понедељак, 13.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 29.05.2020. у 21:55

Нисмо заборавили и након двадесет једне године

Док ковид-19 бесни планетом, Кина је послала групе стручњака у Србију пруживши тако подршку која је у овом тренутку најпотребнија. Док сам на телевизији гледао долазак кинеског медицинског тима у Београд, сећање ме је вратило на моје путовање у Србију, пре самог избијања епидемије, на којем сам одао почаст мученицима Су Синг Ху и Џу Јинг који су зверски убијени на том месту пре двадесет једнe годинe.

Мислим о Су Синг Ху и Џу Јинг кад год се помене Србија. Познавао сам их дуже од осталих колега. Напорно смо радили за исте новине. Та посебна спона која нас веже никада неће нестати и вечно ћу носити тугу у срцу.

Призори из прошлости дубоко су угравирани у мојој глави. Не може се заборавити да je на данашњи дан пре двадесет једну годину, 8. маја 1999. године, НАТО бомбардовао кинеску амбасаду у Југославији и однео животе новинара Синхуа агенције – Шао Јунхуан и два новинара Гуанг Минг данаса – Су Синг Ху и Џу Јинг. Десетине људи је повређено, а зграда амбасаде је потпуно уништена. Када је вест одјекнула, цела земља је побеснела. У дописничкој станици у Јинчуану интервјуисан сам од стране локалних медија и са тугом и огорчењем осудио сам злодела НАТО. На симпозијуму који је уследио после тога говорио сам у име колега Су и Џу колико је то било у мојој моћи.

Тада сам пратио вести свакодневно, тонући у тугу и бес. Знао сам већ да се много познатих колега из Гуанг минга данас пријавило да иде на прве линије само да се „Дневник једног ратишта” започет од Хуа и Џу Јингове настави – као традиција. Из тих разлога сам, дакле, написао два чланка „Оловка отета од мученика” и „То Кинезе не плаши!”, те касније и трећи чланак под називом „Тужна сећања на место где је Су Син Хуа претходно живео” који су славили кинески дух упорности и бескрајне преданости и саткавши овај хвалоспев, иако свестан да ми не може умањити тугу, писао сам о духу упорности и истрајности... дубоко жалећи за тад већ мојим бившим колегама – Ху и Јинг.

Сви ви који сте се жртвовали за мајку-отаџбину она вас неће заборавити, као ни ваша браћа. Председник Кине Си Ђинпинг посетио је 17. јуна 2016. године Србију по указаном позиву. По самом доласку у Београд прво место које је посетио била је некадашња локација кинеске амбасаде у бившој Југославији, а у пратњи високих шефова владе и државе Србије како би се одала почаст тројици мученика: Шао Јун Хуан, Су Синг Ху и Џу Јинг.

Остале су ми урезане речи уклесане на црном споменику испред рушевина које сам прочитао: „Сећајте се наших погинулих и негујте мир”, као и призор председника Си Ђинпинга који мирно стоји у часу тишине, заједно са осталим високопостављеним вођама централне владе, спуштајући цвеће за њихову душу. Сузе су ме облиле док сам целим својим бићем обећао колегама које су погинуле у далеком свету да неће бити заборављени.

Од тада стално размишљам да, ако је могуће, лично одам почаст палим херојима. Прошле године сам коначно крочио на тле те земље за којом сам жудео и одао сам почаст сасвим обичном туристичком месту које ми је било чудно, али и познато у исто време.

Београдска општинска влада је 7. маја 2009. године одлучила да задржи остатке рушевина зграде бивше кинеске амбасаде, а као почаст драгоценој подршци Кине у време тешкоћа, постављен је споменик испред амбасаде у знак сећања на браћу новинарe који су погинули у НАТО бомбардовању.

Београдска влада је 2016. године донела одлуку да улици у којој је бивша кинеска амбасада у Југославији била лоцирана додели име Конфучијева улица, а трг у близини добио је име Трг кинеско-српског пријатељства. У међувремену је постављен камен-темељац за изградњу Кинеског културног центра на бившој локацији кинеске амбасаде. Адреса ће бити Кинеска улица бр. 1.

Након доласка у Београд, упркос томе што сам желео да посетим многа места, инсистирао сам да прво место буде пређашња локација кинеске амбасаде у бившој Југославији. Нашао сам Кинески културни центар у изградњи и то без икаквих проблема јер су пролазници били упознати са овим местом и сви су знали где је нова Конфучијева улица.

Главна структура Кинеског културног центра је попримила облик, а статуа Конфучија испред центра је довршена. На левој страни статуе је угравирано неколико позлаћених речи на српском и кинеском језику: „Желимо да захвалимо Народној Републици Кини за подршку и пријатељство у најтежим тренуцима за људе Републике Србије и желимо да одамо почаст погинулима који су дали своје животе”. Иза споменика се налази бивша зграда кинеске амбасаде. Како је стара локација уништена тако се нови Кинески културни центар диже са тла.

На месту где су погинули пролили крв, Кинески културни центар се диже из земље што симболично представља узвишени дух недужних жртава. Кинеска култура пушта корење и културна размена ће се све више развијати између ове две земље.

Уздахнуо сам с олакшањем угледавши цвеће на спомен-плочи. Када сам пришао ближе приметио сам још неколико кинеских туриста који су дошли да одају почаст погинулима. Током разговора са земљацима сазнао сам да су сви они упознати са овим делом историје и да осећају само поштовање и дивљење, те велику жалост за погинуле.

Три кинеска новинара који су дали своје животе на тој земљи су својим сопственим животом и крвљу продубили пријатељство између две земље. Српски народ се односи према погинулим кинеским новинарима као према својим херојима. Могао сам да осетим топлину и пријатељство Срба према Кинезима и видео сам чврсте темеље блиставе перспективе у комуникацији ове две земље.

Сада, сваке године, велики број кинеских туриста путује у Србију. Само у првих седам месеци 2019. године Србија је имала 70.000 посетилаца из Кине. Много улица у Београду има натписе на кинеском који је постао четврти језик у Србији након српског, руског и енглеског. Многи Срби знају да поздраве кинеске туристе на једноставном кинеском. Може се слободно рећи да је српска добродошлица која је пружена кинеским посетиоцима у Србији у нераскидивој вези са три погинула новинара, жртвама које су дале своје животе на овом месту.

Моја отаџбина и мој кинески народ није заборавио три хероја који су погинули за ову земљу 1999. године и сваке године 7. маја организује се одавање почасти, то су тренуци у којима се тугује због губитка палих новинара на локацији бивше кинеске амбасаде. Колеге из Гуанг Минга данас такође тугују на Баобашан гробљу у Пекингу, док људи који не могу да одају почаст на самом месту дешавања, пате и тугују у срцима. Убрзо након доласка у Београд, у марту ове године, кинески медицински тим је организовао обилазак места бивше амбасаде како би одао почаст својим мученицима.

Верујем да ће све више Кинеза долазити да ода почаст погинулима, сећајући се историје добиће снагу потребну духу и радиће напорно за благостање отаџбине.

Допринео: Џуанг Диан Ји за Гуанг Минг данас

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља