петак, 04.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 27.05.2020. у 20:55 Бранка Васиљевић
У ВИНЧИ НА БЕЛОМ БРДУ

На археолошком локалитету из неолита сазидао летњиковац

Комшија, не хајући што му се испред куће налази светски познато налазиште из праисторије, сазидао дрвени објекат одакле поглед пуца на Дунав. – Упркос решењу да га уклони, он то још није учинио, већ је до њега развео и струју
(Фотодокументација Музеја града Београда)

Да људска несавесност, али и бахатост не познају границе доказ је и недавно изграђен дрвени видиковац на јединственом археолошком налазишту из доба неолита Бело брдо у Винчи. На том месту комшија је подигао летњи вењак са кога пуца поглед на Дунав. На овај његов потез реаговали су надлежни и наложили му да објекат уклони, али он то није учинио. Сада је овај предмет у рукама републичке грађевинске инспекције.

– Пре десетак дана је комшија, који бесправно живи на простору археолошког локалитета, изградио један поприлично велики дрвени летњиковац. Јесте да је реч о такозваном монтажно-демонтажном објекту, али он овде не сме да буде. Овај простор је експроприсан још шездесетих година, мештани су исплаћени, али је упркос томе кућа овог човека и неколико комшија остала на локалитету налазишта. Пошто смо ми институција која се бави прикупљањем археолошких налаза, заштитом и њиховим представљањем, није наше да над неким примењујемо неке репресивне мере и зато смо се обратили надлежним институцијама – прича Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда.

Археолошко налазиште Бело брдо се низ година пустоши и разара на различите начине, ничу различите грађевине, стамбене и пословне, а прошле године један од комшија је воду из базена директно изручио на локалитет

После њихове пријаве одмах је реаговао Републички завод за заштиту споменика културе у чијој је надлежности археолошко налазиште као споменик културе од изузетног значаја за нашу земљу.

– Они су већ сутрадан изашли на терен и наложили човеку који је изградио летњиковац да га уклони, односно да тај простор врати у првобитно стање. Он се, нажалост, није ни осврнуо на тај налог. Напротив, од своје куће до летњиковца развукао је струјни кабл, осветлио овај простор, декорисао га не хајући за решење које је добио. У овом тренутку се предмет налази код Републичке грађевинске инспекције и ми очекујемо да се предузму неки кораци – истиче Медаковићева.

Археолошко налазиште Бело брдо се низ година пустоши и разара на различите начине. Примера ради, прошле године један од комшија је воду из базена директно изручио на локалитет.

– За очување овог налазишта боримо са несавесним грађанима из нашег града, а не са неким туђинцима који ово не разумеју. Више година уназад овде бесправно ничу различите грађевине, стамбене и пословне. На обалоутврди имате низ дивље изграђених угоститељских објеката, кафића, башта који, осим што су естетско ругло, нарушавају подручје од посебног значаја за земљу. Један од великих проблема је и тај што се земљиште и археолошки слојеви уништавају и отпадним водама и канализацијом која из кућа отиче директно на археолошки локалитет. Ерозија тла је видљива, што ми примећујемо готово свакодневно, а резултат је деловања тих отпадних вода – каже Медаковићева.

Она истиче да јој је највише жао што морају да се предузимају репресивне мере, што неко мора да се моли да не нарушава овако значајно неолитско налазиште.

– Оно нема више само национални значај, оно је наднационалног карактера. Уместо да смо поносни и привилеговани што имамо локалитет где су људи живели пре седам хиљада година, ми се суочавамо са тим да не можемо да га обранимо од најближих, од суседа. Изградња овог летњиковца само је кап у мору објеката који се налазе на месту где не треба да буду – напомиње она.

Правно гледано, на овом простору не сме да се зида ништа, а камоли да ту буду куће, кафићи, летњиковци...

– Влада Републике Србије прошле године донела је решење и прогласила овај локалитет за подручје посебне намене, а наш музеј је од аустријске банке добио велику донацију у вези са промоцијом неолитске културе и винчанског наслеђа. Сада се предузимају сви кораци да се то подручје опорави и сачува. Тренутно се ради на изради техничке документације на санацији клизишта – истиче Медаковићева.

Недавно је и Секретаријат за привреду у сарадњу са Музејом поставио пристан тако да се локалитету може прићи са реке. У плану је да се већ у јуну, када се ситуација са вирусом корона смири, организују туристичке посете овом изузетном месту о коме се прича на свим светским археолошким катедрама.

Ваљда ће дотле и несавесни комшија схватити да му за уживање у погледу није потребан летњиковац. Довољна је и обична баштенска столица.

Налазиште старо више од сто година

Као место где има налаза из далеке прошлости Винча је први пут споменута још 1893. године на састанку Српског геолошког друштва када је о њој говорио Јован Жујовић. Три године касније, када су светло дана угледали и предмети са овог места, било је јасно да је овде налазиште из праисторије.

Прва методолошки утемељена истраживања предузео је професор Милоје Васић 1908. године. Пошто није било довољно средстава за систематско истраживање, радови су били успорени. Захваљујући Фјодору Успенском, директору Руског археолошког института, британском археологу сер Џону Линтону Мајерсу и власнику бирмингенске новинске куће сер Чарлсу Хајду, средства су обезбеђена и ископавања су настављена до 1934. године.

Обимнији радови почели су крајем седамдесетих година прошлог века када је у посао укључен и Музеј града Београда. Иако ископавања трају врше више од сто година, истраживања ни данас нису близу краја.

Планирана изградња музејске зграде

Пошто на Белом брду не постоји музејски објекат у коме би била смештена богата збирка са овог локалитета, откривени предмети налазе се у неколико установа – Музеју града Београда, Народном музеју и Институту за археологију.

– Планирана је комплетна санација комплекса, изградња музејске зграде и архео-парка око целог простора да би се на што бољи начин презентовали пронађени предмети. Очекујемо да би то могло да се заврши у наредне три године – рекла је Јелена Медаковић.

Археолошко налазиште у Винчи простире се у ширем појасу на око 30 хектара, док је под зоном уже примарне заштите 12 хектара.

Коментари12
c8724
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Simon
Rušiti odmah i sve. Ali ne selektivno već SVE. Pod tim sve podrazumeva se i sve po Kopaoniku i Zlatiboru. Ako smo pošteni, prirodni resursi te dve planine stariji su i od Vinče.
Dragoslavic Milan
Кад може на вр' Копаоника.....
sta je ovo?
Ovde se ne vidi nikakav lokalitet nego nekakava zarasla poljana. Lokalitet nije obradjen, sta ima tu da se stiti?
Katarina
Da li ste ikad bili na nalazišta u Vinči? Dok nije bio uradjen kej, po obali smo nalazili delove posuda vinčanske kulture. To što vi ne vidite da je tu počelo iskopavanja, ne znači da nije deo nalazišta.
Pantagruel
Која је (суштинска) разлика између оваквог понашања наших људи и понашања косовских Албанаца око манастира Високи Дечани?
Немања О.
Комплетан локалитет Винче мора да се претвори у Српски Историјски Локалитет Винча. На ивицама изградити хотеле и папрено наплаћивати туре туристима из целог света да виде и упознају се са јединственом локалитетом на свету! Ето послова и прихода и то дугорочно.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља