петак, 10.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 05.06.2020. у 17:04

Који циљ је имао Сремски фронт?

„Необележена годишњица пробоја Сремског Фронта”, 5. мај
Припадници Југословенске армије на олупини немачког авиона на Сремком фронту (Фотодокументација „Политике”)

У тексту Мића Грубора „Необележена годишњица пробоја Сремског Фронта”, („Политика”, 5. мај 2020.) наведено је да је циљ отварања Сремског фронта био да се спречи „некажњено повлачење окупационих снага фашистичке солдатеске и њихових сарадника, наших издајника, Љотићеваца и четника Драже Михаиловића, који су окрвавили своје руке о свој народ – злочиначке кољачке тројке”, као и да је на Сремском фронту „погинуло 13.400 бораца ЈА”.

Према другим изворима циљ отварања Сремског фронта се разликује од циља који наводи Грубор. Разликује се и број погинулих. У дисертацији др Зорана Јеротијевића „Државотворност Равногорског покрета”, која је и као књига објављена 2008. године на странама 290 и 291 пише:

„Поред стрељања и слања на принудни рад, у Србији је примењиван још један вид уништавања српског народа. Крајем 1944. и почетком 1945. године мобилисано је неколико стотина хиљада младића рођених између 1916. и 1927. а било је и оних који су били рођени 1928. године. Међу њима је било и много оних који су претходно мобилисани у ЈВуО (у септембру 1944.). Ови млади људи ће бити послати у Срем Јосип Броз је ове људе послао у рат са жељом да их се што мање врати и тако себи олакша учвршћивање власти у Србији уз подршку својих блиских сарадника из Србије. На Сремском фронту, који је био потпуно непотребан јер су се Немци повлачили без обзира да то да ли су били гоњени или не, погинуло је око 120.000 људи, а преко 70.000 их је остало са трајним инвалидитетом. Циљ је био очигледан: застрашити народ великом репресијом и мобилисати онај најјачи и најздравији део Србије који је представљао потенцијалну опасност за дизање побуне”.

У књизи професора Миломира Јовановића „Злочини без казне” (2017.) др Радојле Маркићевић у својој рецензији пише о Сремском фронту: „Међутим, оно што су уз Брозову подршку учинили комунистички команданти не би учинио ни један командант чији је циљ победа са што мање сопствених жртава. Упорно су терали у јурише неискусне младиће претворивши Сремски фронт у касапницу српске деце. Шта рећи на ово? За ову децу је утолико било страшније што је опасност претила са обе стране: у чело су пуцали Немци, а у потиљак комунистички комесари. Преживи ако можеш”.

Питање је: да ли је на Сремском фронту, са становишта доктрине о вештини ратовања, требало сачекати да руска артиљерија претходно разори немачка бетонска утврђења из којих су митраљези сејали смрт, па тек онда покренути пешадијске јединице?

Слободан Вујковић,
Београд

Коментари36
c0e17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Josmalo
Na Sremski front su slata deca rodjena I 1929 I 1930, kao I ona malo starija. Ti momsi cu jednostavno pokupljeni I odvedeni na front. Pricam iz iskustva svoje porodice. Slanje maloletne omladine je uvek bilo protiv svih medjunarodnih pravila ratovanja. Mali broj tih decaka je preziveo. Na zalost, u Srbiji jos uvek ne postoji volja da se o dvadestom veku prica objektivno. Monogi nasi istoricari su ukljuceni u politiku, sto im automatski smanjuje objektivnost.
Nebojša Joveljić
Prava sramota za Srbiju je da neko u njoj može doktorirati sa totalno nebuloznom tvrdnjom da je na Sremskom frontu poginulo oko 120.000 ljudi, a preko 70.000 ih je ostalo sa trajnim invaliditetom. Jadne su naučne institucije koje takve doktorate dijele simpatizerima i promotorima četničke ideologije.
тодор илић
Сремски фронт је био непотребан. Више је зла и несреће српском народу у 20. вијеку учинио комуниста Јосип Броз него нациста Адолф Хитлер. Да српска несрећа буде потпуна, Брозу су увелико помагали српски комунистички изроди.
deki
Ideologija je bila da sto vise srpske mladosti izgine.
Deda
Da bi osvojili vlast, komunisti su nemilice zrtvovali ljude. Vec 1941, kad su okupatori streljali 100 nevinih gradjana za ubijenog Nemca, (1 200 streljanih u Kraljevu, 2 300 u Kragujevcu . . .), komunisti su trazili nastavak borbe, po svaku cenu . . .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља