среда, 15.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 27.05.2020. у 14:40 Јелена Каваја

Фармацеутски џинови нису хтели да раде на вакцини

Развој цепива против патогена какви су вируси корона ЕУ је предлагала пре три године, али је иницијатива одбијена
Лабораторија у Тајланду настоји да нађе вакцину за ковид 19 (Фото EPA-EFE/Diego Azubel)

Највеће фармацеутске компаније нису 2017. године прихватиле предлог Европске комисије да раде на вакцини против патогена као што су вируси корона, сазнаје „Гардијан”. Тај план су пре три године изнели представници ЕК у Иницијативи за иновативне лекове (ИМИ), јавно-приватном партнерству које подржава најнапреднија истраживања у Европи.

Сматрали су да би то олакшало развој и одобрење вакцине против приоритетних патогена пре избијања заразе. Предлог су одбацили представници индустрије, чланови Европске фармацеутске федерације, коју чине неке од најпознатијих компанија: „Глаксо Смит Клајн”, „Новартис”, „Фајзер”, „Лили” и „Џонсон и Џонсон”.

Ово је открио бриселски истраживачки центар Опсерваторија корпоративне Европе (ЦЕО), анализирајући одлуке ИМИ, тела које има буџет од пет милијарди евра из фондова ЕУ и приватних донација.

Откако је почела пандемија и постало јасно да не постоје ни лекови ни вакцине за ову врсту патогена, фармацеутске компаније су се нашле на удару критика да нису радиле на медикаментима за заразне болести јер су они далеко мање профитабилни од оних за хронична обољења. Према једном истраживању, 20 највећих компанија је прошле године започело око 400 истраживачких пројеката. Од тога броја половина се бави канцером, а свега 65 инфективним болестима.

У извештају ЦЕО, непрофитне групе која истражује утицај лобирања корпорација на политику ЕУ, каже се да је европско тело, уместо да својим радом надомести пропусте тржишног приступа тако што ће убрзати развој иновативних лекова, више подржавало уобичајене приоритете тржишта. Помиње се објава са сајта ИМИ, која је у међувремену уклоњена, а у којој се рекламира чланство у иницијативи као „огромна уштеда, јер се у оквиру ИМИ раде исти пројекти које би појединачне компаније свакако морале да раде”.

Представница ИМИ рекла је за „Гардијан” да извештај нетачно сугерише да иницијатива није обавила свој посао заштите Европљана пропустивши прилику да припреми друштво за пандемију ковида 19. Навела је да је предложено истраживање било малог опсега, фокусирано на старе моделе тестирања на животињама и компјутерску симулацију.

Такође, предлог је у то време имао конкуренцију у другим приоритетима, укључујући истраживања туберкулозе и аутоимуних болести. Поменула је да су заразне болести и вакцине од почетка њихов приоритет и подсетила на пројекат „Запи”, вредан 20 милиона евра, покренут после пандемије еболе.

ЦЕО тврди да су због утицаја фармацеутских џинова на агенду ИМИ доминантни постали интереси индустрије, док су занемарене болести које прате сиромаштво и вируси попут короне. Позивају се и на званични извештај о евалуацији рада тог тела, у којем се каже да оно јесте омогућило глобалним компанијама да сарађују с малим и средњим предузећима и факултетима, али да је тешко идентификовати позитивне социоекономске ефекте.

Бриселски истраживачки центар такође наводи да због доминације фармацеутских џинова у ИМИ нема довољно улагања у лекове против болести које је СЗО означила као приоритетне.

За седам од 25 сектора који су тако означени ИМИ нема пројекте, укључујући терапију за неонаталне поремећаје и постпорођајно крварење, а уложено је у 17 пројеката за Алцхајмерову болест, дијабетес и канцер, где већ постоје значајна глобална истраживања (и велика могућност зараде), па ЦЕО пита да ли је новац европских пореских обвезника адекватно потрошен.

Предлог Европске комисије из 2017. за унапређење „биолошке спремности” односи се на подршку пројектима компјутерске симулације и унапређењу анализе модела тестирања на животињама како би се убрзао процес одобравања лекова и вакцина против вируса корона. ИМИ је такође био против финансирања пројеката са коалицијом Цепи из Осла, која се бави управо терапијом за МЕРС и САРС, оба из породице вируса корона.

Од осам кандидата за вакцину против ковида 19, који су у напредним фазама тестирања, само један је у Европи, и то у Великој Британији, која више није део ЕУ. Развија се на Оксфорду, а шансе да буде успешна процењује се на око 50 одсто.

Коментари7
702c0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Братимир
Да су онда направили вакцину, а да се сада појавила зараза теоретичари завере би рекли да су фармацеутске куће намерно пустиле вирус. И боље што нису радили на вакцини тада. Него читам нешто - слепи мишеви носе још барем двадесетак различитих корона вируса који могу да буду опасни за људе...
bata
EU funkcionise kao bivši sssr , glomazno, sporo, neefikasno, lobisti, birokrate....
Bata
Kako to da Evropa koja sebe smatra najbogatijim svetskim trzistem nije mogla da izdvoji sredstva za vakcinu a Britanci koji su je napustili nedavno mogu i jos su ispred svih u EU u testiranju njihove vakcine. Eto ih bas danas EU pravi 750 milijardi evra zajam sebi samima pod izgovorom korone a u stvari to je vise maska za i pre korone posrnule privrede Francuske, Italije i Spanije. Sarena laza je ta EU.
slamkamenac
Ono sto je vazno je da se shvati da je dobro zdravstvo preduslov civilizacije, slobodne trgovine i ekonomskog razvoja. Valjda ce drzave sada shvatiti da moraju da saradjuju i imaju vakcine, lekove i mere kojima mogu da sprece pandemije, jer one nisu u interesu nikoga. Ako neophodne vakcine nisu rentabilne onda neka ih drzave svojim merama ucine rentabilnim...
slamkamenac
Sasa, to je samo delimicno tako. Kada drzave nesto hoce one su te koje drze vlast i mogu da rade sta hoce. Postoji more kompanija kojima rat sa Kinom ne odgovara pa ih Tramp ne zarezuje. Drugim recima drzave, posebno velike kao SAD mogu da izdejstvuju medjunarodne ugovore kojima se kompanije obavezuju da uloze odredjena sredstva u tipove lekova ili izgube trzista, ili cak budu penalizovane. Dakle nije bas tako crno kako vi kazete, pitanje je samo politicke volje.
Саша Микић
Дошли смо до тог тренутка, односно капитализам је толико еволуирао, да државе више нису битне, нарочито за мултинационалне компаније. Што се тиче фармацеутике, која држава је сада надлежна за нпр. конгломерат ''Бајер - Монсанто''? Како компанија одлучи тако ће и бити, јер у САД не може ништа да се посади без ''Монсанта'', а сви знају колико је значајан ''Бајер'' за ЕУ и остатак света. Рентабилни лекови су само они који одржавају у животу, а не они који се узму само једном, излече, и више никад.
Zorka Papadopolos
'lep' clanak

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља