четвртак, 09.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 02.06.2020. у 18:00 Владимир Првуловић
ПОГЛЕДИ

Крај глобализације, а не историје

(Срђан Печеничић)

Сада је јасно: Франсис Фукујама је погрешно најавио крај историје, величајући глобалну победу либералног капитализма. Како се тај облик капитализма од 2007. суочио са проблемима, а затим почео да се урушава због унутрашњих криза и светске пандемије, распршила се толико хваљена Фукујамина утопија у прилог наметања свету модела америчког економског уређења и њему иманентног облика представничке демократије.

Потврђује се оно о чему сам писао у време светске промоције глобализације 2000. у делу „Економска дипломатија”, када сам систематизовао предности и мане глобализације. Приликом прегледа текста, показало се да сам набројао више негативних него позитивних карактеристика глобализације.

 Глобализацију су измислиле најразвијеније земље либералног капитализма, пре свега САД, како би, без икаквих државних, царинских, административних препрека и предрасуда, глобализовале своју економску моћ, профит и експлоатацију мање развијеног дела планете. Велики економски магови Фридрих Хајек (Нобел 1974) и Милтон Фридман (Нобел 1976), критикујући Кејнзову теорију о пресудној улози државе у капитализму, сматрали су да економска контрола државе води у тоталитаризам. Држава је требало да остане само „ноћни чувар приватне својине”, а да се уклоне њени прописи, захвати, баријере, превелика опорезивања и мешања у слободно предузетништво. Прикривена намера моћних држава била је да, доминацијом у извозу индустријских производа и високе технологије по највишим ценама, уз слободан увоз примарних и пољопривредних производа из неразвијеног света по најнижим ценама, обезбеди да богати буду што богатији, а сиромашни зависни од технолошки надмоћних земаља. О томе је критички говорио и разоткрио праве намере моћника тек Џозеф Штиглиц  (Нобел 2001). Није чудо што се тако обликовала и економска политика и односи унутар Европске уније. За помоћ и арбитрирање у спровођењу такве праксе створена је 1. јануара 1995. Светска трговинска организација (данас 164 чланице) у коју, осим креатора глобализације, остале земље могу да уђу тешком муком и изнуђеним реформама. Кина и Русија су морале да докажу прилагођавања захтевима најразвијенијих како би биле примљене у ову организацију, Кина 2001. после 15 година реформи, а Русија тек крајем 2011, после 18 година преговора.. Србија још није постала члан СТО.

Зашто онда говоримо о крају глобализације? Подсетимо се скорашњих изјава америчког председника, приликом представљања економског програма „Америка пре свега”, као и током пандемије. Његова поента била је да САД више не желе глобализацију, нити расправе о глобализму. Утврдио је да га СТО више не интересује и оспорио њену арбитрарну улогу у сукобима чланица, блокадом њеног седмочланог Апелационог панела.  На недавној конференцији за штампу, одбијајући да одговори дописници кинеских медија што стално оптужује Кину за проблеме своје економије и борбе против пандемије, он ју је погрдно назвао: „Глобалисто!” Зашто је глобализација раскринкана и зашто предводник глобализације – САД одустају од ње као од наметнуте пошасти? Која их је накнадна памет натерала да се од ње одричу?

Све је чудније када се зна да је од досадашњих 84 Нобелових награда за економију, америчким научницима припало укупно 64, а у последњих 20 година 42, међу којима и за допринос конципирању либералног капитализма и глобализације. Пошто је либерални капитализам погрешан концепт, а глобализација и глобалиста имају погрдно значење, треба ли научници-апологети тих система да врате добијене Нобелове награде (свака је један милион евра)?

Ако је глобализација служила циљевима које сам навео, друге земље, пре свега чланице БРИКС-а, посебно Кина и Русија су реформама на захтев СТО и светског тржишта, прилагодиле своје економске системе и политике, заправо постале победнице глобализације. По правилима које су творци глобализације наметали, оне су упркос разликама у политичком уређењу, методама и средствима глобализације почеле да доминирају на светском тржишту. Истовремено, на унутрашњем плану, Кина и Русија нису се лишавале важне и ефикасне улоге државе у економској политици и планирању. Последњих година Кина је угрозила статус најмоћније светске економије, коју су деценијама држале САД. На њиховом терену и пред њиховим судијама побеђује творце тих правила.

Кризе су изнудиле да држава мора да контролише неограничену слободу економског надметања на тржишту, чак и да се њеним мерама и новцем спашавају угрожене индустрије и компаније, чиме држава постаје власник дела њихове имовине. Одсуство интервенције државе у здравству показало се као смртносна пракса у борби против ковида 19. То доводи у питање сврсисходност либералне економије. Последично, изгледа да ће економску доминацију, уз пратеће политичке последице, преузети они којима је глобализацијом требало кресати крила. Став америчког председника зато треба разумети како предстоји крај глобализације, али никако крај историје.

Редовни професор универзитета

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари12
857b5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko Okram
Ne razumem zasto se u svakoj pori srpske kolektivne svesti navija za taj Istok, i slavi svaka kriza na Zapadu. Mi smo ocigledno toliko zaslepljeni tom netrpeljivoscu prema Zapadu za sve patnje koje nam je naneo u prethodnih 30 godina, da smo poceli da favorizujemo one koji bi bili jos gori prema nama - samo da su imali priliku. Uostalom, zasto ljudi sebi dozvoljavaju toliki disparitet izmedju onoga za koga navijaju (Istok) i onoga ka cijem zagrljaju ocajnicki beze (Zapad)?
tja
Clanak u stvari nije o globalizaciji neko o globalnoj trgovini, onako kako na nju gledaju ekonomisti. Globalizacija je mnogo siri pojam koji za ovu temu ukljucuje i globalnu politiku. Sukob Amerike i Kine je naizgled trgovinski, ali u sustini je geopoliticki. Amerika je shvatila da je globalna trgovina pogodovala Kini da postane svetska ekonomska sila a time i vojna sila, i to joj se ne svidja. Rezultat: ne valja globalna trgovina. Sustina je usporavnje jacanja Kine.
Velimir
Radi zanimljivosti... udeo USA u svetskom GDP je 12 puta veći od Rusije, a kineski 7 puta. Kina svakako jeste velesila, ali prihod po glavi stanovnika je tamo 7 puta manji nego u USA. Svet se menja, naravno, ali proglašavati nekoga za pobednika istorijskog toka, ne čini mi se stručno opravdano.
EvGenije
A sad nam recite koliki je procentualni udeo SAD u svetskom dugu pa da informacija bude potpuna.
neško madić
Briljantna analiza. Od Fukujamine glorifikacije neoliberalizma kao kraja istorije, preko američkih Nobelovaca do Kine kao pobednika globalizacije. Pitanje je ko će skinuti ludačku košulju neoliberalizma sa leđa radnika? Jedna od posledica globalizacije je debilizacija novih robova novog svetskog poretka preko medija i razorenog školskog sistema.
zoran
Ако је глобализација служила циљевима које сам навео, друге земље, пре свега чланице БРИКС-а, посебно Кина и Русија су реформама на захтев СТО и светског тржишта, прилагодиле своје економске системе и политике, заправо постале победнице глобализацијe. ovo je kljucno Kina je pobednica globalizacije , a to ce sa vremenom biti jos jasnije . Amerika je toga svesna ,mislim da je i umorna . Trazi nacin da sve to apsorbuje , a rat nije opcija izgubila bi ga to je vise nego jasno

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља