среда, 08.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 29.05.2020. у 17:55 Мирко Стојаковић
КАКВА ЈЕ СУДБИНА КОШАРКАШКЕ АБА ЛИГЕ ПОСЛЕ БРИСАЊА СЕЗОНЕ

Клубови из Србије једини могу да направе лигу за Европу

Мало разлога за оптимизам: најјачи утисак је подизање Партизана после шест сушних година, али уочљиви су пад квалитета, број гледалаца и финансијски крах већине учесника
Судар младости и искуства: Величковић (Партизан) и Симанић (Ц. звезда) (Фото АБА)

После одлуке Евролиге да поништи сезону прекинуту услед пандемије вируса корона, било је јасно да се кошарка неће играти ни на „јадрану”. Више од седам сати већали су чланови Скупштине регионалне лиге, било је и оштријих тонова, а епилог, поред „брисања” сезоне, је да првак није проглашн у 19 година дугој историји такмичења клубова из некадашњих југословенских република. Такође, испадања неће бити, а од наредне сезоне АБА лига ће бити бројнија за два члана, некадашњег троструког европског првака Сплит (Југопластика) и култни српски клуб Бораaц из Чачка, који је дао велика имена европској кошарци.

Разлози против, били су више него аргументовани. Брига за здравље учесника, још увек актуелне мере против пандемије, мањак спортског мотива и финансијска штета, коју су већ претрпели клубови из једне од најсиромашнијих европских кошаркашких зона. Неки су током двоипомесечне паузе и буквално распустили тимове, многи играчи су добили раскид уговора, а у некој врсти мобилности били су само они који су чекали епилог у Евролиги и Еврокупу (Црвена звезда и Партизан), те Будућност и Морнар којима је било стало да се, без награде, упишу као прваци регионалног такмичења.

Где нема пара, нема ни игара. То је много јасније када се направи паралела између АБА лиге и шпанске АЦБ лиге, која ће се наставити упркос чињеници да је ова земља међу водећим у Европи по броју заражених и умрлих од вируса корона. Свакако, традиција шпанске најјаче дивизије недодирљива је за лигу „екс ју” клубова, а титула једнако важна, као и када доноси бенефит, Евролигу и Еврокуп. Тако ће Шпанци, једини уз Немце, окончати сезону на паркету, иако је већ познато која ће четири клуба играти елитно европско такмичење (Реал, Барселона, Басконија и Валенсија), као и један у Еврокупу (Уникаха). Све је још чудније, ако се узме у обзир да је Шпанцима остало троструко више утакмица, него у АБА лиги.

По чему ћемо памтити крњу сезону 2019/20? И уз велики напор, тешко је издвојити више позитивних ствари. Можда је најјачи утисак повратак Партизана, шестоструког освајача АБА лиге, после шест година таворења. Зато су „црно-бели”, када се све сагледа, највећи губитници у доба короне, јер су били лидери и у Еврокупу, с предношћу домаћег терена до краја овог такмичења. У првом делу сезоне, ван свих очекивања, доминирао је првак Словеније Приморска, али је услед недостатка финансија тим био „рашчерупан”. Актуелни првак Будућност се подизао како је сезона одмицала, а Звезда се упркос великој евролигашкој потрошњи и честим сменама тренера и играчког кадра држала, ипак са велким шансама да у финишу најозбиљније претендује на пету титулу. Морнар и Цедевита Олимпија, су упркос великим улагањима, ипак гледали „великој тројци” у леђа, док сви остали, у такмичарском смислу, нису посебно вредни помена.

Публиком се једино могао дичити Партизан, лига организационо није могла да се бори са апетитима највећих да диктирају „трендове”, у складу с амбицијама, које су сезале и до нереалног. Духови сукоба из сезоне пре, када су дуели Црвене звезде и Будућности попримили уличарске манире, уз неизоставну политичку конотацију, наставили су да живе, па је њихов дуел у Подгорици добио епилог за „зелним столом”. Странци су држали „банку” у свим тимовима са већим аспирацијама, чак 11 у Морнару, Партизан је имао деветорицу, Будућност и Црвена звезда по двојицу мање...

Оно што не даје ружичасту перспективу регионалној кошарци, а директно ће се обити о главу националним селекцијама, је да се не може направити чак ни један комплетан тим од младих кошаркаша који су играли значајније улоге у 12 АБА лигаша. Мало је „материјала” за НБА и Евролигу, самим тим и за добру зараду њихових матичних клубова, који су навикли да преживљавју трговином, а не стварањем резултата. Тако су пажњу скренули Урош Трифуновић из Партизана, Алекса Ускоковић, Марко Пецарски, Алекса Раданов, Стефан Ђорђевић и Далибор Илић (ФМП), Никола Мишковић, Марко Симоновић и Лука Церовина (Мега Бемакс), Роко Пркачин (Цибона) и Бориша Симанић (Црвена звезда).

Кроз регионалну лигу све ове године продефиловало је 38 клубова из екс Југугославије, Израела, Мађарске, Бугарске и Чешке, а српски су освојили 13 од 18 титула (шест Партизан, четири Звезда, две ФМП и једну Хемофарм). Нови члан наредне сезоне, Борац из Чачка биће девети учесник из Србије (Ц. звезда, Партизан, ФМП, Мега, Раднички Крагујевац, Металац, Војводина и Хемофарм), а придружиће му се и Сплит који има петогодишње искуство. Колико ће новајлије бити освежење, толико ће и оптеретити ионако згуснут распоред. Регионалну лигу треба уклопити са Евролигом и Еврокупом, квалификацијама за Европско првенство које одложено за 2022, а не треба заборавити да после свега следе квалификациони олимпијски турнири. Палнирани су од 22. јуна до 4. јула у Београду, Сплиту, Каунасу и Виторији, а потом играче очекују Игре у Токију. Па, ко издржи, издржи...

Јасно је да ће ситуација са вирусом корона на глобалном нивоу донети велике рестрикције, а финансијске  ће добрим делом утицати и на професионални спорт. Сви евролигашки клубови су већ најавили смањење буџета бар за 30 одсто, а шта још могу „да стегну” већина учесника АБА лиге. Зато је нереално гворити о подизању квлитета кошарке, што ће се директно одразити на посету, итересовање спонзора, приходе од ТВ права...

Због тога је будућност регионлног кошаркашког такмичења магловита, тачније неизвесна. Ипак, најмање морају да брину клубови из Србије. Традицијом, успесима, а пре свега квалитетом, једини могу да направе државну лигу која ће испуњавати критеријуме и проходност у највећа европска такмичења...

Коментари0
f34c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља