субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 31.05.2020. у 21:55 Жарко Ракић - Бојан Билбија
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: АНА БРНАБИЋ, председница Владе РС

Србија је престала да кука и почела да ради

Српске интересе у Црној Гори морамо да чувамо, Српској православној цркви морамо да помогнемо, наша је дужност и уставна обавеза да се бавимо статусом Срба и немамо за шта да се извињавамо
Ана Брнабић - Фото Анђелко Васиљевић

Након вируса корона, мада је још увек рано да трчимо победнички круг, ситуација је више него под контролом, ми смо сада скоро у потпуности фокусирани на економски опоравак, каже у разговору за „Политику” премијерка Ана Брнабић, која ће за мање од месец дана обележити три године на челу српске владе.

„Паралелно с тим, спремамо се за други талас, ако га не дај боже буде на јесен или на зиму. Желим да кажем грађанима Србије да нема разлога за бригу. Наш оптимизам заснован је на најмање три ствари. Једно је што смо пре вируса корона бележили феноменалан економски напредак и видели добар раст и трендове наше индустријске производње. У четвртом кварталу 2019. имали смо раст од 6,2 одсто и пребацили смо сва очекивања. Друга ствар је наш раст у првом кварталу 2020. године од пет одсто, када је у Европи већ забележен озбиљан пад. Трећи разлог је то што смо током кризе, према подацима до 15. маја, видели да је нето запосленост у Србији порасла. У односу на 27. фебруар, 15. маја број регистрованих запослених већи је за 6.988, то су апсолутни бројеви. Притом, нема ниједног страног инвеститора који је био заинтересован па одустао”, поручује Ана Брнабић.

С обзиром на позитивне економске резултате, да ли вас на крају мандата ове владе обесхрабрује то што је дошло до економске кризе изазване короном?

Не. Разумем да су грађани забринути за радна места и да ли ће се раст наставити. Добра ствар је што су Александар Вучић и његов тим већ показали да умеју да извуку земљу и из много горих ситуација, у каквим смо били 2013. и 2014, када је земља била на ивици банкрота и нисмо знали одакле бисмо пре кренули. Направили смо тада невероватне резултате за само две године, а данас је Србија много другачија земља него тада.

Неке владе, знатно пре вас, правдале су се да их је светска економска криза сасекла, па зато резултати нису били добри?

Наша економија је, захваљујући свему ономе што је учињено од 2014, када је Александар Вучић био премијер, много издржљивија, много робуснија и јача. Имамо и много динамичнији сектор микро, малих и средњих предузећа, што је једнако важно и данас ћемо се много више ослонити на домаће инвестиције. Како приватне, тако и јавне.

Често замерају и вашој влади да само гледамо стране инвестиције, а да су домаћи привредници запостављени?

Највећи део мера подршке након кризе вируса корона иде домаћим микро, малим и средњим предузећима, породичним фирмама. Ту су усмерене оне три плате, минималца, за које дајемо месечно 32 милијарде динара. Упркос корони, нисмо заустављали радове на ауто-путу „Милош Велики”, покренули радове на Моравском коридору, у иновационој инфраструктури, у јуну отварамо иновациони парк у Нишу, научнотехнолошки парк у Чачку, наставили смо радове на Клиничком центру Србије и другим великим медицинским установама.

Мислите ли да и грађани то примећују?

Верујем да грађани све виде. И ко колико ради и колико улаже себе у посао који ради, и коме је колико стало. И да ли је Србија данас све више међу победницима у разним сферама, или као некад међу губитницима. Много разговарам са људима, малим предузетницима, власницима радњи. Сви су рекли да држава никад више није помагала него сада. Исплата сто евра нашим грађанима је директна финансијска подршка, али и разлог за њихов оптимизам, да виде да наша држава данас није слаба и да је стабилна. Желимо да им дамо директну подршку и кажемо: ваша држава стоји иза вас, иза ваших породица. Наша снага много зависи од вере у своју земљу.

Да ли ће та снага на крају године бити оличена у позитивном економском расту?

Сигурно је да ће Србија из ове кризе изаћи боље него многе земље Европе и света. То кажу ММФ, ЕУ и Светска банка, да ће економски пад Србије бити најмањи од свих европских земаља, а да ће наш раст у 2021. бити највећи. Процењујемо да ће пад бити још мањи него што кажу и верујемо да можемо да будемо на нули, или да имамо благи раст.

Појавила се вест да ће Хрватска добити десет милијарди евра помоћи од ЕУ за опоравак од последица кризе, док ми од Брисела  добијамо много мање. Колико ће износити пакет помоћи нашој земљи који је најавио и европски комесар Оливер Вархељи?

Када сте пуноправни члан ЕУ добијате неупоредиво већу финансијску подршку него када нисте и то је један од бенефита који наши грађани никада не треба да сметну с ума. ЕУ је одобрила хитну пренамену ИПА средстава у износу 15 милиона евра и још 78,4 милиона за санирање економских и социјалних последица. Прекјуче је потписан нови споразум којим је Србија добила 70,2 милиона евра бесповратних средстава из ИПА фондова за прву половину 2020. године. До краја ове године очекујемо још један споразум у износу од око 97,8 милиона евра. Комесар Вархељи је најавио да ће и земље западног Балкана бити обухваћене програмом Европске комисије о обнови, што је за нас заиста добра вест, али ми се увек ослањамо на домаће ресурсе, на оно што можемо да урадимо као држава и инвестиције које можемо да привучемо. Као влада смо направили радну групу која припрема апликацију за Фонд солидарности ЕУ и то ради Јадранка Јоксимовић. Колика год буде та помоћ и подршка – биће феноменално. Али се ми ослањамо на оно што сами можемо да урадимо.

Значи, нећемо кукати као неки у региону пре неколико година, када су се жалили да „све инвестиције одоше у Србију”?

Нећемо кукати. Као земља само променили став од 2014. године. Престали смо да кукамо и почели да радимо.

Осим инвестиција и помоћи, из ЕУ добијамо и примедбе на изборне услове. Ви одговарате на такве критике, као недавно у комуникацији са Фридом хаусом?

Немам проблем да одговарам тим организацијама или да учествујем у расправи са европарламентарцима и свима осталима који понекад износе сасвим неосноване критике. Има ту и истине, има ствари које треба да унапредимо, посебно из области владавине права. Изузетно много времена и енергије посвећујемо томе зато што је то у интересу наших грађана. Али, знам и каква је Србија била пре 2014. и каква је данас. Људи који се данас жале на изборне услове и законе јесу исти они који су те изборне услове правили и те изборне законе усвајали. То се није мењало од 2012. и тада је било одлично и никоме није сметало. Није сметало ни Европској унији, али је данас недовољно демократски.

Ипак, ушли сте у дијалог с опозицијом уз посредништво ЕУ?

Рекли смо: у реду, можемо о томе да разговарамо, али само да се разумемо да су то изборни услови и закони које су, док су били на власти, донели људи који се данас на то жале. Друго, мењали смо неке изборне законе и услове, као резултат међустраначког дијалога. Не бих чак рекла парламентарног дијалога, јер су учествовале странке и групације које нису парламентарне. Из тога, и из разговора које је Александар Вучић имао са странкама које су рекле да ће учествовати на изборима, дошле су препоруке које су на штету Српске напредне странке. Мислим на смањење цензуса и да потписе поред овлашћених нотара могу да оверавају и локалне самоуправе. Треће, свако ко је иоле искрен мора да каже да је медијска ситуација данас, у поређењу са оном 2012, као небо и земља. Ви 2012. нисте имали медије који отворено говоре против власти, а данас их имате велики број који говоре, критикују, шире лажне вести, баве се личним увредама. Данас имамо медије који се искључиво тиме баве.

Током пандемије имали смо снаге и другима да помажемо, као што су нама помагали они који су то могли. Како гледате на међународну солидарност и на то што нам понекад замерају када исказујемо другима захвалност због помоћи?

Водимо отворену и транспарентну политику, то је једна од највећих новина и позитивних промена које је Александар Вучић увео у српску политику. Било да је то Брисел, Пекинг, Вашингтон, Берлин или Москва, свим нашим партнерима говоримо исто. Наше стратешко опредељење је да будемо пуноправна чланица ЕУ, али исто тако никада не говоримо лоше о другим партнерима. Током кризе изазване вирусом корона, више од било кога другог нама је помогла Народна Република Кина. Они су у том тренутку могли највише да помогну, имали су искуство и из борбе против вируса изашли су као победници. У исто време, ЕУ је била под огромним ударом ковида 19 и потпуно разумем да нису могли у том тренутку да нам помогну. Ми смо учинили оно што је била наша људска одговорност – изашли смо и рекли хвала Народној Републици Кини.

Да ли је рећи хвала Кини данас највећи грех у Европи?

Можда јесте, можда и није, али Србија с тим не лицитира. Ако је грех, онда је наш грех. Знамо колико су нам помогли. Колико је била велика ствар када је Александар Вучић дочекао тај први авион из Кине, колико нам је та помоћ значила да преокренемо ток борбе и колико смо се томе радовали. ЕУ нам је послала огромну помоћ, али и САД, УАЕ, Турска, Мађарска, Норвешка. И Руска Федерација нам је много помогла. Жао ми је што неки у свету нису искористили ову кризу за зближавање, него за раздвајање.

То би требало да важи и за односе у региону, али ових дана имамо погоршану ситуацију у Црној Гори?

С једне стране ми је изузетно жао, а с друге потпуно несхватљиво како неке моје колеге у региону не виде да ми сви појединачно можемо бити јаки и радити у интересу наших грађана и привреде само уколико радимо заједно и уколико је регион стабилан. Србији је у интересу стабилан, миран и боље повезан регион...

Управо је ваш црногорски колега Душко Марковић оптужио Србију да је забранила извоз брашна у Црну Гору током пандемије? А након што је Подгорица забранила улазак српским држављанима, поручио да ви треба да га зовете и да му, ваљда, нешто објашњавате?

Не знам што је проблем ако смо на седам дана зауставили извоз брашна, док извоз пшенице нисмо ни у једном тренутку прекидали. Када смо имали први случај короне, морали смо да „станемо на лопту” – забранили смо извоз есенцијалних сировина потребних нашим грађанима. Да имамо довољно хране, лекова и свега што је потребно и поред потражње која је била од четири до пет пута увећана у том тренутку. Зауставили смо на седам дана, видели да свега имамо довољно и онда, само за регион, отворили све. Намирнице, брашно, кисеоник који је био потребан за респираторе. Ставили смо све наше залихе на располагање региону, укључујући и Приштину. Све разлике смо оставили по страни, желели смо да помогнемо. Не могу ја бити одговорнија од Душка Марковића за то да ли они имају довољно пшенице или не. Ако је то наш злочин што он није могао да обезбеди брашно својим грађанима јер се Србија затворила на седам дана, онда нека буде тако.

Србија се не меша у унутрашње ствари Црне Горе, али примећује да је положај нашег народа и Српске православне цркве тамо изузетно погоршан?

Српске интересе у Црној Гори морамо да чувамо. Српској православној цркви морамо да помогнемо. Срба у Црној Гори има око 28 одсто. Бугарска, на пример, нема институционализовано бављење националним мањинама као што то имамо ми. Али Бугарска, за Бугаре којих у Србији има много мање, али имају статус националне мањине и национални савет, стално нас зове. Свака озбиљна земља штити своје људе. Наша дужност и уставна обавеза је да се бавимо статусом Срба у Црној Гори и немамо за шта да се извињавамо.

Зашто би однос према националним заједницама уопште био проблем у Европи у 21. веку?

Србија никада није имала боље односе с Мађарском и они су створени управо преко мађарске националне мањине у Србији, и преко Срба у Мађарској. То је урадио Александар Вучић као премијер, с Виктором Орбаном, што је прерасло у јако стратешко партнерство Србије и Мађарске. Како је могуће да немамо такво партнерство између Србије и Црне Горе? Да ли сте дошли да понудите – како можемо да помогнемо да Срби, наш братски народ, имају још боља права? Да имају језик, историју, традицију, културу... Све оно на чему смо с Мађарском изградили стратешко партнерство. Црна Гора је могла, као што очекујем, да пружи руку Србима у Црној Гори, а ми да кажемо хвала вам велико.

Али, то се не дешава. По свему судећи, реч је о политичким мотивима?

Понављам – наше је право и обавеза да заштитимо Србе, ма где да живе. А неки хоће да се баве политиком и сукобима да би покрили неке друге ствари. Кад је стабилна ситуација, тешко је објаснити чему све већи јавни дуг, зашто не расту плате, зашто нас Србија стиже и престиже, а ми стагнирамо. То што ви правите политичке проблеме да бисте имали алиби, ми то не желимо. Очекујем да и ЕУ нешто каже, зато што се и Венецијанска комисија бавила тим законом о цркви од кога је све почело. Да ли је тај закон у складу с оним што је рекла Венецијанска комисија? Нека кажу ЕУ и Венецијанска комисија шта мисле о том закону и конфискацији црквене имовине – да ли је то владавина права и да ли су то европске вредности? И да ли је нормално да у 21. веку причамо о оснивању неке цркве? Ми се у Србији данас бавимо дигитализацијом и тиме да наша деца у септембру, од првог разреда, имају предмет Дигитални свет. Не могу да разговарам са својим колегом који прича о томе како да направи цркву. Мене више занима како да направимо још један нови научнотехнолошки парк.

Није свима у интересу да будемо јаки и стабилни

Имате ли утисак да неко изван Србије охрабрује поједине медије да буду толико критични према власти и да се на тај начин понашају?

Без икакве сумње. Мени је то потпуно разумљиво јер разумем светску политичку и геополитичку сцену и да није свима у интересу јака и стабилна Србија. То је наша реалност и ми у њој радимо и боримо се.Антрфиле

Показали смо солидарност и заједништво

Кроз епидемију короне, рекло би се, Србија је генерално добро прошла?

Србија је показала колико је озбиљна и одговорна земља. Мени је посебно драго што смо показали солидарност и заједништво и захваљујући томе изашли смо с бољим резултатима него многе земље у свету и с једном од најмањих стопа смртности.

Коментари6
96f7f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mena&mena
Solidarnost,zajednistvo... a podele nikad vece. Mislim da ce se prava slika Srbije razotkriti posle izbora ,kad se podigne zavesa i utihnu nekriticni hvalospevi.Nas,obicne gradjane, je naknadna pamet uvek skupo kostala.
JorgeLB
Uh, toliko novca od EU, a ni blizu pomoći koja stiže od Rusije...
Пантелија
"...Србија је престала да кука и почела да ради...". Када је то и како Србија кукала? Интересантно је како наши политичари воле да Србију поистовећују са собом, и себе са Србијом.
mica
Bravo Pantelija! Upravo sam mislio to napisati.
Vetar duva
Radila se u Srbiji i pre, ali su nam prijatelji sa zapada uveli sankcije i poslali bombice sa osiromasenim uranijum.
Божа
Мој пријатељ, Србин из Београда, неће никако да се врати из иностранства, док се проституција у Србији не легализује, и док се не отворе јавне куће, као на пример у Немачкој, Белгији, Холандији, Шпанији, итд. .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља