среда, 15.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.06.2020. у 22:30 Милка Лучић
ПРЕДЛОГ ЗА ЧИТАЊЕ

Рилкеова писма женама

Она нису само сведочанство о једном узнемиреном духу Европе него и уметничко сведочанство о мукама стварања, о преко потребној самоћи, у којој се као у каквом чуду његов живот уметнички остварује
Рајнер Марија Рилке (Фото Википедија)

Песник који је направио преокрет у развоју европске поезије, творац једног новог схватања о односу живота и смрти, један од ретких који је наслутио силну духовну енергију Русије и Истока, визионар који је осетио да слика космоса устукне пред језиком бројева („Ту прсну слика”), Рајнер Марија Рилке са истом снагом и изражајном моћи писао је не само стихове и прозу него и писма својим пријатељима. Из његове обимне преписке Вера Колаковић је изабрала и с немачког превела 33 писма женама, како гласи и наслов књиге коју је објавио КОВ. 

Зашто писма женама? Одговор је у једном од њих из 1904. дао сам Рилке: „За мене је сасвим природно да схватим девојке и жене. Најдубљи стваралачки доживљај је женски. Јер је то доживљај који прима и рађа.” Рилкеова писма нису само његово биографско сведочанство, сведочанство о једном узнемиреном духу Европе који се најбоље осећа на путовањима, својеврсним бекствима у којима су настајала његова најбоља дела; његова писма су и уметничко сведочанство о мукама стварања, о преко потребној самоћи, у којој се као у каквом чуду његов живот уметнички остварује. 
У избору највише је писама упућених Клари Рилке, с којом је кратко био у брачној вези, а потом Лу Андреас Саломе, са којом је био дугогодишњи пријатељ, од 1897. до његове смрти 1926. (Рилке је рођен 1875). Најпре су то писма из Париза, за време боравка код Родена (једно време био је његов секретар), у којима се диви Роденовој снази и усамљености, покушавајући да проникне у тајну стварања, у разлику између вајарског и песничког доживљаја света. Лу Саломе је жена којој се Рилке највише диви, којој пише најсадржајнија писма, јер у њој „столују зрелост и смиреност”, а он се на неки начин осећа као њен изгубљени син... Али, било је дана, у последњој години живота, кад му је по сопственом признању било мучно да пише писма, кад је можда већ осећао оно што је својој драгој Лу једном давно, 1903. године, написао: „Иду дани а понекад чујем како иде и живот.”
 
(Из књиге „Предлог за читање” објављене 2000. године у издању Читалишта Библиотеке града Београда)
Коментари1
2b151
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boby
Prelijepa ljubavna pjesma istoimenog naziva…Kako da dušu sputam, da se tvoje ne takne? Kako, mimo tebe, njom da grlim stvari i daljine?....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља