недеља, 18.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 26.05.2020. у 22:02 Милица Димитријевић

Проницљиво око Пјера Крижанића

Прецизна карактеризација личности особеност је опуса овог врсног карикатуристе чији се сегмент може видети у Спомен-збирци Бељански до половине јуна

Сигуран, пун и бритак потез Пјера Крижанића (1890–1962) оловком, пером или четкицом – свеједно је – препознаје се одмах. Овај врсни карикатуриста, један од родоначелника тог жанра у југословенским оквирима, својом руком овековечио је многе наше уметнике због чега његови радови имају истакнуто место у Збирци ликовне уметности Спомен-збирке Павла Бељанског. Све до 14. јуна у оквиру поставки названих „Меморијал уметника”, у овој новосадској институцији посетиоцима жељним стваралаштва након готово два месеца изолације доступно је десетак његових карикатура из фонда који поседују, а под насловом „Уметници пером Пјера Крижанића”.

„Иако не припада кругу аутора чија је дела Павле Бељански уврстио у колекцију, Крижанић заузима истакнуто место у нашој збирци као хроничар југословенске културне сцене у првој половини 20. века. Његове карикатуре ушле су у фонд откупом од сликарке Лизе Крижанић, уметникове прве супруге, и поклонима Лепосаве Ст. Павловић и Сесил Перић”, објашњава за „Политику” Марта Ђармати, кустоскиња Спомен-збирке Бељански и ауторка ове децентне и питке изложбе, уприличене поводом 130 година од Крижанићевог рођења.

Поред тога што је његово стваралаштво најпре у вези са карикатурама друштвено-политичке тематике, радо је и веома успешно бележио ликове својих савременика и пријатеља, међу којима се многи данас сматрају најзначајнијим представницима српске и југословенске ликовне и драмске уметности, књижевности и издаваштва.

„Карикатуре стваралаца које поседујемо, попут Риста Стијовића, Сретена Стојановића, Јована Бијелића, Јефте Перића и Лизе Крижанић, изузетни су примери Пјеровог умећа да истакне специфичне карактерне црте портретисаног. Прецизна карактеризација личности и балансирање између стварног и карикатуралног особености су његовог израза. На изложеним радовима можемо уочити и заинтересованост аутора да уз помоћ карикатуре забележи позицију и ангажованост сликара у Београду у периоду између два светска рата. Уметнике, међу којима препознајемо поменутог Стијовића, Стевана Боднарова, Вељка Станојевића и многе друге, уочавамо у жустрој препирци са председником београдске општине, потом Петра Добровића, Мила Милуновића и Тому Росандића видимо на првој оснивачкој седници Академије ликовних уметности у Београду, или Јефту Перића, борца за права уметника крајем тридесетих година 20. века, запажамо приказаног као мученика и свеца. Крижанићеве аутокарикатуре представљају њега самог као креативца који је и сопствени лик гледао проницљивим, критичким оком”, каже наша саговорница и подсећа нас на неке биографске податке који се тичу Крижанића. Почевши од рођења у Глини (Хрватска), у хрватско-српској породици, преко уписивања на Вишу школу за умјетност и умјетни обрт у Загребу, па до почетака бављења карикатуром 1908. и сарадње са сатирично-хумористичким листом „Коприве”, у којем се први пут представља псеудонимом Пјер.

Из Загреба прелази у Београд 1922, а од 1923. редован је карикатуриста „Политике”, док повремено ради у „Новом листу”, „Седмој сили”, „Усменим новинама” и „Јежу”. Карикатуром с пратећим текстом коментарисао је најзначајније догађаје из унутрашње и спољне политике Краљевине Југославије. Објавио је збирке карикатура „Наше муке” (1923) и „Куку Тодоре” (1927). Био је један од оснивача хумористичког листа „Ошишани јеж” (Београд, 1935), бавио се ликовном критиком (1919–1941) коју је објављивао опет у нашем листу, у „Ријечи” и „Животу”, те есејистиком, илустрацијом и сликарством. Био је члан групе „Облик” (1931–1937), а постхумно, у његову част, 1967. године, на иницијативу сликара и карикатуристе Драгана Савића, установљена је Награда „Пјер”, коју додељују „Вечерње новости” за допринос савременој српској новинској карикатури.

Коментари0
ebc33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља