уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 07.06.2020. у 09:00 Александра Исаков

Сто година од Тријанона

За већину Мађара мировни уговор из Тријанона симбол је историјске неправде. За словенски народ данашње Војводине израз воље становништва да се прикључи Србији
Суботица (Фото А. Исаков)

Суботица – После подне, 4. јуна  у 16.30 часова отпочела су да звоне звона католичких цркава и звонила су 100 секунди, што је требало да симоболише сто година од Тријанона. Након тога у Бачким Виноградима, насељу надомак Суботице, отпочело је обележавање века од потписивања мировног споразума након Првог светског рата и прослава Дана мађарског јединства. Звона су звонила не само у Војводини већ широм Карпатског басена, на просторима који су некада били део Угарске. Иштван Пастор, председник Савеза војвођанских Мађара, говорећи у Бачким Виноградима захвалио jе прецима који су од 1920. године одржали мађарски језик и културу, али је и искористио прилику да пошаље јасне политичке поруке о важности изласка на изборе и независно од садашње одличне сарадње Србије и Мађарске, да подстакне бираче да дају глас мађарским представницима како би у градовима и местима са мађарским живљем имали свог граданачелника.

У свести мађарског народа Тријанонски мир представља болну историјску страницу. Као губитничка страна у рату, Mађарска је морала да пристане на услове мира који су јој наметнути, а то је значило губитак две трећине територије и трећине становништва. Мировни споразум  између земаља Антанте и Мађарске потписан је у палати Велики Тријанон у Версају, а сама реч Тријанон за мађарски народ јесте синоним за историјску неправду. Један од учесника мађарске делегације на мировним преговорима, гроф Алберт Апоњи записао је да не могу да сакрију запрепашћење, јер друге земље поражене стране, Немачка, Аустрија и Бугарска, мировним уговором нису претрпеле такво прекрајање и отцепљивање територије као Мађарска.  У Мађарској је од 2010. године 4. јун, дан када је потписан Мировни споразум 1920. године, проглашен Даном националног јединства и у његово обележавање укључени су сви Мађари, посебно они на отцепљеним територијама. Како мађарски званичници истичу, важно је да су на овим територијама очувани мађарски језик и култура.

Тријанонским споразум, с друге стране, потврђена је и воља народа Војводине исказана на Великој народној скупштини у Новом Саду 25. новембра 1918. године када је донета одлука о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији. Ипак, питање тачног повлачења граница било је још питање преговора, а српска страна желела је да се она повуче изнад места Баја. Суботички свештеник Блашко Рајић, отишао је у Тријанон да као добар познавалац овдашњег буњевачког живља помогне у аргументацији управо око онога што се назива „Бајски трокут“, а Мирко Грлица, историчар, указује на књигу Андреја Митровића „Разграничење Југославије са Мађарском и Румунијом 1919‒1920“, у којој он пише да, мада познавалац буњевачког живља свештеник Рајића био је једва примећен из прозаичног разлога, није говорио ни француски, ни енглески. Грлица наводи да су пресудну улогу у одређивању граница имали француски маршал Франш д’ Епере и регент Александар Карађорђевић.

Тријанонски мир био је основа и за пресељења народа. Како наводи Гојко Маловић у књизи „Сеоба у матицу“, чланови Уговора од 61. до 66. давали су мађарским мањинама, као и Србима у Мађарској, могућност опције: слободно опредељење у избору држављанства мађарског или југословенског. На територију тадашње Југославије прешло је преко 14.000 Срба, што је чинило више од две трећина Срба који су живели у Мађарској. У Мађарској је остало око седам хиљада Срба, а процес исељавања оптаната трајао је читаву деценију.

Коментари11
e013d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божидар
Чланак је "стерилан" и препун нетачности. Тврдњу "На територију тадашње Југославије прешло је преко 14.000 Срба, што је чинило више од две трећина Срба који су живели у Мађарској." побија бројка од 700.000 људи који су хтели да 1948. године пређу у Југославију у склопу Стаљиновог упуства да све комунистичке земље размене становништво. То се није остварило због сукоба са ИБ 1948. године. У II светском рату, у 2. Мађарској армији од 200.000 војника 90% су били Срби и Словаци.
Јован Гашовић
Још један добар чланак А. Исаков.
Mile
Dali zvona zvone i u Hrvatskoj, Rumuniji i drugim zemljama gde se nekad prostirala Ugarska ili samo u Srbiji?
Bratislav Pajic
Na madjarsko-rumunskoj granici doslo je do ozbiljnih sukoba koje policija nije mogla da spreci. Rumuni su presli na madjarsku stranu.
vitabrevis
Srbija nije pratila "učiteljicu života", ne učeći na tudjim iskustvima, plaća cenu.
Mađarska nije što i Ugarska
Ugarska nije bila nacionalna država mađarskog naroda, već multinacionalna, multikulturalna, multijezična pa i multikonfesionalna država čiji su teritorij činili nacionalni teritoriji raznih naroda. U toj zemlji živjeli su Mađari, Hrvati, Slovaci, Srbi, Rumunji, Ukrajinci itd. Sasvim je prirodno je da se Ugarska tijekom historijskih procesa raspala na nacionalne države. Kao što Mađari žale za Trijanonom, na isti način mogu se žaliti i Austrijanci i tražiti povrat Habsburške monarhije.
Sarkazam
@Миленко Војновић - al je Hrvatska trn u oku nekome.
Mađarska nije što i Ugarska II.
@Миленко Војновић pa i Srbija je, ako se ne varam, profitirala od raspada Austro-Ugarske s obzirom da Vojvodina do 1918. nikada nije bila u njenom sastavu.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља