Изгледом све више личи на разгледнице из неких срећних година с краја прошлог века са најзначајнијим симболима Мостара: груби грађевински радови на обнови Саборне цркве Свете Тројице стигли су до самог краја.
Тренутно се завршава „капа” на звонику на који треба да се постави, већ завршени, велики позлаћени крст, а уз то, остало је да се заврше фасадерски радови на звонику и северном и јужном зиду храма, описује за „Политику” ток обнове ове светиње протојереј-ставрофор Радивоје Круљ, мостарски парох.
̶ Тиме ћемо завршити грађевинске радове на храму и вратити му предратни спољашњи изглед ̶ истиче наш саговорник.
Својевремено највећи храм на Балкану и до градње Храма Светог Саве највећа богомоља под јурисдикцијом СПЦ саграђена је 1873, а потпуно срушена у ратним дејствима 1992. када су је јединице ХОС-а сравниле са земљом. Почетак обнове чекала је до 2010. године, а данас је дошло време да се разговара о унутрашњем уређењу храма и почетку богослужења у светињи која је од 1873. до 1992. била саборни храм Епархије захумско-херцеговачке.
̶ Што се тиче унутрашњег уређења храма, ми можемо одмах кренути са електро, машинским и другим инсталацијама, те са унутрашњим малтерима и завршним фреско малтером. То можемо завршити у току ове године, чак у току лета. При крају смо и дефинисања изведбеног пројекта ентеријера, а што се тиче коштања, видећемо какве ће бити понуде уметника и мајстора. Незахвално је прогнозирати. За обезбеђење финансија, што се тиче самог храма, имамо чврсто обећање Српског члана Председништва БиХ Милорада Додика и председника Републике Србије Александра Вучића да је неупитна подршка Републике Србије и Републике Српске. За пројекат ентеријера и партера, који такође изискују велика финансијска средства, аплицирали смо и аплицираћемо код влада Турске, Русије, Федерације БиХ и Савета министара БиХ ̶ истиче отац Радивоје Круљ.
Додаје да се нада и верује да ће већ ове године у мостарској Саборној цркви бити приређена свечаност поводом 800 година аутокефалности Српске цркве и 800 година од установљења Епархије захумско-херцеговачке и да ће то бити и почетак редовног циклуса богослужења у Саборном храму у Мостару.
Крајем 2018, са седам купола мостарске светиње заблистали су позлаћени крстови, који су тада освештани и постављени на њих, а прошле године Влада Србије донела је одлуку да издвоји 59,1 милион динара за реконструкцију храма. Ово је и један од тренутно највећих пројеката Српске православне цркве, уз унутрашње уређење врачарског Храма Светог Саве.
Обнова је симболично почела из једне друге херцеговачке светиње: манастира Житомислић, где је 2008. године у организацији Епархије захумско-херцеговачке и тадашњег надлежног владике Григорија одржана добротворна вечера за изградњу храма са више од 600 званица. Уз архијереје СПЦ, Мостарце и Херцеговце, државнике, јавне личности, прикупљању прилога одазвали су се тада и представници Бискупије мостарско-дувањске, као и мостарски муфтија Сеид Смајкић.
̶ Не само да су обнову Саборног храма у Мостару помогли мостарска бискупија, мостарско муфтијство и херцеговачка фрањевачка провинција него и Мостарци свих вера, нација и опредељења. Мостар се заиста истински радује обнови наше цркве. То је признање нашем епископу, нама свештеницима и нашој православној заједници. Заједништво у обнови храма је помогло нашој заједници која броји непуних 5.000 чланова на подручју Мостара да узраста у слободи и осећају да смо своји на своме у граду на Неретви ̶ каже Круљ и подсећа да за мостарске православце обнова Саборне цркве значи буквално живот и постојање у овом граду.
̶ Она је заиста темељ нашег постојања и, наравно, место литургијског сабрања, црквеног живота, наше духовности и хришћанског идентитета. Обнова храма за Мостар и све његове грађане значи да се вратио један од важних симбола и знаменитости града. Стављање у функцију Саборне цркве није само пуко стављање и враћање у функцију још једног споменика културе града Мостара него и употпуњавање туристичке понуде Мостара и смисла Мостара као мултиетничког и мултирелигијског центра Херцеговине ̶ истиче Радивоје Круљ.
