У петак 22. маја у овој рубрици  се појавио текст, где се, између осталог тврди да је на Сремском фронту погинуло око 120 хиљада припадника Југословенске армије и њених савезника,

Не знам одакле ови подаци аутору текста, када званични подаци говоре од око 13 хиљада погинулих. Ако се тачно зна број страдалих партизана и црвеноармејаца током ослобођења Београда, зашто давати паушалне оцене о Сремском фронту.

Могуће је да апсолутно тачан број није евидентиран, због ратних дејстава. Међутим, скоро 10 пута повећавати ту цифру је апсурдно. Цифра од 20 до 25 хиљада максимално, би одговарала реалности .

Даље у тексту је пласирана информација да 1944. постигнут споразум између Ј. Б. Тита и немачке команде, да се омогући повлачење немачке армије из Грчке током 1945. и да је то узрок додатних страдања на Сремском фронту. Не знам одакле и тај податак.

Знам само да су партизанско вођство и Немци имали састанке током 1942. године у Горњем Вакуфу, Сарајеву и Загребу. Не разумем зашто би Тито био болећив према Немцима, када су га ови прогонили цео рат.                                                                                                                     

Често се у вези Сремског фронта, помиње податак, да су масовно регрутовани голобради младићи и слани на фронт без обуке. То би, мислим, радио само  поремећен официрски кадар. Уосталом ти борци су убили на фронту око 30 хиљада Немаца и усташа.

За све историјске податке, сматрам да је неопходно навести. У наведеном случају, ако треба, користити и немачке архиве. Информације не смеју бити рекла-казала и не смеју бити у функцији дневне политике или национализма.

Миодраг Полексић,
професор у пензији,
Београд