среда, 08.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 28.05.2020. у 21:55 Маријана Авакумовић

Мале фирме се боре да одрже ликвидност

Више је угашено предузећа у регуларним условима пословања него у доба кризе изазване вирусом корона, што указује да су послодавци можда ипак били мотивисани да користе мере помоћи владе приватном сектору
(Фото А. Васиљевић)

Србија ће, према проценама међународних финансијских институција, изаћи из ове кризе са мањим привредним падом него многе развијене европске земље, али то никако не значи да ће се наша предузећа брзо опоравити. Ликвидност је кључни проблем малих фирми. Највећи изазови су немогућност покривања основних трошкова пословања и проблеми у наплати потраживања.

Колико је привреди потребна инфузија за одржање пословања и спасавање од банкрота, говори податак Удружења банака Србије да се 4.600 фирми пријавило за кредите за ликвидност које дају банке, а гарантује држава. Банке су издвојиле две милијарде евра, за које ће држава гарантовати са око 600 милиона евра. До сада је вредност захтева за кредитима достигла 800 милиона евра, то јест 40 одсто укупног фонда. Зајмови за ликвидност су намењени малим и средњим предузећима и предузетницима, а међу пријављенима је до сада 32 одсто малих, 33 одсто микропредузећа, 24 одсто предузетника и 11 одсто средњих предузећа.

Осим тога, Фонд за развој је одобрио је 370 кредита за ликвидност у износу од 1,3 милијарде динара, такође намењених малим и средњим предузећима. Док се за државну помоћ у виду тромесечне уплате минималца како би послодавци задржали запослене, пријавило 232.000 приватних предузећа у којима је запослено милион и 52.000 радника.

Иначе, у Србији послује 375.841 мало и средње предузеће, од чега је 272.968 предузетника, у које се убрајају фризери, козметичари, пекари, таксисти, али и адвокати и зубари.

Према подацима Агенције за привредне регистре од 16. марта до данас регистровано је оснивање 1.227 привредних друштава и 2.717 предузетника, док је из регистра избрисано 501 друштво и 1.751 предузетник. Поређења ради, у истом периоду претходне године основано је 1.861 привредно друштво и 7.316 предузетника, док су из регистра обрисана 792 привредна друштва и 4.902 предузетника.

Занимљиво је да је, ако се посматрају ови подаци, више угашено предузећа у регуларним условима пословања него у доба кризе изазване вирусом корона, што указује да су послодавци можда ипак били мотивисани да користе мере владе помоћи приватном сектору.

Међутим, Драгољуб Рајић, координатор Мреже за пословну подршку, каже да привредници нису имали мотив да гасе предузећа јер је уочљив тренд отварања резервних предузећа, преко којих послују у случају блокаде. Обично су то мала паушална предузећа ван система ПДВ-а.

„Број блокираних предузећа је порастао за око 30 одсто у односу на време пре кризе. То су једнократне блокаде, али указују да опада пословна активност великих система и они бирају како ће и коме ће да измирују обавезе”, каже Рајић.

Он каже да предузетници нису имали разлог за гашење, јер нису ни радили, а потом им је стигла помоћ у виду тромесечног минималца. Код њих, каже, криза може да наступи од јесени, као и у већини приватног сектора.

„Очекује се да ће у укупном обрту новца бити мање између четири и седам милијарди евра. Тражња је у мају пала у многим гранама и менаџери се жале да раде са 50 до 60 одсто капацитета. Фирме које се нису пријавиле за државну помоћ смањиле су плате за пет до 30 одсто. Израчунали су да би им оперативни трошкови порасли наредне године за најмање 25 одсто”, каже Рајић.

Он наглашава да привреднике очекује тешка наредна година. Чека их одложено плаћање пореза и доприноса, одложено плаћање пореза на добит, евентуално одложено плаћање закупа простора, па још ако су имали и неке друге кредите након што прође мораторијум…

Узрок погоршања ликвидности код нас може овог пута да дође и из ЕУ. До сада су рокови плаћања од фирми из ЕУ били 30 до 35 дана и фирме које су имале преко 30 одсто прихода из извоза сматрале су се стабилним. Сада се рокови продужавају на 60 дана и такве фирме којима касне уплате могу да упадну у проблем ликвидности, напомиње Рајић додајући да је код нас рок плаћања 130 до 140 дана.

Координатор мреже за пословну подршку очекује да ће број предузећа који ће затражити кредите за ликвидност бити много већи од тренутно пријављених 4.600 и да ће достићи и до 15.000 предузећа.

Коментари1
484c9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nemanja
Kad tekst pocne s tezom kako ce Srbija izaci iz krize brze od "zapadnih partnera" mozemo odmah da govorimo o propagandnom tekstu. Kad se govori o standardu gradjana, tekst se ne zapocinje komparacijom s "partnerima" nego s predhodnim periodom. Nazalost, Srpska ekonomija je duboko zavisna i kad kriza dodje u "partnerske" zemlje to ce se odrzaiti i na Srpsku ekonomiju. Cini mi se da je jedino bitno da se nekako izdrzi do izbora, a posle sta bude

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља