уторак, 19.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 07.06.2020. у 20:37
ДИЗАЈН

Оп-арт поново у моди

Занимљив је феномен када је реч о теорији утицаја визуелних ефеката на човечију свест и подсвест
(Фотографије из приватне архиве ауторке)

Контрасти црно-белих елемената у ентеријеру изазивају оптичке ефекте који снажно утичу на наша чула.

Оп-арт, уметнички правац који је шездесетих година 20. века утемељио Виктор Вазарели, занимљив је феномен када је реч о теорији утицаја визуелних ефеката на човечију свест и подсвест. Али када феномен пренесемо у реалан живот, тачније у животни простор, односно ентеријер, онда је наша психофизичка равнотежа озбиљно доведена у питање. Јер често нам се заврти у глави.

Оштри контрасти црно-белих елемената постављени на подлогу, по законима геометрије (водоравно, хоризонтално, дијагонално, кружно, укрштено), а затим незнатним померањем правилног растера, избачени из математичког реда, изазивају неочекиване оптичке ефекте који снажно утичу на наша чула.

Овај уметнички тренд био је најпре прихваћен у графичком дизајну, за рекламне поруке бројних корпорација (најпознатији је на пример амблем за Међународни сертификат за вуну из 1965. године, затим за фирму „Пирели”...). Коришћен је за омоте књига и грамофонских плоча, за рекламне паное и постере, чак и за модну индустрију. Али када су га дизајнери ентеријера и архитекте применили на подручје свог деловања, дошло је до озбиљних проблема.

Тапете на зидовима или теписи на подовима изазивали су својеврсну конфузију и мучнину, озбиљну несигурност при кретању. Нарочито су биле опасне оне варијанте које би се нашле на степеницама. Млади су, међутим, прихватили „ошамућујућу” појаву и уживали у ризичном кретању по клубовима и местима за забаву.

Оп-арт је брзо изашао из моде, а заменила га је такозвана кинетичка уметност. Међутим, савремени дизајнери средином прошле деценије поново су прихватили изазов, па су не само велике површине ентеријера већ и спољне површине ормара, осмислили у оп-арт стилу, чиме се тренд вратио у фокус.

Виктор Вазарели (1908-1997)

Француски сликар, вајар играфичар Виктор Вазарели (1908-1997), рођен је у Мађарској. У 20-ој години уписао је будимпештански „Баухаус”, где му је професор био Ласло Мохољи Нађ, један од најпознатијих представника модернистичког правца интернационалне уметничке школе „Баухаус”. Од 1930. године живео је и стварао у Паризу. На почетку каријере бавио се претежно графичким дизајном и израдом нацрта за таписерије. Рано се определио за нефигуративно сликарство, да би се 1944. прикључио авангардним сликарским правцима. Истраживања је усмерио према изналажењу једноставних ликовних структура које омогућавају масовну репродукцију. У основи истраживања била је тежња да уметност обухвати и подручја визуелне перцепције која су до тада припадала искључиво научнотехничкој сфери. Његов циљ био је укидање разлике између реалних и привидних утисака, што омогућава да наша свест користи равноправно све визуелне информације. За дизајнере, овакав став представљао је изазов и они су га користили у својим пројектима.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs

Коментари0
2e647
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља