четвртак, 09.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 07.06.2020. у 10:00 Гвозден Оташевић
ПРИЧЕ ИЗ Великог рата

Живела Србија

Мали Тома се у лагеру обесио чезнући за својом школом у Србији, а из подераног џепа његове прљаве заробљеничке блузе вирила је једна хартија на којој је било написато: „Живела моја отаџбина Србија”
Школа за српску децу у Нежидеру (Фото: изложба „Српска књижевност и Велики рат”, Библиотека Београда 2014.)

Чачак – У даљини се плаве врхови и огранци Алпа, а с јужне стране пружила се пуста раван, да се оком сагледати не може. На средини поља један простор ограђен жицом и на њему направљене дрвене бараке за становање лети и зими. Около жица и на капији удвојена стража са бајонетима а изнад логора небо, где једино своје погледе упиру српски заробљеници. И једну бараку одредише за српску основну школу. Српчади доста. Некога ухватили у бежанији, некога код стоке у пољу, некога дотерали са мајком и сестром, тек скоро близу пет стотина деце у средини Маџарске робују без хлеба и одела.

Коме су та деца била опасна? Одговор је био прост. То су деца српских ратника који одоше преко Албаније, и деца оних који се одметнуше у шуму...

А где су њихове куће?

Куће су има спаљене, родитељи повешани, а на згариштима њихових огњишта и домова вију црни гаврани...

И ова мала деца све су то знала и са поносом своје родитеље помињала...

Патила су и деца, као и одрасли, кријући певала песме о своме народу и својој отаџбини, чезнући за слободом...

И набавише се клупе, табле, учила, учитељ – један непријатељски војник и једног дана школа отпоче свој рад...

А он се звао Тома Максимовић, ученик другог разреда основне школе у Нежидеру 1917. године. Свршио је у Србији први разред али је рат све прекинуо. Отац му је отишао са српском војском, а мајка где му је не зна... Био је из Великог Поповца, Округа пожаревачког, и зна толико да је бежао до Митровице, Пећи и Скадра, да се није могао у лађу укрцати и да су га напријатељи ухватили и дотерали у лагер заробљенички...

Једног часа писало се латиницом. Један по један ђак излазио је на таблу и писао по једну реченицу, коју им је учитељ задавао. Учитељ је српски добро знао. Дође ред и на Тому. Учитељ му рече да напише на табли „Живела наша отаџбина Аустрија”...

Тома оћута и замисли се... Поче да пише, па избриса, и на његовом лицу приметило се узбуђење.

‒ Но, пиши – рече му учитељ и понови реченицу.

Тома је ћутао... Деца су сва упрла очи у њега... Сви су осећали шта ће Тома учинити. А он постаја мало, гледао је право у таблу и ћутао...

И као одједаред сину му нека мисао кроз главу, он поче писати тако брзо да су парчад од креде падала на под и на табли је писало: „Живела наша отаџбина Србија.” Сви другови запљескаше, а он се окрете и победнички погледа по учионици.

Учитељ љутито отера Тому на место, па изађе из школе.

Сутрадан је Тома био кажњен да без хлеба иде у слабој обући ван лагера, и сече трску. Целога дана је радио и само ћутао. Каткад је застао у послу и загледао се у своје ноге које му је трска избола, али га је стражар кундаком опоменуо да ради... И тако је протекао дан. Тома није у уста узео ни хлеба ни воде.

Но знао је он зашто пати, иако мали знао је да је Србин, волео је свој народ и своју отаџбину Србију, али су његове патње биле превршиле његову моћ и снагу... Чудно дете, плакало је и молило се стражару да га пусти да се мало одмори...

Нико не зна како га је нестало кроз густу трску. Само кад су уморне заробљенике и по десети пут пребројавали пред капијом при уласку у лагер, видели су да једнога нема... И војници су се вратили да га траже, али га не нађоше. Тада је свирала узбуна и цео батаљон војске крете у потеру...

Сунце је већ било зашло иза врхова брда бечких и његови зраци били су као лепеза пружена на хоризонту. На једном дрвету, које се једва примећивало иза израсле трске, висио је Тома обешен о своје тканице...

Обесио се чезнући за својом школом у Србији, а из подераног џепа његове прљаве заробљеничке блузе вирила је једна хартија на којој је било написато:

„Живела моја отаџбина Србија.”

Кад је скончана војна, ове потресне редове приблежио је јереј чачански Живојин Алексић, у Великом рату војни свештеник у Вишеграду, који је затим интерниран у Нежидер.

Коментари5
249bd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Арманда
ЖИВЕЛА СРБИЈА !!! Да се оваква прича ВИШЕ НИКАД НЕ ПОНОВИ !!! Војска мора да буде ЈАКА ! Народ СЛОЖАН ! Економија СТАБИЛНА ! А политика СРПСКА !
Jovan Nikolic
Divan je pisac Gvozden Otasevic nekada perjanica "Ekspres Politike". Sa uzivanjem sam citao njegove denuncijacije nepodobnih umetnika.
Sara
Eh, danas u Tominoj Srbiji drznuo se tamo neki mocnik da izbaci iz skolskog programa najvecu srpsku pesnikinju..... ZIVELA NASA SRBIJA!!!
Драган
Трагична и дирљива прича! И да је среће и правих људи да се сними филм или серија, па да нам деца одрастају уз ствари које величају нашу историју са јасним и недвосмисленим порукама! Али лакше је пустити пар недозрелих лакрдијаша 24 сата на националним фреквенцијама и проблем решен! Што вулгарније то боље и гледаније! А и не захтева умни рад и могу да га реализују и они са купљеним дипломама!
Vojislav Lekic
Хвала Вам неизмерно на овој тешкој, али дивној причи. Надам се да ће што више људи прочитати ову причу и да ће им то помоћи да схвате ко смо били и ко треба да постанемо поново. А малом Томи, нека му Господ Бог подари вечни мир у Царству Небеском. Амин

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља