четвртак, 09.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 28.05.2020. у 13:26 Бранко Пејовић

Писмо подршке „Ћириличној баштини“

Ћирилична даровница додељена листу „Политика” у Бајиној Башти; Предавање „Глагољате ли ћирилицу“ (Фотографије: С. Јовичић)

Бајина Башта – Минулог викенда је у Бајиној Башти, упркос још увек неповољним приликама због епидемије, успешно настављена традиција одржавања манифестације „Ћирилична баштина”, посвећена неговању ћирилице. Тим поводом писмо подршке Бајинобаштанима упутио је министар културе и информисања Владан Вукосављевић, које је објављено и на сајту овог министарства.

„Министарство културе и информисања свесрдно поздравља напоре општине Бајина Башта на заснивању и одржавању `Ћириличне баштине`, манифестације произашле из бајинобаштанске Декларације о ћирилици усвојене прошле године, коју је Министарство културе и информисања такође подржало. Ако свему томе додамо околност да програми `Ћириличне баштине` почињу уочи Дана словенске писмености, Светих Ћирила и Методија, можемо осетити снажну симболичку поруку о значају борбе за очување и неговање нашег основног писма. У томе се разазнаје и дубоко зрачење манастира Раче и њених чувених писара и писаца Рачана, од Јеротеја до Гаврила Стефановића Венцловића, који су српско слово чували и пренели до северних панонских крајева после Велике сеобе.

Није први пут да такозвана унутрашњост укаже метрополи шта је најпрече за читаву културну заједницу. Прегнуће слично општини Бајина Башта чини и малено Баваниште у јужном Банату са `Данима ћирилице`. Надамо се да ће ваша `Ћирилична баштина` бити дуговечна и делотворна, подстрек и другим локалним срединама широм Србије да и саме обрате већу пажњу на значај очувања и промовисања ћирилице”, наводи се у овом министровом писму, и закључује:

„Нажалост, морамо и овог пута да приметимо и констатујемо како намера Министарства културе и информисања да Република Србија законски оснажи заштиту ћирилице и српског језика, путем више пута слате иницијативе за измене и допуне Закона о службеној употреби језика и писма, код законом предвиђеног предлагача није наишла на одговор, нити на разумевање. Зато нам ваше и деловање других средина, установа и институција које се активно залажу за заштиту нашег писма пружа додатни подстицај да истрајемо. Сви смо ми `ћирилична баштина`, по томе нас препознају и пријатељи и они други, а ваша упорност обавезује и нас и све друге који мисле добро Србији и свеукупној српској култури.

Коментари10
ad3fd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Iz Britanije
Prvo rešite kojim jezikom ćete govoriti u Srbiji pa tek onda razgovarajte o ćiriličnom pismu, jer tamo govorite svakojakim izopačenim rečnicima mešavine jezika koji se ne pišu ćirilicom a ponajmanje zvuče srpski već više engleski, latinski, nemački, francuski, turski, što je valjda svima "involviranima" više nego "transparentno" i verovatno od neizmernog "benefita"? Užas.
Minja
Поред писма, ваља нам сачувати и писменост, која је сада угроженија него икада, колико год то чудно звучало. Ми имамо добар део функционално неписменог народа, са ограниченим речником, са катастрофалним непоѕнавањем граматике итд., итд. Зато је мени већи проблем очување нашег језика, а онда ће и ћирилично писмо наћи своје место у писмености. Ко познаје историју не само српског језика, него и Срба, зна да се језик који су користили писао ћирилицом, али и латиницом. То је богатство, а не проблем.
Драгољуб Збиљић
Нимало нисте у праву. У српском, али и у сваком другом, не може језик да буде угроженији од писма. Ћирилица је та која је угрожена 90 одсто јер је замењена. Језик не може да буде угрожен 90 одсто. Ако појединци ен знају граматику, ако не знају некее граамтичке актеегорихјее и сл., знају други појединци, па не може језик бити угрожен. Могу само појединци бити слабо ућућени у језик, али то није по језик опасност. То је опасност само по те који не знају језик. Писмо је нешто друго. Оно је угрожено.
Драгољуб Збиљић
На разговору с "Ћирилицом" министру гдину Букосављевићу тврдили смо да се писмо не чува САМО Уставом и законом. Рекли смо Вам: зашто не тражите од Одбора за стандардиазцију српског језика да они сачиен правопис с решењем потања писма у складу с Уставом и општом у свету. Вама Устав даје право да то од стручањка захтаавте, јер Устав мора да важи и за стручњаке за правопис, јер од поштовања Устава нико није изузет. Нисте послушали предлог и шта имамо сада закона? Није усклађен, нема га.
Дејан.Р.Тошић
Да ли држава Србија може да искује један јубиларни динар само на српској ћирилици? То би била подршка за децу којо већ ако не могу да штеде могу да се науче писмености кроз новац, кога су Срби од 12.в.ковали само на свом језику и ћирилично хеленском алфабету. Данас штампамо свој новац упоредно са туђим писмом. За кога и зашто? У Уставу Србије прописано је само ћирилично писмо.
Драга Мирсин Сибничанин
Зовимо га како хоћемо, али га сачувајмо" А свако писмо се чуав Уставом, законом и њиховим спровођењем у пракси у јавности, али пре свега у српском правопису с пуном суверееношћу каква постоји аз сва друаг писма у свим другим језициам света. Само Срби имају проблем с писмом зато што је једино српсјком писму одузета природна сувереност.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља