недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 22.09.2007. у 20:29 Сл. К.

Умро Петар Стамболић

Петар Стамболић, један од најутицајнијих политичара Србије у другој половини прошлог века, умро је јуче у Београду у 95. години.Рођен 12. јула 1912. године у селу Брезова код Ивањице, Петар Стамболић је приступио међуратном револуционарном покрету, а 1935. примљен је у тадашњу илегалну Комунистичку партију Југославије. Врло брзо је ушао у круг младих кадрова на које се у својим акцијама ослонио Јосип Броз Тито.

Као дипломирани студент агрономије, Петар Стамболић је искуство илегалног партијског и револуционарног рада првенствено стицао на Београдском универзитету, а од 1940. године када је у Загребу одржана Пета земаљска конференција КПЈ, ушао је и у најужи круг партијских функционера који ће у наредним годинама и деценијама битно утицати на историјске, политичке и државне токове у Србији и у Југославији.

Током Другог светског рата, Петар Стамболић је обављао највише ратне и партијске дужности у Србији, а биран је и за члана Председништва Другог заседања АВНОЈ-а 1943. године. Био је носилац Ордена народног хероја.

Непосредно после 1945. године, Петар Стамболић је био један од најутицајнијих, а потом и најутицајнији партијски и државни функционер Србије и припадник најужег круга југословенског политичког врха у коме је била неприкосновена улога Јосипа Броза Тита.

До формалног одласка с политичке сцене средином осамдесетих година, Петар Стамболић је обављао најодговорније партијско-политичке и државне дужности у Србији и у Југославији, укључујући функције савезног премијера и члана Председништва СФРЈ и Председништва ЦК СК Југославије. Уз остале, обављао је и дужност председника Председништва СФРЈ.

Хроничари збивања у Србији и Југославији од средине тридесетих година тврде да је Петар Стамболић био можда и најбољи познавалац новијег периода српске и југословенске историје. Због тога нарочито наглашавају да је огромна штета што није обелоданио своју истину о том бурном времену.
Коментари0
b7ccd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља