среда, 15.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 04.06.2020. у 11:46 Биљана Лијескић

Да ли ће Коларац бити у надлежности града

Отказано је или одложено више од 160 програма, а губитак институције која се 80 одсто финансира сама, биће око 30 милиона динара
Коларчева задужбина (Фото В. Саватић)

Наша најстарија културно-образовна институција суочава се, први пут после 88 година рада у континуитету, с питањима опстанка после вируса корона, каже Јасна Димитријевић, управник Коларчеве задужбине, чији је оснивач био Илија Милосављевић Коларац, посветивши своју имовину намени која се остварује данас. Та оснивачка независност, јер иза Коларца не стоји ни град ни република, има велику цену која се најбоље види у најтежим временима.

– Од средине марта до данас на Коларцу је отказано или одложено више од 160 програма – предавања, концерата, изложби, промоција, филмских пројекција... Финансијски гледано, губитак институције која се 80 одсто финансира од сопствених прихода,  у периоду од почетка пандемије до септембра је око 30 милиона динара. Отказивањем редовних програма, као и изостанком градског конкурса за пројекте у култури, Коларац не може да обезбеди минимум прихода за редовне делатности и покривање текућих трошкова објекта и зарада запослени – објашњава наша саговорница колико је тренутно лоша финансијска ситуација.

Јасна Димитријевић (Фото: Небојша Бабић)

Како сазнајемо смањен је и број полазника у Школи страних језика, јер нису сви прихватили едукацију у форми онлајн наставе.

– Наше тренутно стање је да поред државне социјалне помоћи за мала предузећа од 30.000 динара за минималне зараде за март, април, мај и очекиване подршке за пројекте по конкурсима Министарства културе и посебне субвенције министарства, по уговору, за материјалне и текуће трошкове до краја године, не можемо настављањем рада, од тренутка када то буде могуће, да надокнадимо изгубљено. Променадни концерти, сваке недеље у 11 часова под називом „Коларчев подијум камерне музике” су традиција Коларца, концерти сваке среде у Музичкој галерији, бесплатни за посетиоце, неће моћи да се организују даље, јер укидањем градског конкурса у култури не можемо да покријемо минимум трошкова бесплатних програма. Бесплатна предавања такође није могуће организовати из истих разлога – каже Јасна Димитријевић.

Потом наводи да циклус концерата „Коларац – твој свет музике”, као репрезентативни симбол њихове концертне дворане, планирају и даље, са помереним терминима за два концерта и најавом нове сезоне од 24 августа, у складу са даљим упутствима о могућностима организовања програма у затвореном простору.

Упитана да нам објасни могућности опстанка институције овакве важности због вишеструког значаја који има за нашу културу, управница Димитријевић наводи:

– Да ли ће и како Коларац наставити свој рад, зависи од одговора који ћемо добити од града, Републике и кабинета премијерке на наш захтев да се превазиђе проблем проналажењем трајног решења финансирања наше институције. Закон о задужбинама дефинише пројектно финансирање. Закон о култури у два члана, издваја Коларац и каже да ужива посебну бригу, док други члан истиче да, ако постоји основ, у континуитету у обављању делатности, постоји могућност финансирања до 45 одсто текућих и материјалних трошкова. Нама је потребан уговор, споразум, на основу овог законског оквира и уважавање свега што Коларац као институција јесте. Или свако друго правно решење којим ће се обезбедити редовно финансирање делатности. То значи да је наш захтев да се посебним правним актом, у складу са Законом о култури, надокнади Коларчевој задужбини неостварени планирани приход како бисмо наставили даљи рад.

Наша саговорница потом наглашава да је став колектива Коларца да до краја јуна саопште јавности, публици, музичким уметницима, научницима предавачима, свима са којима сарађују, под којим условима настављају са радом и да ли ће Коларац и даље имати бесплатне програме који су мисија концепта овог Народног универзитета.

– Очекујемо ускоро, током овог месеца, састанак са представницима града Београда да покушамо заједно да нађемо најбоље правно решење, захваљујући којем би Коларчева задужбина постала институција која би функционисала даље у надлежности града –  каже Јасна Димитријевић.

Биљана Лијескић

Антрфиле

Иван Карл: Град је већ реаговао Иван Карл

Упитан какву ће помоћ Коларчева задужбина добити од града Иван Карл, градски секретар за културу је за „Политику” рекао:

– Град Београд је већ реаговао. Горан Весић и ја смо још крајем прошле године разговарали са директорком Јасном Димитријевић о текућим проблемима, са којима се Коларчева задужбина суочава и тада смо помогли да се једна неповољност брзо премости. Било је и размишљања и предлога директорке да се сарадња на неки начин институционализује, али су та питања сада на Коларчевој задужбини и њеним органима управљања. Верујем да ће се у некој мери укључити и Република. Оно што је сигурно јесте да ће се и даље већина градских музичких манифестација попут Бемуса редовно одржавати у том простору.

Коментари6
e388c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Коларчева, а није у Коларчевој
Ако мислите да је Илија Милосављевић Коларац оставио задужбину да се одржавају концерти класичне музике, а да се подучавање страним језицима наплаћује по тржишним ценама, онда имате потпуно погрешну представу шта би ова задужбина, изворно, требало да представља. У крајој линији, преименујте је, нека се више не зове задужбина, а по статусу нека се изједначи, на пример са Народним позориштем, као републичка установа за промовисање класичне музике итд.
Sara
Pavle Anagnost@ Oni sto nikada nisu krocili na Kolarac, ne trebaju nikada ni da kroce.Predlazete da sada neko ubira politicke poene preko naseg Kolarca, sramota!Zasto imamo ministarstvo kulture?
Milicamatic
Velika dvorana Kolarca je najčuvenija bila u ex YU. Samo se prisetiti ko je sve tu gostovao kao izvođač ili dirigent!Umetnička direktorka gospođa Lazarević je činila čuda praveći kroz Kolarac Beograd svetom. Sad bi bio red da svet pomogne ovoj instituciji. Avaj!Da li gradski oci znaju ko je bio Kolarac i zasto je svoje bogatstvo u ovoj zadužbini ostavio?Da bar pokusaju da sačuvaju ovu lepotu ako od svog novca ne grade ovakve narodu na korišćenje i uzdizanje hramove.
Pavle Anagnosti
Kad sam bio student bio je Kolarac najpopularnije mesto u gradu. U njega se ulazilo sa poštovanjem. Zar je moguće da će Ministarstvo kulture dozvoliti da se ovo desava? Mogli bi bar malo pred izbore da smire i naprave kompromis sa Starogradjanima. Bio bi to veliki poen za političare , čak i za one koji nikad u Kolarac nisu ušli. Nadajmo se
Pavle Anagnosti
Kolarac kao da je pao u crnu rupu posle petooktobarskih promena i dolaskom na rukovodstvo gospođe koja je s jednog mesta išla na drugo. A da o istorijatu tog giganta pojma nije imala. A sad bi Grad stvarno ako iole drzi do imidža morao nesto da učini i da vrati ugled najcuvenijoj dvorani ne samo u ex YU nego i u okruženju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља