среда, 08.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 26.05.2020. у 21:00 Вишња Аранђеловић

Сваке године деца оболевају од Кавасаки синдрома

Број оних који се сусретну са овом болешћу је мали, а лечење је у већини случајева успешно, каже проф. др Владислав Вукомановић, заменик директора Института „Др Вукан Чупић”
Владислав Вукомановић (Фото В. Аранђеловић)

Оба тинејџера која су због Кавасаки синдрома била смештена на лечење у Институту за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић” пуштена су кући. Иако су дечаци, како су показали тестови, имали ковид 19, нема доказа да је овај синдром повезан са новим вирусом корона. Запослени у поменутој болници са овом болешћу се сусрећу већ двадесетак година, а како за „Политику” каже проф. др Владислав Вукомановић, кардиолог и заменик директора института, у ову установу годишње дође петнаестак деце са дијагнозом Кавасаки синдрома.

– Никако не можемо рећи да је епидемија новог корона вируса повећала број деце оболеле од ове болести. Сваке године имамо случајеве са том дијагнозом, а најчешће се јављају у периоду од јануара до марта – објашњава проф. др Владислав Вукомановић и додаје да је обично реч о деци узраста од две до пет година.

Али и то правило има своје изузетке – тамошњи доктори Кавасаки синдром сретали су и код бебе од три месеца, али и код тинејџера. Управо у последња два случаја реч је о дечацима узраста од 15 и 16 година.

– Код оба дечака брис ждрела, односно пи-си-ар на ковид 19 био је негативан, али смо нашли позитивна антитела. Не знамо када су они прележали вирус корона, можда и три, четири недеље пре него што су дошли код нас због Кавасаки синдрома. Али оно што је важно знати, код пацијената који имају ову болест дешава се да буду изоловани и други вируси, попут адено или рино, па је моје мишљења да је генетика ипак најодговорнија за појаву Кавасаки синдрома – појашњава проф др. Вукомановић и додаје да је број оних који се сусретну са овом болешћу мали, а лечење у великом броју случајева успешно.

Ипак, после прашине коју су подигли медији објављујући како је Кавасаки болест, после Европе и Америке, стигла и код нас, многи родитељи су се запитали како да је препознају.

Тест који би потврдио да ли је реч баш о том синдрому не постоји, па се ова дијагноза поставља на основу симптома. А наш саговорник објашњава да су најчешћи знаци ове болести температура до 40 степени, отечене лимфне жлезде, црвене очи, испуцале усне, језик црвен као јагода, оспе по телу, оток шака и стопала.

– Оба дечака која су код нас стигла у размаку од три дана имала су и срчану слабост, односно функције срца су им биле на половини могућности. С обзиром на то да су се на време јавили лекару, излечени су без последица. Током лечења добијали су аспирин, антибиотике, имуноглобулин, лекове за јачање срца и побољшање циркулације… После четири недеље отпуштени су из болнице потпуно опорављени – прича за наш лист проф. др Вукомановић.

Када је реч о вирусу корона, Институт за мајку и дете био је место резервисано за најтеже случајеве, то јест оне којима је потребна механичка вентилација. На срећу, према речима заменика директора ове установе, респиратор је био потребан само за једног пацијента. И он је излечен. Поред тога, ту се од ковида 19 успешно лечило и једно новорођенче чија је мајка била заражена новим вирусом, као и неколико пацијенте који су имали тешка срчана обољења.

– Наше искуство је да деца имају блаже облике ове болести. Имали смо, рецимо, дечака са тешким обољењем срца, вирус корона није погоршао његово стање – истиче проф. др Вукомановић.

Према подацима здравственог кризног штаба, у болницама у Србији је било око 600 деце која су имала симптоме вируса корона. Само у здравствену установу „Драгиша Мишовић” примљено је преко 500 малишана. Надлежни у Новом Саду јуче су објавили да у Дечјој болници нема деце заражене овим вирусом, док се у Нишу лечи још само њих деветоро.

Коментари0
fc54c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља