среда, 08.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 28.05.2020. у 21:00 Марија Бракочевић

Стари одмор могућ до краја године, али само за одабране

(Фото Н. Марјановић)

Препорука Владе Србије да једино запослени који су у току ванредног стања редовно обављали посао на свом радном месту, уместо до 30. јуна, преостали део годишњег одмора за 2019. могу да искористе до краја ове године, изазвала је опречне реакције у јавности. Радници који су по налогу свог послодавца управо због епидемије били упућени на рад од куће, а на које се овај владин закључак ипак не односи, подсећају да је тиме њихов рад на неки начин обезвређен, јер су и они били једнако продуктивни у обављању својих радних задужења, па сходно томе сматрају да треба да имају иста права приликом коришћења старог одмора.

Стручњаци за радно право и представници синдиката признају да овај закључак има дискриминаторне елементе, посебно зато што место рада не може да буде проблематично, јер се радник који ради од куће умара од рада на исти начин као и када долази на посао. Послодавци, међутим, подсећају да закључак владе законски није обавезујући и да представља вид позитивне дискриминације. Како истиче Светлана Будимчевић, из Уније послодавца Србије, намера државе је била да овим актом заштити интересе оних који су ипак имали обавезу да долазе на посао у току ванредног стања.

– Свим тим људима, а међу њима су здравствени радници, полицијски службеници, припадници војске, запослени у домовима за старе, у производњи хране, трговинама, у јавним и комуналним предузећима, без чијег рада би било угрожено здравље и живот остатака становништва наше земље, директно су били изложени опасности од вируса. Они су ризиковали своје здравље и животе за општи интерес, па им је држава омогућила да преостали годишњи одмор искористе када се за то стекну услови, а најдаље до 31. децембра – објашњава Будимчевићева, подсећајући да управо већина тих запослених није имала могућност да искористи стари одмор у току ванредног стања, јер су имали радну обавезу.

– Ово можда изгледа као изузетак од Закона о раду, али у том случају искључиво представља такозвану позитивну дискриминацију, јер иде у корист права поменуте групе запослених. Сигурно се не може сматрати дискриминацијом у односу на друге запослене који су били у могућности да раде из својих домова – подсећа она.

Стручњаци истичу и да би држава сама прекршила одредбе Закона о раду да је одобрила коришћење старог одмора до краја године свим запосленима који су радили у ванредном стању. Наиме, Закон о раду стриктно каже да се преостали део годишњег одмора из претходне године може искористити до 30. јуна.

– Зато је и донета само препорука у форми закључка. То није одлука о коришћењу старог одмора која мора да се спроводи – прецизира Будимчевићева.

Идеја је била и да се на неки начин, када се укине ванредно стање, ублажи навала запослених на годишње одморе, јер би из угла послодаваца било незгодно да баш сви запослени одмах искористе своје право на одмор.

У унији ипак подсећају да, без обзира на то да ли је запослени имао радну обавезу, ако жели да искористи годишњи одмор до 30. јуна, послодавац по закону мора да размотри његов захтев, водећи рачуна и о потребама посла.

– Привреда је погођена кризом чије ћемо последице неминовно осећати и у будућности. Зато, где год услови то дозвољавају, потребно је да се обезбеди континуитет пословања, чиме ће се очувати и радна места запослених – сматра она.

Олга Вучковић Кићановић, стручњак за радно право и медијацију, као крајње дискутабилну види препоруку владе о коришћењу старог одмора, која се не односи на све остале раднике који су свакодневно радили, али ван просторија послодавца.

– Ти људи су имали исту одговорност и иста радна задужења као и они који су одлазили на посао. Зато је требало да им се свима омогући коришћење преосталог дела годишњег одмора за 2019. до краја ове године, наравно у договору с послодавцем – истиче Вучковић Кићановић.

С тим је сагласна и Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, која сматра да је закључак владе потпуно неправедан, нелогичан и представља дискриминацију дела радника, јер не изједначује рад од куће са радом у просторијама послодавца, а требало би, јер Закон о раду препознаје и такав облик рада.

– Сви који су радили од куће нису пландовали, већ једнако и редовно извршавали своје радне обавезе, исто као кад раде у просторијама послодавца – подвлачи Савићева.

Коментари9
0962e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Francesco
Ovi što su "radili" od kuće nisu radili ništa ni dok su išli na posao.
Dragan
Nije mi jasno u cemu je problem? Pa naravno da ću da koristim neiskorišćeni deo starog odmora (20 dana) u junu. Ša će mi odmor u novembru? U avgustu cu da koristim prvo deo ovogodisnjeg odmora.
Bane
Ja ipak mislim da je ‘drzava’ procenila da najveci broj onih koji su moglu da rade od kuce ne glasaju za taj SNS. A moguce je da je ovi jos jedan ‘poklon’ glasackom telu
Zoran JOVANOVIC
A STA Sa radnicima obezbedjenja KOJI nemaju GODISNJI ODMOR?????
Sasha Bakker
A staro bolovanje? Kako sa tim stojimo?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља