петак, 07.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 29.05.2020. у 13:17 Бранка Васиљевић

Једна од најлепших птица живи у Барајеву

Птица модроврана, заштићена као природна реткост Србије јужно од Саве и Дунава, може се избројати на прсте. – Једино место у Шумадији где је има јесте околина престонице
Припада реду крешталица и једна је од наших најлепших и најатрактивнијих птица (Фото Иштван Балог)

Једна од реткости Србије – птица модроврана која се јужно од Саве и Дунава може на прсте пребројати свој дом нашла је у престоници, и то у Барајеву. У овом месту у последњих пет година населило се, али и потомке добило неколико парова. Ово је заиста велики успех, ако се у обзир узме да је у Шумадији ово једино место где се ова птица гнезди.

У свом називу носи име вране, али модроврана или златоврана нема баш пуно везе са имењакињом. Припада реду крешталица и једна је од наших најлепших и најатрактивнијих птица. Пре само неколико година број гнездећих парова код нас се свео на двадесетак, али је захваљујући љубитељима природе њена бројност очувана.

Чланови Фондације за заштиту птица грабљивица, уз помоћ колега из Војводине из удружења „Рипарија” и Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” већ неколико година заредом праве овој птици нови дом.

– Почетак повратка модровране кренуо је 2015. године. Тада су им у Београду у селу Бељина први пут постављене кућице на дрвећу, али им се то изгледа није много допало па се није „скућио” ниједан пар. Већ две године касније кућице смо окачили на бандере, што се показало као добро решење јер се ту већ следеће године доселио први пар и добио потомство, пет младунаца. Прошле године смо већ имали два пара са по пет-шест наследника. Због тога смо и ове године решили да им поставимо још домова да бисмо им омогућили да се населе. Надам се да ће нам у томе помоћи и град – каже др Саша Маринковић са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”.

Постоји идеја да им се нова гнезда поставе и код рибњака „Мика Алас” да би им омогућили већи простор за насељавање. Осим човека и његовог деловања, модроврана нема пуно природних непријатеља – понекад им се у гнездо увуче змија или пух, али то не утиче много на њихову бројност.

Модроврана је птица величине вране, живих боја, што потврђује да је давно стигла у Србију из тропских крајева.

Насељава полуотворена шаролика станишта – ливаде и пашњаке прошаране шумарцима и стаблима.

– Модроврана је селица и крајем лета и почетком јесени одлеће у источну и јужну Африку. Враћа се у априлу и гнезди до јула месеца у дупљама старих стабала која праве друге врсте птица, углавном детлића. Користи и рупе у лесним одронима и стрмим пешчаним обалама река. Храни се инсектима, а повремено хвата и ситне кичмењаке попут жаба, гуштера и мишева па је веома корисна јер утиче на природну регулацију њихове бројности – каже Зоран Карић из Фондације за заштиту птица грабљивица.

(Фото ЕПА/Attila Kovacs)

Модроврана је средином прошлог века била бројна и широко распрострањена врста у Србији. Као последица активности људи, а највише сече старих стабала са природним дупљама, услед развоја пољопривреде, формирања великих површина под монокултурама, хидромелиорационих радова, плантажног шумарства, дошло је до великих промена еколошких услова и  нестанка одговарајућих природних дупљи погодних за гнежђење.

– Масовна и неумерена употреба хемијских средстава, инсектицида и других биолошких отрова додатно је отежала опстанак ове врсте. Ту су још и страдање при сеоби, узнемиравање, различите појаве криволова, што је све заједно условило да се бројност модроврана у Србији почетком 21. века свела на свега 20 познатих гнездећих парова. После примене мера заштите у Војводини ситуација је нешто боља. Евидентан је пораст бројности популације ове врсте, али само у овом делу Србије. Статус модровране јужно од Саве и Дунава је и даље изразито неповољан. Неколико локалитета у околини Београда код Барајева су једина позната места где се гнезди у Шумадији – истиче Карић.

Модроврана се налази на црвеној листи Међународне уније угрожених врста, а у Србији је заштићена као природна реткост уредбом из 1993. године.

Птица нађена у Намибији

Центар за маркирање животиња при Природњачком музеју у Београду добио је информацију да је јединака модровране прстенована у Србији нађена у Намибији.

– Ова птица прелетела је 7.368 километара, путовала је 231 дан, а откривена је на фарми у близини Отјиваронга. Фармер је изнемоглу птицу однео до намибијског центра за опоравак дивљих животиња где је према ножним ознакама утврђено да ју је орнитолог Јожеф Шихелник прстеновао 12. јула 2019. године у близини Бачке Тополе. Према сазнањима др Далиборке Станковић, која ради у Центру за маркирање, ово је први пут да је модроврана обележена у Србији пронађена на толикој удаљености у том делу света – кажу у Друштву за заштиту и проучавање птица Србије.

Птица је после три недеље опоравака пуштена на слободу.

Истраживачи из Италије, захваљујући сателитском праћењу, открили су да модровране прелећу Сахару на висини од 4.000 метара брзином од 113 километара на час.

Сателитски одашиљач за младунче орла

На младунче орла белорепана чије се гнездо налази на Великом ратном острву данас ће бити постављен сателитски одашиљач. Биће то први примерак орла белорепана који ће код нас бити праћен на овај начин.

У овом гнезду брачни орловски пар добио је два младунца, а сателитска опрема биће постављена на једног од њих, највероватније женку, рекао је др Саша Маринковић са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”.

Коментари13
1f4ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

okrecena vrana
vrana vrani oci ne vadi...nemoj da nas zavara njeno sarenilo.
Божа Недић
Видео сам ове птице /две/ на мом пчелињаку и чудио сам се, јер сам их први пут у животу видео. Да не грешим душу, ипак изгледа да хватају пчеле у лету. Божа Недић, село Стопања, општина Трстеник. 1-6-2029
milan
Politika se definitivno obracunala sa novinarima.. Nema ih nigde u potpisu ispod tekstova. Krivicno delo i ne mogu da verujem da se na takav nacin pravi Onlajn izdanje najstarijeg lista na Balkanu...
Mилан Савић
Да ли признајете име и презиме Бранка Васиљевић у горњем левом углу (плавим словима)?
Beogradjanin - Schwabenländle
Ако погледате на почетак странице, оце нове, видећете име и презиме новинарке која је чланак написала, у овом случају Бранка Васиљевић.
Jasna
Ima ih u Batajnici na Dunavu.
Brana
Prelepa!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља