Договор зајмодаваца гради нову депонију

Затварањем финансијске конструкције између Међународне финансијске корпорације (ИФЦ), Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Развојне банке Аустрије (ОеЕБ) омогућена је исплата 290.000.000 евра која ће осигурати реализацију пројекта производње енергије из отпада у Винчи
(Фото: „Бео чиста енергија” Д. Удовичић)

Решавање горућег еколошког проблема у граду – гашење постојеће неусловне депоније и изградња нове савремене у Винчи, од јуче је још за један корак извесније. Затварањем финансијске конструкције између Међународне финансијске корпорације (ИФЦ), Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Развојне банке Аустрије (ОеЕБ) омогућена је исплата 290.000.000 евра која ће осигурати реализацију пројекта производње енергије из отпада у Винчи.

Реч је о исплати првог дела зајма предузећу „Бео чиста енергија” које су основали предузећа „Суез С.А”, јапански конгломерат „Иточу корпорејшн” и „Маргарита фонд”, паневропски инвестициони фонд. Ове компаније су пре три године потписале јавно-приватно партнерство са градом у области управљања отпадом и то на 25 година.

Тај пројекат између града и приватног сектора омогућиће санацију једне од највећих неуређених депонија у Европи и изградњу новог комплекса за одрживо управљање отпадом. То подразумева и изградњу постројења за производњу енергије из отпада и постројења за прераду грађевинског отпада.

Како у предузећу „Бео чиста енергија” кажу, погон за производњу енергије из снаге 103 МW може на сат да преради 43 тоне отпада.

– Произведена електрична енергија биће спроведена у енергетски систем Србије, а топлотна у систем „Београдских електрана”. Предвиђена је и изградња додатних постројења за прераду грађевинског отпада са капацитетом прераде од око 200.000 тона и постројења за коришћење депонијског гаса – објашњавају у предузећу „Бео чиста енергија”.

Произведена електрична енергија биће спроведена у енергетски систем Србије, а топлотна у систем „Београдских електрана”

Све ово смањиће употребу угља и гаса као енергената, изливање загађујућих отпадних вода у Дунав и на тај начин утицати на очување животне околине.

– Захваљујући овом кредитном аранжману, моћи ћемо да појачамо напоре и што пре реализујемо овај значајан пројекат. Пројекат у Београду је модел који би остале земље требало да следе, а ми се радујемо што смо део ове успешне приче – каже Мицуаки Харада, генерални директор предузећа „Бео чиста енергија”, а преноси Танјуг.

Депонија у Винчи отворена је 1977. године. Од центра града удаљена је 15 километара, простире се на 40 хектара и на њој се налази око десет милиона тона отпада. Једна је од 50 најнеуређенијих у свету и једина оваквог типа у Европи.

До краја године затварање старе депоније

Изградња нове депоније је започела. У првој фази подиже се санитарна депонија за одлагање комуналног и инертног отпада, као и постројења за прераду оцедних вода. Пуштањем у рад ових постројења крајем године стичу се услови за затварање постојеће депоније. Када су у питању сви радови на овом комплексу, очекује се да ће бити завршени у наредне три и по године.

Цео комплекс кошта 370.000.000 евра

Укупна предвиђена средства за санацију старе депоније и изградњу целог комплекса износе 370.000.000 евра. То је једно највећих јавно-приватних партнерстава у Србији. Кредит од 290.000.000 евра обезбеђује група наведених зајмодаваца, а преостали новац од осамдесет милиона евра обезбеђују оснивачи „Бео чисте енергије” – „Суез”, „Иточу” и „Маргарита фонд”.

Коментари0
877be
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља