среда, 08.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 02.06.2020. у 17:19

Румунија и Србија воде по броју тенкова а Мађарска по модернизацији (ФОТО)

Тенк „леопард” немачке производње (Фото ЕПА/David Hecker)

Војске у региону активно користе више од 920 тенкова, од чега по бројности предњаче Румунија и Србија док најозбиљније планове модернизације има Мађарска, која је једина наручила нове тенкове „леопард 2А7”.

Како наводи портал Балканска безбедносна мрежа, осам земаља региона има укупно 924 тенка, углавном наслеђених из времена Хладног рата, а најбројнији тенковски парк има Румунија са 400 оклопњака.


Тенкови М-84 Војске Србије (Фото Министарство одбране)

Према наводима у извештају „Милитари баланс”-а за 2020. годину, на другом месту листе је Војска Србије са 212 тенкова, на трећем месту је Бугарска са 90, Хрватска има 75, БиХ 58, Мађарска 44, Македонија 31 а Словенија 14 тенкова.

Портал наводи да Румунија, иако има највише тенкова, већином користи застареле совјетске моделе Т-55АМ и домаћу модеренизовану верзију ТР-85, док је свега 50-ак тенкова модернизовано након Хладног рата на стандард ТР-85М1 и они имају савремене нишанске справе, електронику и ојачани оклоп.


Румунски тенкови ТР-85М1 (Фото ЕПА/Rober Ghement)

„Србија је са 212 тенкова на другом месту у региону. Има 199 тенкова М-84 и М84А наслеђених из ЈНА који су доказали своје карактеристике у Заливском рату и на Балкану. Оволики број оклопњака Србију чини озбиљном регионалном тенковском силом, али модернизација и даље није на видику”, пише у тексту.

На трећем месту је Бугарска са 90 тенкова Т-72 М1 и М2 из времена Варшавског пакта, који су инфериорнији у односу на М-84 јер немају систем за управљање ватром.
Хрватска има 75 југословенских тенкова М-84, који су на истом нивоу као српски тенкови, а Загреб планира да модернизује једну чету тих тенкова.


Тенк М-60 Оружаних снага БиХ (Фото Министарство одбране БиХ)

БиХ има 13 тенкова М-84 наслеђених од Војске Републике Српске и 45 америчких М-60А3, који су донирани Армији Федерације БиХ крајем 1990-их година.
Иако су оба типа на сличном технолошком нивоу, М-60А3 је компликован за одржавање због недостатка и цене резервних делова.

Мађарска има тенкове Т-72 али је наручила 44 нова тенка Лепард 2А7 и зато предњачи по модернизацији у региону. Ове године у ту земљу стижу ремонтовани тенкови „леопард 2А4”, на којима ће се посаде припремати за нове „леопарде” који стижу 2023. године. Северна Македонија има 31 тенк Т-72А набављених у Украјини 2001. године док најмање тенкова (14) има Словенија, која користи М-84 из ЈНА.

Све земље у региону имају ратне резерве тенкова и процена је да се ради о више стотина примерака који су конзервирани у складиштима. Портал наводи да ће, када буде испоручен, тенк „леопард 2А7” бити најмоћнији тенк у региону по технолошким и борбеним карактеристикама.


Бугарски тенк Т-72 (Фото ЕПА/Васил Донев)

Када је реч о наслеђу прошлости, југословенски М-84 једини је коришћен у борбеним дејствима и испробан у урбаним срединама, отвореном простору, брдима, све до скривања од НАТО авијације 1999. године. М-84 је користила Војска Кувајта у Заливском рату 1991. године, а на тестирању у Пакистану 1990, југословенски тенк је прошао много боље од америчког „М1А1 абрамс”, наводи портал.

Додаје се да М-84 на даљинама до 2.000 метара, што је стандардна даљина за оцену ефикасности тенковског наоружања, и даље може да уништи све врсте оклопних возила и тенкове Т-55 или Т-72, као и да оштети савремене руске или западне тенкове.

„Међутим, недостаје додатни оклоп и лака је мета за противоклопне пројектиле и модерније тенкове. Више пута је најављивана модернизација у Србији, али до сада се није макло даље од полигонских испитивања”, пише портал Балканска безбедносна мрежа.

Неизвесна економска ситуација и цене нових тенкова од неколико милиона евра по комаду, говоре да ће војске у региону и даље своје тенковске јединице заснивати на више деценија старим машина из времена Хладног рата, преноси Бета.

Коментари23
a1aa4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Matija Soskic
Ovo mi lici na ratno stanje.
slamkamenac
Kad smo kod tenkova Srbija bi trebalo da se osposobi da pravi nove tenkove a ne samo da odrzava i modernizuje stare. Trziste je veliko i ne mogu sve zemlje da kupe preskupe tenkove zapada ili istoka mnogima bi dobro dosli tenkovi napravljeni u Srbiji. Da ne govorim sto bi masinska industrija dobila sta da radi.
Gradjanin ovdasnji
Blago nama, imamo tolike tenkove. Bolnice i skole nisu vazne. A jesti mozemo i korenje.
Sasa
papir i statistika ko nebo i zemlja,...
Lazar
Danas se ratovi vode preko TV, preko stampe, preko interneta . . . Tenk je prevazidjeno oruzje, dovoljna je jedna “zolja” ili “panzerfaust” da ga unisti i da posada izgori. Njegovo odrzavanje i potrosnja nafte su preskupi. Srecom, vecina tenkova je stara preko 30 godina i van upotrebe.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља