петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 26.05.2020. у 19:58 Милица Димитријевић

Прва ретроспектива Влаха Буковца у Србији

Изложба 36 слика овог великог уметника због пандемије вируса корона није отворена у Галерији САНУ крајем априла, али се очекује да до краја године овај замашан подухват буде реализован
„Аутопортрет”, 1911. (Народни музеј у Београду)

Професор Игор Борозан и Галерија Српске академије наука и уметности увелико су припремали прву, велику ретроспективну изложбу Влаха Буковца (1855, Цавтат – 1922, Праг) у нашој земљи када је дошло до сасвим непредвиђене ситуације – појаве вируса корона и увођења ванредних мера због чега је читав тај обиман посао морао привремено да се заустави.

Поставка 36 слика овог великог уметника требало је да буде свечано отворена 29. априла – то се није десило, али нам је потврђено да се очекује да ће се до краја године овај подухвати реализовати, на задовољство организатора и публике. Јер, познати хрватски сликар, велики путник и авантуриста вештог потеза четкицом, оставио је позамашан траг на међународној сцени, посебно на нашим просторима, и својим делима и утицајем на наше ствараоце.

Окриље сводова академије место је које Буковац свакако заслужује – од 1884. дописни је члан Српског ученог друштва, а од 1905. у редовном је саставу Српске краљевске академије, док се његов рељефни портрет, дело вајара Ђоке Јовановића, налази у сали председништва САНУ, подсећа нас на почетку разговора за „Политику” Борозан. И додаје да ће, будући да је реч о интернационалној поставци, транспорт слика, између осталог, условити и динамику доласка до новог датума за отварање док саобраћај међу државама у пуном капацитету не профункционише. Списак музеја одакле ће дела доћи је подужи: Народна галерија у Љубљани, Модерна галерија у Загребу, Кућа Буковац у Цавтату, Музеј Српске православне цркве и општине у Дубровнику, приватне колекције у Загребу, потом Народни музеј у Београду, Уметничка збирка дворског комплекса на Дедињу, Музеј Југославије, Спомен-збирка Павла Бељанског, Галерија Матице српске, Уметничка збирка Медија центра „Одбрана”, Дом Војске Србије, Музеј рудничко-таковског краја из Горњег Милановца, као и Дом Јеврема Грујићa.

Посетиоци ће моћи да виде 16 слика из поменутих иностраних збирки и 20 из наших институција и оне ће нас водити кроз читав уметников опус кроз три целине и то тако да ће дела сама бити и највеће „звезде поставке”, у концепту између традиције и модерности. Идеју нам приближава наш саговорник:

– Уметникове стваралачке промене биће доведене у везу са периодима његовог живота, који су у препознати као париски (1877–1893), где је креирао, загребачки (1893–1903), када се етаблирао, и прашки (1903–1922), где је обновио стечено знање и постао изразити естета и оригинални декадент. Изабрана дела биће примери основних идејних (симболизам, алегорија, естетицизам, декаденција…) и стилских (академизам, сецесија, дивизионизам…) метаморфоза у наведеним етапама. Повратак традицији, историјском периоду у којем је Буковац излагао подразумева сведену, театарску кулисну целину, затамњење просторија и правилно акцентовање слика, у складу са садржајем, бојом, и стилом, док ће ненаметљиви савремени мултимедијални сегмент оживети сликарева атељеа, као и новооткривену сензацију, дело „Путифарова жена”, које због низа отежавајућих околности неће бити допремљено у Београд.

„Икар и Дедал”, део диптиха, 1896 (Народни музеј у Београду)

Поред знамените „Велике Изе”, слике која је 1882. на Салону у Паризу омогућила младом Буковцу улазак у салонске кругове и уметнички свет интернационалног Олимпа, и „Модерне Кирке”, до сада неизлагане, овај историчар уметности издваја као драгоцене још и портрете краљице Наталије Обреновић и краља Александра Обреновића, „Андромеду”, два ремек-дела дечјег портретног сликарства – Мила Бравачића и портрет девојчице Бергер, потом диптих сликара и његове супруге, „Аутопортрет” и диптих „Икар и Дедал”, несумњиво најсложеније Буковчево дело.

Закружујући причу о једном од највећих иноватора на путу ка модерни, о којем ће у склопу изложбе бити објављена и двојезична монографија, Борозан наглашава да је Буковац континуирано био присутан на српској излагачкој сцени. Током четири деценије рада на бројним владарским портретима стекао је неприкосновени статус сликара српског двора. Тодор Швракић, Бранко Радуловић и Перо Поповић само су неки од уметника који су пристигли у Праг привучени његовим либералним педагошким приступом, док су Јован Бијелић, Коста Хакман, Милан Коњовић и други српски модерни сликари прошли основну ликовну обуку управо у класи професора Буковца.

Занимљива судбина „Беле робиње”

Буковчев син Ага поред „Беле робиње” у прашком атељеу, 1922. 

Посебно је занимљив случај „Беле робиње”, слике која се тренутно налази у Уметничкој колекцији Дворског комплекса, и која ће, такође, како је замишљено, бити део поставке. Борозан нам открива детаље и каже:

– Слика је 1961. требало да буде поклоњена председнику Индонезије Сухарту, али је директном интервенцијом маршала Тита спречено отуђење једног од најбољих Буковчевих дела. Однос Тита према Буковчевом сликарству говори о континуитету поштовања који су српски монарси, па и један неформални, имали према његовом стваралаштву. Парадоксално, или не, сликар кога су одликовали краљ Милан Обреновић (Орден Таковског крста петог степена) и краљ Александар Обреновић (Орден Светог Саве трећег степена) постао је омиљени уметник Јосипа Броза Тита, потврдивши да универзални закони непролазне лепоте надилазе идеолошке и друштвене различитости.

Коментари1
14072
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бојан
Влахо Буковац (итал. Biagio Faggioni; Цавтат, 4. јул 1855 — Праг, 23. април 1922) је био српски[1][2] сликар[3], академик, члан САНУ.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља