четвртак, 09.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 02.06.2020. у 14:10

Пандемија истакла лош положај радника с истока Европе на западу

(Фото ЕПА / PATRICK PLEUL)

Стотине румунских радника - миграната заражене су новим коронавирусом у кланицама у Немачкој и Холандији, што је нови аспект пандемије који истиче дилему сезонских радника који су на Запад дошли из сиромашнијих држава Европске уније, пише редакција Радија слободна Европа(РСЕ) на енглеском језику, преноси Бета.

Пољопривредници у Француској, Италији, Немачкој и другде редовно запошљавају мигрантске раднике за жетве, док се компаније за прераду меса у тим и другим земљама такође у великој мери ослањају на Румуне и друге источне Европљане.

Институције ЕУ су признале да су такви радници „витална радна снага на фармама у Немачкој, Француској и другим чланицама и да обезбеђују храну широм Европе, али да су им често ускраћена права”.

Европски парламент и Комисија саопштили су 25. и 26. маја да су „дубоко забринути извештајима о несигурним условима рада и недостатку безбедносних мера за прекограничне, пограничне и сезонске раднике”.

Али и док су се владе с обе стране обавезале да ће пружити бољу подршку Румунима који су спремни да раде сличан посао код куће или ублажити „структуралне” проблеме који муче тржиште прекограничног рада, постоји сумња у обећања о брзим променама.

Румуни и други источни Европљани често желе слабо плаћене послове који не занимају њихове западне колеге.

Стручњаци кажу да би посао који се у Немачкој плаћа око 1.500 евра месечно, у Румунији могао да донесе 430 евра минималне зараде.

Тако су европске мере ограничења, уведене у марту док су се владе бориле да спрече ширење корона вируса, оставиле неке богатије земље без стотина хиљада радника из сиромашнијих источних држава на које се иначе ослањају.

Румунска мањинска влада на челу с лидером Националне либералне партије Лудовиком Орбаном (Лудовиц) 4. априла се сагласила да дозволи сезонским радницима да оду у иностранство чартер летовима које су организовали западноевропски пољопривредници, под условом да постоји договор с властима у одредишним земљама.

Потез Букурешта уследио је после декларације земаља ЕУ у марту да је снабдевање храном, питање националне безбедности и, према речима румунског амбасадора у Берлину Емила Хурезеануа, одлуке немачких министарства пољопривреде и унутрашњих послова о укидању ограничења путовања почетком априла, тако да су тамошњи пољопривредници могли да плате чартер летове за превоз сезонских радника из Румуније.

Неколико дана касније, 9. априла, хиљаде радника из сиромашних села укрцало се на нискобуџетне летове на аеродрому у Клужу на северозападу Румуније.

Призори како 2.000 људи не држећи физичку дистанцу улази у претрпане аутобусе на регионалном аеродрому у време строгих мера ограничења изазвали су негодовање.

Румунски министар саобраћаја Луциан Боде рекао је 14. маја парламенту да је између суспензије редовних летова услед пандемије 16. марта и 4. маја било 188 чартер летова са сезонским радницима из Румуније у Немачку, Холандију, Велику Британију, Италију, Белгију и Аустрију.

Избијање корона вируса у кланици у Биркенфелду на југоистоку Немачке 28. априла истакло је недаће источних Европљана на радним местима на западу континента. Око 200 Румуна заражено је ковидом19 и најмање један је умро.

Почетком маја појавила се вест о позитивним тестовима на корона вирус у холандској фабрици за прераду меса у којој ради 270 Румуна.

Румунско министарство спољних послова 11. маја је саопштило да је 13 од 80 запослених Румуна који су били позитивни на тестовима на корона вирус у фабрици за прераду меса у Косфелду на западу Немачке, хоспитализовано са симптомима ковида19.

Постројење у коме су запослени Румуни и Бугари затворено је до даљњег.

Дојче веле је цитирао је министра здравља покрајине Северне Рајна-Вестфалије Карла Јосефа Лаумана који је сугерисао да је заједнички смештај у скученим просторима можда подстакао заражавање.

(Фото ЕПА / PATRICK PLEUL)

„Стотине су се разболеле у кланицама”, рекао је 21. маја за РСЕ амбасадор Хурезеану. Он је навео „цео ланац” подуговарача који су преговарали о платама и смештају у име запослених. „Послодавци нису проверили услове живљења”, рекао је он. „Само су платили по сату”.

Хурезеану је рекао да из Румуније, Пољске и Бугарске долази 70 до 75 одсто од 300.000 страних радника који сваке године у Немачкој беру воће и поврће.

Откако се у марту пандемија проширила већим делом Европе, око 27.000 сезонских радника отпутовало је у Немачку да беру шпаргле и јагоде. Већина су Румуни, рекао је Хурезеану, затим Украјинци, Пољаци, Бугари и Чеси.

Он је истакао известан напредак. Спроведене су провере да би се укинуло плаћање по килограму, уместо по сату, рекао је Хурезеану, а колективно здравствено осигурање је повећано са 70 на 115 дана.

„То је тежак посао и многи Румуни га раде већ дуги низ година, било да су директно запослени (на фармама) или преко посредника у Немачкој и Румунији”, рекао је он.

Стотине румунских радника протестовале су у Бону 19. маја због неисплаћених зарада и лоших услова рада, тврдећи да се према њима поступа „као према робовима” пошто је банкротирао један узгајивач јагода код којег су радили.

Истог дана покушавајући да неке од њих привуче кући, румунски министар пољопривреде Адриан Орос најавио је пакет од најмање 20 милиона евра за подршку младим пољопривредницима који су раније радили у иностранству.

Орос је такође рекао парламенту да ће од 1. јуна влада повећати минималну месечну плату у пољопривредном сектору на 3.000 леја (620 евра) месечно како би убедила румунске мигранте да остану у земљи.

Неки од демонстраната у Бону су нашли посао на оближњим пољопривредним добрима, док су се други вратили у Румунију.

Два дана касније, 20. маја, после притиска немачких пољопривредних синдиката, немачка влада је саопштила да ће усвојити закон за уклањање подуговарача из процеса запошљавања. Тај потез, рекли су присталице мера, осигурао би боље услове сезонским радницима из земаља с ниским платама.

Хајл је навео „структуралне” проблеме у индустрији који захтевају дубоке реформе, указујући да је до 80 одсто радника у неким кланицама запослено преко подуговарача или чак преко под- подуговарача.

Очекује се да ће немачка влада изнети предлог закона којим ће захтевати да компаније директно запошљавају раднике укључене у клање или прераду меса, мада ће бити изузетака за мала занатска предузећа.

Хурезеану, који је присуствовао састанку с високим званичницима немачких министарстава унутрашњих послова и пољопривреде да би разговарао о нацрту закона, рекао је да је то „радикална промена” закона.

„Били смо коаутори. Направљен је на нашој патњи”, рекао је.

Други су скептичнији. Бивша министарка рада из опозиционих социјалдемократа Лиа Олгута Василеску 9. априла је ситуацију Румуније с мигрантским радницима поистоветила са „колонијом”.

Коментари3
b0f1a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar
Ako se budu previše bunili dovešće oni Filipince koji će raditi i tri puta jeftinije.
nikola andric
Njih dovoze i odvoze u malim prevoznim kolima a stanuju zajedno u jeftinim privatnim (tesnim) prostorijama. Dakle razmak od 1,5 m nije moguc. Jedan moze da zaradi 10 drugih a ovi 100 dodatnih. Zovu se ''sezonski radnici'' po zapadnoj potrebi. Zapadni zemljoradnici su godinama bili finansirani iz evropskih fonodova i na taj nacin stvorili velika preduzeca cije plodove ne mogu sami da oberu. To je ocevidna sudbina Srba u EZ. ''privremeni rad'' ce biti zamenjen za ''sezonski''.
Kile
Tu su i radnici iz Srbije .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља