среда, 08.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 27.05.2020. у 22:00 Борка Голубовић-Требјешанин
ИНТЕРВЈУ: АЛЕКСАНДАР КОЈИЋ, диригент

Добар укус је резултат образовања и кућног васпитања

Лоше музичке навике су као и лоше животне, а да то не радите науче вас родитељи. Ако не родитељи онда школа. Ако не ни школа, можда особа коју волите. Ако не ни тада, онда... нема помоћи
(Фотодокументација СНП-а)

Балет „Охридска легенда” Стевана Христића у кореографији Владимира Логунова, под управом диригента Александра Којића чека свој нови термин за премијерно извођење на сцени Српског народног позоришта у Новом Саду уз бројну уметничку екипу. Због пандемије вируса корона премијера балета „Охридска легенда” која је била планирана за дан СНП-а, 28. марта, је одложена.

– Стеван Христић је дело замислио као целовечерњи балет, по моделу великих руских остварења овог жанра. Његов узор у том смислу су били у првом реду „Рајмонда” А. Глазунова и „Лабудово језеро” П. И. Чајковског. Са друге стране, Христић је, иако лајпцишки ђак, био под снажним утицајем француског музичког импресионизма. Он је чак боравио и у Паризу у време премијерног извођења Равеловог балета „Дафнис и Хлое”. Не знам за податак да ли је присуствовао премијери, али сигуран сам да је свест о том делу резултирала тиме да у свој балет уведе и мешовити хор (без басова). Хор, управо као код Равела, пева само на вокал „А” и све време иза сцене. Тиме се уз мноштво оркестарских нијанси додаје и невидљиви људски глас као важан чинилац драмског нијансирања. Поред француског и руског утицаја, музичко, тематско, ткиво обогаћено је и мноштвом фолклорних мотива из јужних крајева тадашње државе. Пре свега Македоније. Све то заједно је врло комплексна ствар – каже Којић.

Борба против музичког неукуса је само један вид борбе против општег, друштвеног неукуса

Христићу је за либрето „Охридске легенде” послужила народна прича о девојци, турској робињи, која се чудесно спасава, претварајући се у голубицу и тако лети у слободу... Шта је у центру пажње новосадског сценског читања овог захтевног дела?

Овај балет и поред своје славе и популарности никада није изведен, у виду који сам поменуо (са хором иза сцене), за Христићевог живота. Аутор је остао ускраћен да га види онако како га је замислио. Ту несрећну праксу су и после ауторове смрти преузели готово сви театри не увидевши колико партитура губи отклањањем тако деликатног састојка као што је људски глас. Чак и ако се изводи концертно. Балет као и опера ни близу не дају жељени резултат у концертном виду. Уз то, „Легенда” је била врло често подвргавана устаљеној кореографској пракси да се редослед музичких нумера унутар балетског дела мења, скраћује, понавља… Владимир Логунов, наш уважени кореограф, и ја, сложили смо се на самом почетку да таквих интервенција неће бити. Желимо да фокус буде на изворној Христићевој идеји. Да музичке нумере теку редоследом који је аутор замислио а да све буде обогаћено веома јасним кореографским потписом.

Како ћете постићи јединство, склад, изворност, искреност и непосредност којим ово дело у два чина и четири слике обилује?

Непосредност је кључна реч и главни циљ. Ово дело врло ефектно делује на публику и то је Христић знао још када је компоновао. Будући да је, у годинама пре писања „Легенде” дириговао мноштво значајних балетских (и не само балетских) партитура, знао је врло прецизно шта треба да садржи дело да би се са публиком остварила та неопходна непосредност. На нама је да следимо драмску нит балета која је једноставна али веома упечатљива: од почетне сеоске радости, присилне просидбе Биљане коју је запросио момак којег не воли, преко турског насилног разарања села, одвођења Биљане у харем, потраге Марка за вољеном, до њеног ослобођења и њиховог уједињења кроз свадбену свечаност. Да бисмо били што искренији и непосреднији, морамо одгонетнути сваку нијансу Христићеве музике јер музика је оно што значи а не оно што пише.

Поред стандардног оперског репертоара, доказали сте се и на пољу модерне опере и остали доследни борби против музичког неукуса. Ваше извођење опере „Милева”, савремене композиторке Александре Вребалов, награђено је годишњом наградом СНП-а. Како истрајавате на том путу?

Захваљујем на подршци. Уметницима, поготово интерпретаторима, веома значи када се неко осврне на неки од њихових успеха. Борба против музичког неукуса је само један вид борбе против општег, друштвеног неукуса. Сматрам да теза, да се о укусима не расправља, апсолутно не стоји! Плурализам мишљења и субјективни доживљај света друштвено ангажованог појединца је свакако дозвољен, уколико не прави штету. Добар укус долази као резултат образовања и кућног васпитања. И зато мора да се дебатује о нечијем укусу поготово ако неко покушава да свој лош укус наметне као референтну ствар. Дакле, реч је о људима од чијег јавног укуса или неукуса нешто зависи. Некада су резултати неукуса оком видљиви али још је страшнији неукус који атакује на духовну сферу човека. Јер, опасно је када неко ко има моћ и утицај, свој лош естетски суд прогласи „лепим”. Ми се таквим лошим утицајима супротстављамо помоћу лепих ствари које су своју естетску вредност потврдиле одолевши зубу времена. Једна од таквих је „Охридска легенда”.

Свет после вируса корона, сматрају неки, више неће бити исти. Како да променимо и лоше музичке навике?

Лоше музичке навике су као и лоше животне, свакодневне навике. Као чачкање носа или жвакање хране отворених уста. Да то не треба да радите науче вас родитељи. Ако не родитељи онда школа. Ако не ни школа, можда поред особе коју волите можете да своје лоше навике, па и музичке, промените набоље. Ако не ни тако, онда…нема помоћи.

Коментари2
b175a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miki Andrejevic
Sa nestrpljenjem ocekujem predstavu. Hvala na lepom "razgovoru"!
Dorijan
Музику слушам свакодневно, по мојем личном избору: више од две трећине класична музика из периода пре 1800их: Ј.С. Бах пре свега осталог. Остатак избора је еклектичан. Бородин, Мориконе, фолклор. И тај исти укус имам од детињства. Формирао се - како? Васпитање - нула. Родитељи нису били нимало заинтересовани за музику. Школско образовање : ниске оцене. Онда, шта је био утицај? ...РАДИО. Радио програми 80-их... и спокој у души захваљујући ВЕЛИКОЈ СРДАЧНОСТИ мени најближих.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља