Просечна старост погинулих мотоциклиста у Србији је 36, а мопедиста 48 година. Мотоциклисти имају 20 пута већу вероватноћу да смртно страдају него возачи и путници у аутомобилима. Сваки трећи двоточкаш погине без учешћа других возила у несрећи, а највише удеса бележи се од маја до септембра, чак пет пута више него у зимским месецима.

Возачи двоточкаша који не користе кацигу имају пет пута већи ризик да смртно страдају, а истраживања су показала да чак 90 одсто мотоциклиста у Србији носи кацигу.  Ово су подаци Агенције за безбедност саобраћаја (АБС), која саветује обавезно коришћење кациге и друге заштитне опреме, уз препоруку да она буде у флуоресцентним бојама како би се повећала уочљивост. Директорка АБС Јасмина Милошевић указала је крајем априла у разговору за наш лист да у мају следи веће учешће двоточкаша у саобраћају и позвала их да буду одговорни. Ипак, током маја забележено је више несрећа у којима су возачи на мотоциклима погинули, а само прошлог викенда настрадало је њих четворо. Већина су млади.

– Мотоциклисти су једна од најугроженијих категорија учесника у саобраћају, пре свега због њихове велике рањивости. Они немају спољну заштиту, већ остварују директне контакте телом са другим возилима која учествују у удесу, односно са подлогом у случају пада. На тај начин задобијају веће повреде – каже Јасмина Милошевић, директорка Агенције за безбедност саобраћаја.

У Србији је последњих година забележен пораст регистрованих мотоцикала. Било их је 36.000 у 2013. док је у 2018. тај број већи од 40.000, што је повећање од 11 одсто за шест година. Истовремено, 2018. године регистровано је више од 26.000 мопеда.

– Препоручљиво је да похађају обуке дефанзивне вожње како би унапредили вештине за управљање двоточкашем – каже наша саговорница.

Наглашава да се највеће страдање мотоциклиста и мопедиста бележи током јула и августа. У ова два месеца погине око 40 одсто свих возача на двоточкашима, а више од 30 одсто буде повређено. Највећи број настрада у периоду смањене дневне видљивости, после 19 часова. Више њих погине на путу у насељу него ван насеља, чак за 80 одсто.

– Неприлагођена брзина је најчешћи фактор који доприноси настанку саобраћајних несрећа са смртним страдањем мотоциклиста и мопедиста, а затим утицај алкохола и губитак контроле над возилом, што узрокује пад са мотоцикла. Као још један фактор појављује се и недостатак искуства, а томе треба додати да су веома заступљене сврхе путовања двоточкаша – забава и разонода. Са друге стране, власници мотоцикала често возе снажне спортске моделе, што подразумева честа и нагла убрзавања и успоравања и некоректну процену ризика возача – наводи Јасмина Милошевић.

Сваки трећи погине као самостални учесник у саобраћају, односно без учешћа других возила, тако што слети са пута, преврне се или удари у препреку.

– У многим истраживањима о моторизованим двоточкашима дошло се до резултата да у око 40 одсто саобраћајних несрећа возач моторног возила није видео двоточкаша. На лошу уочљивост утичу и сами габарити мотоцикала и мопеда, с обзиром на то да су знатно мањи у односу на остала моторна возила. Други учесници у саобраћају често не очекују одређено понашање возача двоточкаша као што су прекорачење брзине, претицање са десне стране, вожња по разделној траци, такозвана слалом вожња око возила – каже Јасмина Милошевић.

Када је реч о унапређењу безбедности возача и путника моторизованих двоточкаша, издваја две најважније групе мера. Прве су усмерене ка унапређењу знања и ставова возача и путника двоточкаша о безбедном учествовању у саобраћају, а друге ка бољој путној инфраструктури, без рупа на путевима и са адекватном сигнализацијом.

Прошле године су у Србији 33 особе погинуле на мотоциклу, од којих су 29 возачи а четворо путници. У 2018. години број настрадалих био је 37. Статистика за прва четири месеца ове године показала је смањење смртног страдања на двоточкашима у односу на исти период прошле године (седам особа мање), на шта је утицало смањено учешће у саобраћају због ограниченог кретања грађана.