среда, 15.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 02.06.2020. у 22:45 Александра Куртеш

Ноћни клубови и барови отварају врата у петак

Угоститељи задужени за богат ноћни престонички живот у великим финансијским тешкоћама и помоћ надлежних им је потребна само за опстанак, зараду не очекују бар до пролећа 2022. године
(Фотографије Марко Спасојевић)

Одлуком Владе Србије о дозволи окупљања до хиљаду људи, после два месеца и 17 дана, престонички ноћни клубови и барови  у петак ће широм отворити врата гостима.

Од укидања ванредног стања до сада, њима није било исплативо да примају посетиоце, јер у клубу није смело да буде више од  сто особа, рачунајући и запослене.

– Предстојећег викенда отварамо врата, нарочито локали који имају летње просторе, иако су наши дугови према држави, заиста неодрживи – каже Миша Релић, председник Удружења београдских ноћних клубова и барова. Он признаје да не види како ће се власници извући ако не добију директну помоћ државе.

– Не, нисмо незахвални. Држава је заиста  давањем минималца помогла, пре свега нашим запосленима, а онда и нама, како бисмо могли да задржимо раднике и уважимо апел да се сачувају радна места. Али, ми као власници и фирме као засебни ентитети, остављени смо на цедилу. Када се израчунају просечна рента (ово првенствено говорим за локале градског пословног простора) струја, доприноси, фирмарине и други трошкови, сваки локал дугује око милион динара месечно. То значи, да за три месеца колико је трајала забрана пословања клубова, сваки локал углавном дугује држави око три милиона динара – објашњава Релић.

Осамедесет власника окупљених у Удружењу барова и клубова, упутили су заједничко писмо у коме обавештавају јавност о свом проблему. Почињу да раде, али ће тешко стати на ноге. Они наводе да само у Београду имају око 14.000 стално и хонорарно запослених, и да домаћој привреди доносе годишње милионе евра. Њихов  проблем је донекле ублажен, јер им је држава понудила кредит. Ипак, то је како оцењују, делимично решење.

– Кредит је одлична понуда и било би добро када бисмо тај новац могли да користимо за пренамену пословања или неко унапређење локала, како бисмо повратили изгубљено. Али ми ћемо узимати кредит од државе да бисмо тај исти новац вратили држави на име дугова који нису настали нашим лошим пословањем или грешком. Разумемо нужност донетих мера, јер су спроведене како би се спасли животи. Сада нам је потребна помоћ државе како би спасили наше послове и места наших запослених– наводи Релић и преноси мишљење колега.

Чланови Удружења истичу да ни један валидан клуб није радио после 12. марта и тврде да су поштовали мере владе, али су и сматрали да имају обавезу према својим гостима, и друштвену одговорност да спрече ширење вируса. Они признају да им неке одлуке нису јасне. Једна од њих је и та што је град одлучио да се кирија за месец и по дана за време забране рада плати умањена за 50 одсто, уколико се плаћа до нове године, или у целости уколико се плаћа на 12 месечних рата у току следеће године.

– Ми нисмо могли да радимо скоро три месеца, а не месец и по дана, и ту мора да се направи разлика – истиче Релић. Он и  и заједно са колегама пита се зашто плаћају ренту граду ако им је забрањен рад.

– Испало је да су боље прошли они који су у приватним локалима јер су успели да се договоре са власницима, него фирме које имају локале у градским просторима. То је као да реновирате изнајмљен стан и рентијер каже: „Добро си то урадио, ипак не можеш да живиш у стану наредна три месеца, али дужан си да платиш ренту и струју”. То је апсурдно – објашњавају власници, тврдећи да су у шкрипцу.

– Ако нам је забрањен рад, одакле да платимо доприносе, ренту и струју – траже одговор власници. Они су сагласни да им је потребна бесповратна директна помоћ, пре свега отпис дугова, које како тврде, нису направили.

Посебан проблем је чињеница да је приход који би клубови остварили у току минула три месеца, једини начин да плате ренте и остале обавезе у току лета, јер зимски простори тада не раде.  Овако, њихов дуг до 1. октобра када „стартују” биће око пет, шест милиона динара. За многе је то немогућа мисија.

– Велики број локала је пред затварањем. Уколико се вирус врати на јесен, а држава не донесе додатне мере помоћи, сви ћемо ставити кључ у браву – истиче Релић, и уверава да они желе да са владом и градским властима нађу решење на обострано задовољство државе, угоститеља и гостију.

Мере које предлажу из Удружења су отпис доприноса и градских ренти, као и разматрање смањења ПДВ-а за угоститељство макар у наредних годину и по дана.

– Ситуација је била тешка и сигурно нисмо били приоритет. Осим из Привредне коморе Србије, нас нико није саслушао. Најгоре је прошло, па сматрамо да је време да неко обрати пажњу на ноћне клубове и барове као посебну категорију угрожених привредника. С обзиром на то да је Београд као туристичка дестинација, између осталог, можда и најпознатији по ноћном животу, ако се помогне нама, индиректно ће се помоћи и туризму. Помоћ нам је потребна за опстанак, а зараду ионако не очекујемо пре пролећа 2022. године – наводе чланови Удружења ноћних клубова и барова.

Коментари3
bd203
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran
Da se organizuje dobrotvorno skupljanje novca da im pomognemo?
Vladimir
Iskren da budem, izlazio sam puno i nema tu nista spektakularno samo mamipara lake zene i glasna muzika tako je svuda od amerike pa do aistralije, diskoteke i taj koncept nocnog zivotanje svuda isti, kafici i pivnice to je uredu ali za klubove mi i nije knogo zao
Marko
Ima i teskih zena, nazalost.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља