среда, 15.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 02.06.2020. у 21:55 Јована Рабреновић

Раст БДП у првом кварталу пет одсто

Иван Николић из Економског института у Београду каже да је овај раст задовољавајући, најбољи резултат од земаља у окружењу, али и наставак привредног узлета из 2019. године
Фото Д.Јевремовић

Реални раст бруто домаћег производа (БДП) у првом кварталу ове године, у односу на исти период претходне године, износио је пет одсто, саопштио је јуче Републички завод за статистику. Подаци показују и пад БДП-а у првом кварталу 2020. године од 0,6 одсто у односу на претходни квартал, односно четврти у 2019.

Посматрано по делатностима, у првом кварталу 2020. године, у односу на исти период претходне године, значајан реални раст бруто додате вредности забележен је у сектору грађевинарства од 19,6 одсто, сектору информисања и комуникација 11,8 одсто, сектору државне управе и обавезног социјалног осигурања, образовања и здравствене и социјалне заштите 11,8 одсто и сектору индустрије и снабдевања водом и управљања отпадним водама, 4,5 одсто.

Иван Николић из Економског института у Београду каже да је раст БДП-а од пет одсто задовољавајући, најбољи резултат од земаља у окружењу, али и наставак привредног узлета из 2019. године.

– У другом тромесечју ситуација ће се променити, али ће ови резултати из првог квартала допринети бољем исходу за целу годину. Други квартал ће бити најслабији – сматра Николић.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је раст БДП-а од пет одсто у првом кварталу висок зато што се пореди са нешто нижом основицом у истом периоду прошле године. Подсећања ради, у првом кварталу 2019. године БДП је повећан само 2,5 одсто.

– Види се и ефекат пренете стопе високог раста из последњег квартала 2019. године, чему је највећи допринос дала градња „Турског тока”. Изненађујуће је и што ми нисмо имали велико погоршање у марту иако су биле уведене строже мере него у другим земљама – каже Арсић.

Утицај пандемије ковида 19 и посебно епидемиолошких мера на привреду очигледно се не види на податку о БДП-у за први квартал. Међутим, и те како се види на подацима о паду индустријске производње, промета на мало, туризму, спољнотрговинској размени за април који је статистика објавила у петак. По тим подацима, индустријска производња је у априлу ове године, у односу на април прошле године, имала пад од 16,6 одсто, за двадесетак одсто је пао промет у трговини на мало, а априлски увоз и извоз мањи је за тридесетак одсто.

У другим земљама још у марту је било пада промета у трговини од десетак одсто. Туризма није било, а још немамо податке за саобраћај, где је евидентно да је било смањене делатности. Они који нису претрпели штету јесу телекомуникације, пољопривреда, грађевинарство, јер је ту ризик био мањи.

Арсић указује да је у оквиру индустрије посебно била погођена прерађивачка, која је и најважнија, а то указује на пад тражње како за егзистенцијалним стварима тако и за трајним и капиталним потрошним добрима, за аутомобилима, опремом, машинама. Код капиталних производа априлски пад износи 42,7 одсто, а код трајних производа за широку потрошњу чак 57,4 одсто. Најдрастичнији је сигурно пад у производњи аутомобила од 84 одсто, а Арсић каже да по томе нисмо изузетак у односу на друге и да су други произвођачи имали сличан пад. Кина, на пример, 90 одсто.

У прехрамбеној индустрији пад је износио 11,5 одсто, код пића 35,4 одсто, код текстила 62,2 одсто, одевних предмета 46,2 одсто.

Постоје и делатности са растом, па је тако производња дувана у априлу ове године, у односу на април прошле године, била већа 15,8 одсто, лекова 13,8 одсто, хемијске индустрије 21,6 одсто. Производња нафтних деривата статистички је исказала велики раст од 87,7 одсто, али то није последица веће потрошње, јер је није ни било, већ ниске базе у истом месецу прошле године када су рађени ремонти рафинерија.

Сходно приликама промењена је и структура извоза. Иначе, и извоз и увоз су у априлу пали за готово 30 одсто. Разумљиво, аутомобили нису више међу пет првих извозних ставки, али је зато бакар задржао челне позиције у извозу. На листи првих пет производа у извозу, прво место заузима извоз кукуруза (48 милиона долара), друго место припада извозу рафинисаног бакра (29 милиона долара), на трећем месту је извоз дувана са 28 милиона долара, следи извоз лекова за малопродају са 24 милиона долара. На петом месту је извоз топло ваљаних производа (гвожђе и нелегирани челик) у котуровима са 23 милиона долара.

Листа првих пет производа у увозу показује да су лекови за малопродају (68 милиона долара) наш први увозни производ, други по значају је увоз природног гаса (58 милиона долара), на трећем месту је увоз прслука за спасавање и друге робе (44 милиона долара), следи увоз сирове нафте (21 милиона долара), а пето место заузима увоз телефона за мрежу станица, са 15 милиона долара.

Коментари6
c00bf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dipl. agronom
Kao ilustracija rasta BDP je kukuruz na fotografiji...? Analiticari su vec proglasili rekordan rod u poljoprivredi...??
zoran
Naslov nije tacan. U prvom kvartalu nije bilo rasta, dapace postoji kvartalni pad od 0.6 %. Onih 5% koji se pominju su godisnji rast.
Dragan
"Подаци показују и пад БДП-а у првом кварталу 2020. године од 0,6 одсто у односу на четврти у 2019." "У другом тромесечју ситуација ће се променити." "Други квартал ће бити најслабији – сматра Николић"
Mile
..a standard gradjana , to je kljucno , a po tom pitanju nije dobro(skupe komunaljije , struja , hrana , gorivo, a primanja mala ) .
Neprilagodjen
Ovakvih clanaka u poslednje vreme ima puno, ali ni jedan ne daje odgovor na kljucno pitanje: Zasto su nam zarade i dalje najnize u Evropi? Jedva da smo nesto malo bolji od Albanije i Makedonije. Cak je i iznos nase prosecne zarade, od nekih 60.000 din. sporan jer u obracun se uzimaju samo budzetlije i veliki sistemi, al' to je vec neka druga tema.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља