четвртак, 09.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 02.06.2020. у 15:40

Шесто масовно изумирање врста одвија се брже него што се очекивало

Орангутани нестају заједно са њиховим стаништем (Фото Пиксабеј)

Шесто масовно изумирање врста није нешто што би требало да нас брине у будућности. Оно се дешава сада, много брже него што се раније очекивало и за то смо у потпуности криви ми, показало је најновије истраживање, а преноси Си-Ен-Ен.

Људи су већ истребили стотине врста и довели многе на ивицу изумирања трговином дивљим животињама, загађивањем, губитком станишта и употребом отровних супстанци. Али налази објављени у научном часопису Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS) показују да је стопа којом изумиру врсте убрзана током последњих деценија.

Герардо Цебалос Гонзалес, професор екологије на Националном аутономном универзитету у Мексику и један од аутора студије, каже да су око 173 врсте изумрле између 2001. и 2014. године.

„Сто седамдесет три врсте представљају 25 пута више истребљених врста него што би се очекивало на основу нормалне стопе изумирања”, изјавио је за Си-Ен-Ен путем имејла. Он и његов тим открили су да је у протеклих 100 година изумрло више од 400 врста кичмењака. У нормалном току еволуције, тако нешто трајало би и до 10.000 година, сматрају ови стручњаци.

Масовна изумирања једнако су озбиљна као што и само име каже. У историји Земље било је пет догађаја масовног изумирања, а сваки је избрисао између 70 и 95 одсто врста биљака, животиња и микроорганизама. У последњем, који се догодио пре 66 милиона година, нестали су диносауруси.

Протекли догађаји били су узроковани катастрофалним изменама околине, укључујући масовне вулканске ерупције или судар астероида. Шесто масовно изумирање – које је у току – другачије је. Научници, са Цебалосом Гонзалесом на челу, кажу да су за то главни кривци људи.

Коментари0
15b43
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља