петак, 02.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 08.06.2020. у 11:51 Дарко Пејовић

У близини Земље 2.000 опасних астероида

Олако би било рећи да не постоји опасност од удара који би био фаталан по живот на Земљи, иако је мала вероватноћа за тако нешто у догледној будућности, каже Војислава Протић Бенашек, специјалиста у области малих тела Сунчевог система
Астероидима и кометама дугујемо захвалност што су нашу планету „инфицирали” животом (Фото Пиксабеј)

Астероид пречника око 400 метара ових дана је прошао поред Земље на удаљености од 5,1 милион километара. Крајем априла, астероид 1998ОР2, широк нешто више од 2.000 метара, „промашио” нас је за 6,3 милиона километара.

Вести о приближавању ових небеских тела данима су емитоване у интернет медијима, „досољене” наднасловима попут „Пажња, пажња”, „Упозорење”, „Опасност”. У таквом претеривању постоји и зрно истине: према астрономским стандардима, као потенцијално опасни класификују се астероиди чији је пречник већи од 140 метара и који приђу Земљи на ближе од 7,5 милиона километара. Таквих, до сада откривених, има око 2.000.

– Олако би било рећи да не постоји опасност од удара који би био фаталан по живот на Земљи, ма колико вероватноћа за тако нешто била мала у догледној будућности. Уосталом, постоје кратери који сведоче да се у далекој прошлости наше планете то дешавало. У корак с развојем науке и технологије, у последње две-три деценије разматрају се могућности за предупређивање катастрофалног сценарија, тако што би се потенцијална опасност на време уочила и благовремено скренула с путање која би довела до судара – каже Војислава Протић Бенашек, специјалиста у области малих тела Сунчевог система. Читав радни век у Астрономској опсерваторији на Звездари, пуне 42 године, посветила је проучавању комета и астероида. Ту мисију је наставила стопама свог оца, Милорада Протића (1911–2001). Од 43 мала тела у Сунчевом систему, која су од 1936. до 1956. открили београдски астрономи, он сам је открио 34 астероида и једну комету.

– Памтим реченицу с очевог предавања, када је слушаоцима скренуо пажњу на Сунчев зрак који се пробио у просторију и у коме се јасно видео ковитлац честица прашине. Тако је и с истраживањима свемира: што је шири сноп светлости сазнања, тим смо више у стању да сагледамо оно што би у мраку остало невидљиво. Када је мој отац 1936. открио прву малу планету, како су астероиде тада звали, заведена је под редним бројем 1564. Данас познатих астероида има око 800.000. Највише их је у прстену између орбита Марса и Јупитера, претпоставља се да их је на милионе – наводи наша саговорница.

Од космичке ђулади Земљу штити атмосферски омотач у коме сагоре астероиди привучени гравитацијом, тако да до површине наше планете стигну само каменчићи и прашина. Уколико „преживе” већи комади, могу да на тлу проузрокују локалну штету, а ако падну у океан, покрећу цунамије, истиче Војислава Протић Бенашек. Иначе, три најмасивнија метеорита која су пала на територију Србије јесу: онај који је 1889. пао на планину Јелицу (34 килограма), затим Сокобањски метеорит из 1877. (80 килограма) и, убедљиво највећи, Димитровградски метеорит од 100 килограма, чији је пад забележен 1949.

– Захваљујући унапређењу осматрачке технике и опреме, као и летелицама специјализованим за истраживање астероида, сазнали смо много тога о кретању и физичким особинама ових небеских тела, нарочито из класе NEO (Near Earth Objects – Објекти у близини Земље). Ипак, још је доста непознаница, а не сме се сметнути с ума да се могу појавити и астероиди који долазе из дубине свемира. Све то се помно прати не само због безбедности наше планете већ и због сигурности високих вештачких сателита. У том мониторингу учествује значајна армија осматрача, коју не чине само професионални астрономи већ и ентузијасти, заљубљеници у ведро ноћно небо – истиче Војислава Протић Бенашек.

Како с поносом истиче, у редовима „свемирске страже” је и њен син Владимир. Његов рад је понајвише усмерен на фотометрију астероида и праћење објеката који долазе у близину Земље. Примењујући методологију коју је сам осмислио, од новембра 2014. открио је 46 двојних астероида. Реч је о астероидима који у имају гравитационог пратиоца, тј. сателит у орбити. Тако је Владимир, 70 година касније, наставио дело деде Милорада.

– На астероиде не треба гледати само као на потенцијалну опасност, они су драгоцени за науку уопште, не само за астрономију. То су остаци материје из времена формирања Сунчевог система, чије нам проучавање помаже да боље разумемо процесе у геолошкој историји Земље. Према појединим теоријама, астероидима и кометама дугујемо и захвалност за градивне молекуле којима су нашу планету „инфицирали” животом – закључује Војислава Протић Бенашек.

 

 

Први је виђен из Палерма

 

Први астероид открио је италијански астроном Ђузепе Пјаци, 1. јануара 1801, с опсерваторије у Палерму. Назвао га је Церес, по римској богињи жита и заштитници Сицилије. Најпре се сматрало да је Церес новооткривена планета у Сунчевом систему, али пошто је наредних година у околини откривено још мноштво сличних небеских тела, изгубио је статус планете.

Пречник Цереса је 945 километара и највеће је тело у Главном астролошком прстену између орбита Марса и Јупитера. Насина летелица „Зора” посетила га је 2015. и изблиза снимила његову површину, прекривену стенама, прашином и наслагама соли.

Коментари0
52026
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља