петак, 25.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 06.06.2020. у 18:00 Саво Штрбац
ПОГЛЕДИ

Сећање на НАТО злочин у Сурдулици

У току ноћи 30/31. маја 1999. НАТО авиони у „хуманитарној мисији”, названој „Милосрдни анђео”, у Сурдулици су  бомбародавли Геронтолошки центар, Санаторијум за плућне болести и павиљон у којем су биле смештене избеглице из Републике Српске Крајине. Том приликом је  убијено 20, а повређено 88 особа. У записнику о увиђају, који је трајао од 1. до 3. јуна 1999, заведеним код Општинског суда у Сурдулици, под бројем Кр.113/99,   утврђен је идентитет 16 „скупова делова лешева”: Малобабић Милена, рођ.1979. у селу Горњи Сјеничак, општина Војнић; Малобабић Босиљка рођ.1946. у селу Кључ, општина Босански Петровац; Павковић Ђорђе, рођ. 1954. у селу Павковић, општина Крњак; Жигић Раде, рођ. 1947. у селу Тук, општина Кореница; Слијепчевић Мила, рођ. 1909. у селу Горњи Сјеничак, општина Карловац; Малешевић Даница, рођ. 1931. у месту Тушиловић, општина Крњак; Вучковић Миланка, рођ. 1934. у селу Косјерско, општина Дуга Реса; Манојловић Душан, рођ. 1927. у месту Горњи Сјеничак, општина Карловац; Рашић Стана, рођ. 1933. у месту Крива Феја, општина Врање; Милановић Босна, рођ. 1931. у месту Власина, Округлица, општина Сурдулица; Величковић Десанка, рођ. 1932. у селу Калиманце, општина Владичин Хан; Рангелов Стамен, рођ. 1938. у селу Божица, општина Сурдулица; Напијало Драгић, рођ. 1929. у месту Војнић, општина Војнић; Јањанин Богданка, рођ. 1925. у селу Маличка, општина Вргин Мост; Поповић Славко, рођ. 1939. у селу Доњи Скрад, општина Крњак; Будисављевић Петар, рођ. 1939. у месту Врховине, општина Врховине.

У записнику о увиђају констатује се да претходно од стране службених лица ОУП-а у Сурдулици, као скупови делова од лешева, обележени са арапским бројевима 13, 14, 15, 20, и 21, нису могли бити идентификовани због тога што су јако разорени ‒ уништени и деструктуирани...

У том записнику се наводи да се од присутних представника власти ,задужених за збрињавање избеглица, дознаје да су, поред напред наведених 16 идентификованих лица, страдала и неидентификована лица: Малобабић Раде, рођ. 1980. у селу Горњи Сјеничак, општина Војнић, од мајке Босиљке; Малобабић Миленко, рођ. 1983. у селу Горњи Сјеничак, општина Војнић, од мајке Босиљке и Манојловић Милица, рођ. 1922. у селу Ласињски Сјеничак, општина Карловац.

Преживела избеглица из Лике, село Горње Језеро, општина Огулин, тада седамдесеосмогодишња Милица Божић, истражном судији 7. јуна  испричала је: У згради која је бомбардована око пола ноћи било је око шесдесет и нешто избеглица; У време  бомбардовања трајао је знак опасности за напад из ваздуха због чега у објектима у којима су боравиле избеглице и у старачком дому није ни било упаљено светло а била су угашена и улична светла, као и светла у кругу болнице; Пошто је Сурдулица већ била више пута  бомбардована, као и многа друга места широм Србије, неке избеглице у страху од нових бомбардовања тих дана нису ни улазили у зграду већ су боравили у околној шуми; У страху од бомардовања те ноћи ни она није ишла на спавање, као што су урадиле неке од избеглица, већ је била обучена како би у случају напада лакше могла напустити зграду;  Када је чула натлетање авиона назула је чизме и кренула напоље у шуму; Након што је одмакла стотинак метара, за оним првим чула је надлетање и другог авиона, а одмах потом и детонацију, која је била веома снажна, од које је погођен део зграде у којој су смештене избјеглице; На непуна два минута након прве, уследила је и друга детонација исте јачине, која је погодила старачки дом смештен такође у кругу болнице, нешто западније од смештаја за избјеглице; Успела је да се склони иза једног боровог стабла, што ју је и спасило да је не погоде гелери пројектила и комади грађевинског материјала који си летели на све стране.

„Делови лешева који су уништени, смрвљени и који чине деструктивну масу и обележени арапским бројевима 13, 14, 15, 20, и 21,... пошто нису могли бити при идентификацији припојени било ком лешу чија је идентификација утврђена као страдалих лица у извршеном бомбардовању, сахрањени су 3. јуна 1999. на Масуричком гробљу, где су сахрањени и посмртни остаци осталих избеглица.” Посмртне остатке  страдалих у Дому пензионера и незбринутих лица, преузели су рођаци, осим Стане Рашић, коју није нико преузео, па је и она сахрањена са избеглицама  на Масуричком гробљу, записано је у записнику о увиђају којег је писала записничарка Олга Вукашиновић по диктату сурдуличког судије Малча Тодорова.

А они који су наређивали или убијали старце и децу по старачким домовима и избегличким камповима, без обзира како мисију убијања звали и са чиме је оправдавали, за почињени злочин морају и одговарати.

Документационо-информативни центар „Веритас”

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари12
c3cf7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bratislav Tanasković
Kako god prevodili zločinačku akciju, kako god uzroke pripisivali našim pregovaračima, kako god silu koja je sejala smrt smatrali moćnom i neprikosnovenom, teško je abolirirati komadanje izbeglica, koji su prošli stotine kilometara i došli u najmanju varošicu, a neki iz Vojnića i Vrgin mosta su preživeli čudovišta NDH.
Вукица
@Bratislav-У праву сте! Масакр недужних прогнаника и стараца, који је НАТО извршио у Сурдулици пре више од 20 година, и данас леди крв у жилама сваком нормалном човеку, и он се не може ничим правдати, па ни Стокхолмским синдромом, од кога, судећи по коментарима, пате многи у Србији. (Хвала господину Штрпцу што нам не дозвољава да и ово избришемо из сећања.)
Petar Milic
E Milosevicu Milosevicu kud si se pravio jak Sta uradi sa narodom Secam se dobro (prikazivala nasa televizija) kad su ga pitali zna li sta ce biti a on kaze znam pa vi cete nas bombardovati I tako i bi Nazalost I toliki ljudi izginuse Zasto Berlinski zid pao Sovjetski savez se raspao a Milosevic jak Tuga jedna
Lazar
Sve NATO zlocine treba pamtiti ali ne smemo zaboraviti da je Slobodan Milosevic napravio veliku gresku. On nije shvatio da NATO trazi rat po svaku cenu jer je padom Berlinskog zida ostao bez protivnika i na izdisaju. Odbivsi da prihvati ultimatum u Rambujeu, on je pruzio NATO paktu priliku da se sabere i ozivi, a Srbiju uvukao u potpuno beznadezni rat.
Dejan Pavlovic
Rat je trebalo izbeci jer su jaci (19 drzava protiv nas) Ne kaze badava narod vezi konja gde ti gazda kaze Drugo Amerikanci nece nikad odgovarati iz prostog razloga sto ne priznaju sud gde su nasi isli da se pravdaju To je to kad malo uprostimo
Bliski Istok
Поштовани господине Штрбац, Хвала Вам на овом тексту. Али прецизности ради, замолио бих да се престане са погрешним именовањем тог НАТО злочина са "Милосрдни анђео". То име је погрешно преведено од назива "Noble Anvil", што значи племенити наковањ, а не милосрдни анђео. Зашто то кажем и зашто мислим да је то битно? Па баш зато да не бисмо дали прилику злочинцима да дискредитују објективне чињенице које показују размеру злочина, попут ових наведених у Вашем тексту

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља