субота, 08.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 08.06.2020. у 10:27 Милан Јанковић

Отворена „Ђузлина сезона” на Лиду

Да ли ће и када и ове године Речна флотила Војске Србије поставити понтонски мост за сада није познато, све зависи од ситуације у вези с пандемијом вируса корона, али и од водостаја ћудљивог Дунава
(Фото М. Јанковић)

Ни неповољна временска прогноза, ни чињеница да се о отварању летње сезоне на Великом ратном острву још ни не прича, нити је у најави постављање војног понтонског моста, није их спречило – весело и шаролико друштво углавном с Новог Београда али и из других делова престонице, да јуче на већ традиционалан начин, уз гурманлуке и хладно пиће, најаве серију дружења на једној од најлепших речних плажа на овим просторима.

Њима наравно није сметало што је Дунав и даље хладан за брчкање нити што песковита плажа још није спремна за пуно коришћење, јер они су се по обичају сместили изнад обале, у хладу џиновских букви које осим од сунца штите и од кише, и заузели неколико комплета излетничких столова и клупа.

– Неко ће можда рећи да смо неодговорни и не поштујемо препоруке да се не треба окупљати током епидемије. Ипак, сви смо тога свесни, овде су родитељи с децом, неки имају и маске, али суштина је да смо на отвореном простору, у природи и сложили смо се да смо безбедни – прича организатор пикника Милан Милуновић Ђузла, новобеоградски улични уметник, графички дизајнер, преводилац, коме ни нека друга занимања нису непозната.

На јучерашњем јеловнику, као и сваке прве недеље у јуну, нашао се пикантни гулаш од јунетине и свињетине спремљен у котлићу, као и роштиљско мешано месо на ћумуру. Дрва су обезбедили добри људи из базе „Зеленила Београд” који већ данима увелико сређују острво.

– Ми никада не чекамо да се постави мост да би овамо дошли. Напротив, тада је већа гужва и мање простора за уживанцију. Прешли смо чамцима, повратна карта је 200 динара. И та вожња је на неки начин део читавог ритуала доласка на Ратно острво – каже Ђузла и додаје да су сви они пре свега љубитељи природе и да о томе сведочи чињеница да никада иза себе нису оставили ни комад смећа.

Да ли ће и када и ове године Речна флотила Војске Србије поставити понтонски мост за сада није познато. Све зависи од ситуације везане за пандемију вируса корона, али и од водостаја ћудљивог Дунава. Ако све буде у реду онда ће и званично бити отворена купалишна сезона на Лиду а то подразумева довођење воде, постављање тушева, обезбеђивање спасилаца и лекарског особља, сређивање читавог излетишта...

Можда није сувишно подсетити да понтон већ годинама изазива супротстављена осећања код две групе суграђана – оне већинске, у коју спадају сви они задовољни што им је омиљена плажа постала лако доступна, и оне малобројније, састављене од чамџија паркираних низводно од моста јер их тада пут до Лида води скроз око Ратног острва.

А не тако давно израђен је идејни урбанистички пројекат за изградњу пешачког моста који би повезивао Земунски кеј и плажу Лидо. Никада међутим није добио „зелено светло” јер није ни дошло до неопходних измена и допуна Генералног урбанистичког плана за град. Тако се и није остварио вишедеценијски сан Земунаца и осталих заљубљеника у Велико ратно острво.

Коментари2
18fc6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milorad
Ako mogu izbori valjda može i ponton do Lida.
Милош Лазић
Постављање трајног моста, макар и пешачког, био би злочин према том заштићеном резервату природе. Ваљало би тим поводом поново видети изванредан документарни филм "Београдска оаза" који је 2012. године снимио наш нажалост покојни синеаста Петар Лаловић (што је препорука РТС-у, а не уредништву и читалаштву "Политике").

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља