среда, 15.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 05.06.2020. у 22:01 Снежана Чикарић
ЗАНИМЉИВОСТИ ИЗ ФИЛМСКЕ ИСТОРИЈЕ

Оскар им није био значајан

Елизабет Тејлор није хтела да остави Ричарда Бартона, Стенли Кјубрик је одлетео на Марс, Џорџ Орсон Велс једноставно није дошао, Еминем је одлучио да преспава церемонију
Марлон Брандо у филму „Кум”

Оскар је једна од најпрестижнијих филмских награда на свету. Међутим, за неке филмске личности ова награда није имала посебан значај. Реч је о онима који су предност дали својим уверењима уместо позлаћеној малој статуи. Или доброј дози сна.

Примера ради, Елизабет Тејлор и Ричард Бартон нису дошли на церемонију доделе Оскара када је филм „Ко се боји Вирџиније Вулф” у којем су обоје глумили номинован у чак 13 категорија. Била је то 1967. година и тада млади редитељ, дебитант, Мајкл Николс ни сањао није да ће својим остварењем постићи такав успех. Главни глумац Ричард Бартон није желео да оде на церемонију јер се плашио да неће добити Оскара а заљубљена Елизабет је пристала да остане код куће са њим. Она је овенчана Оскаром а он током богате каријере, иако је седам пута номинован, никада није постао власник ове статуе. Љубав његовог живота освојила је ову награду још два пута.

Пола свог живота велики редитељ Стенли Кјубрик није напустио границе Енглеске, а последњих неколико година ни свој дом. То је, наравно, подстакло приче о мистериозном редитељу за кога су неки тврдили да се не зна ни како изгледа. Кјубрик је 1969. године добио Оскара за најбоље визуелне ефекте за филм „2001: Одисеја у свемиру” али је церемонију доделе прескочио. Његове колеге  су се шалиле причајући како је славни редитељ одлетео на Марс у потрази за новим филмским локацијама што њега баш и није много потресло. Стенли Кјубрик је касније номинован и за филмове „Паклена поморанџа” и „Бери Линдон”.

Џорџ Кемпбел Скот важио је  за изузетну особу, колеге на сету не само да су му се дивиле већ су га се и плашиле. Скот је први глумац у историји Академије који је одбио награду. Након две номинације награђен је Оскаром за сјајно одиграну улогу у филму о генералу Патону. Овај филм је, иначе, освојио седам позлаћених статуа, али је награду за најбољу мушку улогу Скот одбио сматрајући да је Америчка филмска академија корумпирана и варварска, а свечана церемонија „двочасовна парада меса”. То чланове Академије није спречило да га две године касније још једном номинују за Оскара.

Британски филмски институт, према истраживању из 2002. године, назвао је Орсона Велса највећим редитељем свих времена. На церемонији 1942. године његов филм „Грађанин Кејн” номинован је у девет категорија али је добио само једног Оскара и то за најбољи сценарио. Три деценије касније, 1971. године, Велс једноставно није дошао на церемонију у павиљон Дороти Чендлер, где је филмска Академија планирала да му преда почасног Оскара за животно дело. Ни на крај памети му није пало да објасни због чега се није појавио.

На церемонији престижног признања која је одржана 1973. године десио се скандал. Уместо Марлона Бранда, номинованог за Оскара за најбољу мушку улогу у „Куму”, на сцени се појавила Индијанка у традиционалној ношњи Апача и изјавила да представља Бранда, прочитала је писмо у којем глумац обавештава јавност да неће прихватити награду. Разлог, понижавајући став филмске индустрије према Индијанцима. Часопис „Бизнис инсајдер” овај став славног глумца назвао је једним од најистакнутијих у историји Академије. Марлон Брандо је осам пута номинован за Оскара, али је позлаћену статуу добио само једном, за улогу у фулму „На доковима Њујорка”.

Амерички филмски институт прогласио је Кетрин Хепберн за највећу глумицу у историји Холивуда. Њена каријера трајала је 66 година, током којих је чак 12 пута номинована за Оскара и четири пута постала лауреат. Славна холивудска звезда одрастала је у Конектикату, у великој породици. Пошто је постала позната, водила је затворен, неконвенционалан начин живота и никада није присуствовала церемонији Оскара. „Награде ми ништа не значе”, изјавила је једном приликом. „Моја најбоља награда је посао”.

Када је Америчка филмска академија 2010. године култном режисеру Жан Лик Годару доделила почасног Оскара за допринос развоју кинематографије, француски редитељ није дошао да је узме јер му она, како је рекао, ништа није значила. Сматрао је да је путовање у Лос Анђелес због „неког комада метала” узалудно губљење времена. Поред тога, није ни имао визу за улазак у Сједињене Државе.

На церемонију није дошао ни Еминем, који је постао победник у номинацији „најбоља песма” у филму „Осам миља”. Музичар није веровао у срећу и био је убеђен како нема шансе да освоји Оскара. Уместо да дође на свечаност доделе овог престижног признања, познати репер је одлучио да се добро наспава те ноћи. Па, ипак, награду су у његово име примили други.

Коментари1
e21a5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

SLOBODAN MIKAVICA
Veliki ljudi! Nagrade su nesto sto su ljudi izmislili , u istinu da nagrade neki doba rad, ali izvesni ljudi smatraju da im nije stalo do budu nagradjeni za nesto sto uradili, kreirali svojim urodjenim talentom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља