понедељак, 13.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.06.2020. у 20:00 Гвозден Оташевић

Истовремено објављена два речника Драгачева

Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ објавили су словар Милоја Стевановића у Дијалектолошком зборнику, а он исту књигу са 272 разлике у издању Библиотеке општине Лучани
Милоје Стевановић у Чачку са својим издањем речника (Фото: Г. Оташевић)

Чачак – Библиотека општине Лучани у Гучи управо је објавила Речник Драгачева из пера Милоја Стевановића (71), вредног бележника завичајних појмова и сећања, и на 735 страница обрађено је чак 14.000 појмова и збитија са побрђа и планина овог дела западне Србије. Граматичку обраду и акцентовање учинили су професор др Драгољуб Петровић и др Јелена Капустина, а илустрације сликар Божо Плазинић из Чачка.

Стевановић је, као власник једног од најуспешнијих привредних друштава у Чачку (КМН) обавио немерљив ајлук радећи на рукопису пет година, углавном ноћу, често до јутра, једним прстом на тастатури рачунара, те вели за „Политику”, на наречју с којим је потекао:

– Овај речник родног ми Драгачева јесте уздарје мојим земљацима и свим чуварима језичког блага нашије предака, а нарочито словољубцима који принеше свој труд и љубав да ова збирка речи буде што веродостојније сведочанство о онима који пре нас бејаху, чије запретене трагове овим словаром распрћемо, еда би од заборавља отргнули њихове наде, радовања, трудове, постигнућа, патње, туге и боли, речима којима су боли исказивали.

Он је из својих 17 претходних књига сабрао драга слова драгачевске постојбине, архаизме али и савремене речи и сваку, по науку професора Петровића, објаснио пригодним сећањем из збиље овог краја.

У овим златним корицама народне памети сазнаје се шта значи или чему служе аутњаци, безвркан, врањ, голубарац, дижиглава, достоверити, одврко, утрвен, крџав, овићак, сајман, олајле, засоница, заумит, злоеб, зовнут, иглени, избунгурати, заалењети, начоклешити, кувет, јолпаз, кабулити, канатити се, кеџити, кијак, клемпета, клечка, кљукопрц, крдисати, крмезли, крушац, куресати, кукумуд, ложичица, мачужица, мисирак, мешаја, млого, мочило, музувиран, мутвак, мућурла, овићак, огризина, окевешити се, олајле, оћко, паламуђевина, паприца, пизгор, повурити, полипсати, поличарка, послатак, постат, потаман, потегалац, пошаландрцати, првити питање, првешче, преврљезити, преврт, прекратити, препарлати, преперушати, пресолац, тука, сиђелац, уамити, пругло, пустошан, развала, разтоврзти, раскалабучити, сампас, сапанђела, скеребичити, скрњаторити, сова, срцана, становник, страовица, суврс, тарлити, тесак, тресигаћа, тупаљ, ћава, ћересло, ђоковина, ћустек, убојница, уђерезити, устаоц, усулити, црвоглав, чазбен, чакарас, чатал, чеклеисати, шакламати, шедрња, шунтав...

Ево како то изгледа у речнику, рецимо за појам дижиглава: „дижиглава ж `уображена особа`. – Била ти Зора, кад је ђевовала, дижиглава, па јој спево Десимир песму: Запјевала птица кос, наша Зора дигла нос/ проћеро би кола сјена испод носа њена.”

Или, звиждати: „звиждати. Опричо ми ђедо Сретен шта значи она изрека прошло бабу звиждање, па вели како су земајле биле задруге па пуна кућа народа, па се младенци здоговоре да он из кукурузишта звизне, бајаги да ћера орлушину, па се млада искраде кода њ, а јампут она вели човеку: Звизну ли ти ил се мене учини? Ет, тако ти је било са звиждањем, а потље кад су оматорили, нит је он звиждо, нит се њој чинило да звижди, прошло иг, каже, звиждање.”

Занимљиво је, поврх свега, да је овај речник, са неким изменама, скоро истовремено објавио и Српски дијалектолошки зборник Српске академије наука и уметности и Института за српски језик (чији је главни и одговорни уредник академик Слободан Реметић). Разлика је, каже Стевановић, у 272 појма. Укратко: лингвисти су, поштујући своја правила, сматрали да би неке појмове, рецимо, требало уписати као сијено и дијете а Стевановић, са своје стране, рече да мора поштовати изговор својих предака, па то иде као сјено, дјете... И додаје у уводном слову свог издању драгоцене књиге:

„Граматичку обраду и акцентовање овог речника, на основу звучних записа у којима сам ишчитао речи и примере које исписах и разговора које сам снимо са мноштвом стараца и старица широм Драгачева, од Крстаца до Горњег Дупца, извршили су др Драгољуб Петровић, професор Филозофског факултета у Новом Саду у пензији, и др Јелена Капустина, научни сарадник Института за српски језик САНУ којима дугујем бесцено благодарје... Требало је да га потпишемо заједно, али начин на који моји преци и ја говорисмо (а како говорисмо тако ја записах) није подударан са зацртаним дијалектолошким мапама и обичајем да `САНУ своја издања већ 115 година објављује под својим условима које ми не можемо да мењамо` – како ме обавестише несуђени коаутори. А будући да је не шћадијаг и не могадијаг да померам старе међе које поставише оци моји – то несуђени ми коаутори овај речник објавише без мене у Српском дијалектолошком зборнику, на чему им честитам и искрено захваљујем”.

Стевановић, иначе, има необичан животопис. Деценијама успешно води предузеће за производњу хране са 140 запослених и 500 коопераната из овог дела Србије, ноћу пише књиге, а у своје доба био је искључен из Савеза комуниста Југославије а касније изопштен и из Српске православне цркве. Сада је казао да има различито мишљење и од лингвиста САНУ, али је нагласио да они заслужују његово поштовање.

Коментари5
1e220
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ђурђе
Набавих Речник. Пун кaо кошница, а уређен кaо Јеванђеље. Само неко безусловно посвећен, неко кога краси снажни патриотизам и љубав према отачеству, може, један народ да држи на окупу.
Veljaš NS
Starini svaka čast. Kao kustos i arhivista zadivljen sam njegovim darjem otadžbini. Istovremeno sam tužan zbog toga da je delo produkt privatne inicijative i ličnog truda. Dok je vredna starina po suncu vodio svoju firmu, a po mesecu slagao slova dotle su na stotine zaposlenika po državnim ustanovama kulture primale plate za ništa. A sve čekajući jubilarnu novčanu nagradu za 10 ili 20 godišnjicu (ne)rada. Biće nas dogod je ovakvih lepih primera.
Raca Milosavljevic
...vala vredi ovo imati ...nemoze da skodi nikako ...
Боро
Прелепо, доста речи сам препознао из Такова тј Горње и Доњој Груже.
zoranz
Bravo!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља