петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 28.05.2020. у 22:30 Рајна Поповић
ПОСЛЕ ИЗОЛАЦИЈЕ: НАТАША ЈОВИЋ ТРИВИЋ, мецосопран

Желела бих да више никада не будемо себични

Уметницу радује што су се многи протеклих месеци вратили књигама, онлајн представама и изложбама, а сама једва чека певање на оперској и концертној сцени и поновни сусрет са публиком
Наташа Јовић Тривић (Фото: лична архива)

Као и милиони других и Наташа Јовић Тривић, првакиња Опере Народног позоришта у Београду, прижељкује, да живот који се полако враћа у нормалу, ипак што пре почне да личи на онај у коме није било короне, прича о болести, карантину...

– Тренутак у коме се налазимо је за моју генерацију већ ко зна која по реду кризна ситуација. Супруг и ја смо дошли из Бањалуке на студије у Београд 1992. године, у јеку рата у Босни. Преживели смо различите личне и колективне страхове, бригу за родитеље, фамилију и пријатеље који су остали тамо, сналазили смо се овде са врло мало средстава за живот у време инфлације и немаштине која је задесила целу земљу, али смо ипак завршили факултете, борили се и ишли даље – каже уметница која у актуелном репертоару Опере као мецосопран водећег фаха има велики број улога. Поменимо Ацучену у „Трубадуру”, Амнерис у „Аиди”, Улрику у „Балу под маскама” и друге.

– Касније је дошло бомбардовање. Тада смо већ били запослени и имали другачије бриге, али смо и даље радили и напредовали. Пре свега ту је наша кћерка и наша породица коју љубоморно чувамо, диван круг пријатеља око нас, послови које радимо и све остале добре ствари које нас испуњавају и због којих имамо богат и срећан живот – враћа нас накратко Наташа Јовић Тривић у неке протекле године и осврће се на скорашње ванредно стање:

– Тако у данима иза нас није нам изгледало баш страшно да будемо код куће и чекамо да све прође. Сигурно да човек с годинама и искуством постаје паметнији, стрпљивији и толерантнији, али и научите да се прилагођавате животу и узимате најбоље за себе. Свака дискусија о поштовању мера, за мене је била неразумна и сад јасно видим да сам била у праву. Прошло је, преживели смо, није било страшно, у времену које долази ћемо сумирати многе утиске, али и надам се да ћемо бити мање љути на себе – наглашава оперска првакиња, коју питамо и како је њеним комшијама када вежба код куће уместо у позоришту на Тргу Републике.

– Станујем на осмом спрату, не чује се у целој улици како би неки помислили, а имам и заиста дивне суседе који ме стрпљиво подносе. С обзиром на то да вежбам код куће и у редовним условима, трудим се да то не буде у непристојно време предвиђено за спавање и одмор – смеје се нашем питању ова некадашња студенткиња професорке Радмиле Бакочевић.

– Време у изолацији сам искористила да сваког дана вежбам и певам, јер је неопходно да останем у кондицији, научила сам неку нову литературу која никако није долазила на ред и бавила се исправљањем ситних грешака у већ извођеним композицијама, које се провуку током извођења, а за које у редовним околностима нема баш много времена. Моја професија захтева дисциплину и самим тим сам навикла да се понашам одговорно према себи и другима. У оперској представи не можете мислити само на себе, морате да мислите и на партнере, на диригента и све оне људе око вас који учествују у стварању представе. Успех зависи од сваке карике у ланцу и нико није неважан. То је тимски рад, а ја сам управо тако схватила и онај наш скорашњи карантин. Ако се сви они дивни људи у првим редовима боре за нас, онда мислим да је наш привремени „притвор” који смо морали да издржимо, потпуно безначајан у поређењу са свим што они раде. Већ смо почели да заборављамо да су нам недостајале кафане, фризуре и шетње и сигурна сам да ћемо све то брзо надокнадити – оптимистички је расположена наша саговорница, која наглашава да се Народно позориште полако враћа пробама, уз препоручене мере заштите, али представа неће бити до јесени. Све привремено заустављене обавезе су полако почеле да се враћају, премда је било активности и за време карантина.

– Моји пријатељи и сарадници из Музичко оперско театарске организације МОТО и ја радимо на пројекту „Дар различитости”, који укључује тинејџере и младе са аутизмом и развојним поремећајима, у уметничке радионице са вршњацима без здравствених проблема, под покровитељством Амбасаде САД у Београду. Током изолације, па и сада пратећи препоруке, ове радионице смо наставили преко интернета. Радимо са дивним младим људима, талентованим и креативним, који уче једни од других без обзира на различитости и заједно стварају уметност. Спремамо занимљиве ствари које ћемо у току наредног периода објавити и чим буде изводљиво, одржаћемо концерт на ком ћемо показати уживо шта смо све научили. Такође смо покренули фејсбук групу MOTO Мusic Channel, са циљем да активирамо професионалце, ученике, студенте и љубитеље музике да размењујемо снимке врхунских извођења. Креативно смо проводили дане карантина, али све ове лепе активности ће се и даље наставити, јер нам је уметност неопходна, што не смемо заборавити кад се потпуно вратимо свакодневици – открива још неке своје преокупације Наташа Јовић Тривић.

– Рад и креативност су јако важни без обзира на то чиме се бавимо. Дивно је видети да су се људи враћали књигама, музици, гледали онлајн представе и изложбе, у уметности тражили наду, утеху и милост. Верујем да ћемо сумирати утиске и изаћи мало паметнији, бар привремено заборавити на трку за материјалним и постати мање себични, вратити се правим вредностима, уметности и животу, поштовању и толеранцији. И на крају, искрено се надам да ћемо научити да поштујемо образовање, стручност и компетентност у свим сферама живота, као и да ће они који одређују буџете у будућности реалније сагледавати праве вредности – закључује првакиња Опере која је прошле године своје музичко образовање довела до звања доктора уметности, у исто време када је колекцији добијених признања додала и награду Фондације „Бреда Калеф”.

Коментари1
19d1d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миодраг Стојковић
Ја лично , волео бих да останете себични , тада се ствара инспирација за победе, а Ви сте инспиративни.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља