петак, 14.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 09.06.2020. у 18:00 Данијела Давидов-Кесар
КОНЗИЛИЈУМ

До дефинитивне дијагнозе уз помоћ магнетне резонанце и скенера

Снимања на оба апарата се користе као финална дијагностика код огромног броја обољења мозга, кичме и свих органа, а битни су и за праћење развоја и лечења многих болести
(Фото EPA/LEX VAN LIESHOUT)

Када имају неки здравствени проблем за који је потребно урадити одређене дијагностичке прегледе, лекари пацијенте обично пошаљу на снимање на магнетну резонанцу (МР) или на скенер, компјутеризовану томографију (ЦТ). Снимци урађени на овим апаратима помажу лекарима у постављању тачне дијагнозе. Међутим, грађанима није сасвим јасно у којим случајевима је боље отићи на једно снимање, а у којим ситуацијама је бољи преглед на другом уређају.

Др Градимир Драгутиновић (Фото: Лична архива)

Како истиче професор др Градимир Драгутиновић, неурорадиолог, скенер се користи у брзој дијагностици (код траума, крварења у мозгу, дисекација анеуризме у абдомену...). Користи се у случају проблема са респираторним апаратом (код мултитрауме и витално угрожених где је непозната дијагноза) и бољи је код снимања плућа. Магнетна резонанца код плућа, која се дисањем крећу, не може да начини јасан снимак, па у алгоритму дијагностике плућних обољења кључно место заузима преглед скенером, са применом контраста или без њега. Он се иначе даје на снимањима на оба апарата код прегледа када није јасна дијагноза.

– Снимања на оба апарата се користе као финална дијагностика код огромног броја обољења мозга, кичме и свих органа с тим да је за разлику од ултразвука, такав налаз судско-медицински крунски документ и врло битан за праћење развоја и лечења обољења. Практично нема обољења, где скенер или магнетна резонанца нису комплементарни метод за постављање финалне дијагнозе или допуна основне дијагнозе коју прати још нека болест као што су на пример метастазе, крварења, разне патолошке промене у другим органима... Преглед на магнетној резонанци информативнији је у поређењу са прегледом на ЦТ-у у области дијагностике мозга и кичме, а и других органа и може се понављати без ограничења. Преглед на скенеру је ограничен дозама зрачења и индукују га искључиво доктори. На преглед на МР апарату пацијент може да иде кад пожели или има потребу да провери своје здравље или стање неког органа у складу са проблемима које има, боловима, клиничком сликом или лабораторијским анализама, као што је на пример случај са ултразвучним прегледима – појашњава др Драгутиновић.

Снимци на овим апаратима, заједно са лабораторијским анализама и клиничком сликом, одређују дефинитивну дијагнозу пацијента и сматрају се (посебно снимање на магнетној резонанци) финалним прегледом, али се користе и у праћењу тока болести и терапијских третмана. То значи да могу да дају слику да ли је нека терапија успешна или је дошло до погоршања болести.

– Само незнањем се уз помоћ ових уређаја не установљава дијагноза. За прегледе на оба уређаја су проналазачи добили Нобелову награду, један седамдесетих година прошлог, а други почетком овог века. ЦТ преглед је базиран на икс-зрацима и крунски је преглед у радиологији. Само икс-зрачење је штетно у мањој мери за озрачена ткива, док се преглед на МР заснива на феномену магнетне резонанције која није штетна за људе. За преглед на скенеру нема контраиндикација сем код случајева где пацијенту мора да се да контраст. Пацијент може да има алергију на тај контраст који се онда и не даје или се ради десензибилизација и посебна припрема заједно са анестезиологом-реаниматором у клиничким условима. На снимање на магнетној резонанци не могу да иду људи са уграђеним пејсмејкером, јер га зауставља магнетно поље што може блокирати откуцаје срца и довести до смрти. Релативна контраиндикација су вештачки имплантати (снимање је могуће уз примену посебне технике) и трудноћа до трећег месеца. Труднице после трећег месеца трудноће се могу слободно снимати на овим апаратима. Зубни импланти не утичу на снимање – истиче наш саговорник. Посебна припрема пацијента за ова снимања није потребна. Важно је да пацијент на снимање дође са опраном косом (без лака), без шминке и накита. Узимање лекова, хране и пића не утиче на снимања на магнетној резонанци и скенеру. Снимање на скенеру траје пет до 20 минута, а на магнетној резонанци од 20 до 45 минута, зависно од коришћења секвенци снимања, на пример за утврђивање компликованијих дијагноза.

– Ризик од зрачења је занемарљив, посебно јер се користе детектори у ЦТ апарату који смањују дозу зрачења на минимум. Код прегледа деце на ЦТ-у штите им се гениталије, очи и штитна жлезда посебним оловним покривкама. Код клаустрофобичних пацијената приликом прегледа на МР апарату се користи кратка седација или анестезија (увек код беба и деце до шест, седам година, психијатријских пацијената) мада је често присуство медицинског особља или неког од породице довољно да се сними пацијент. На преглед на магнетној резонанци се често иде својевољно, јер нема никакве штете. Неретко људи желе да провере стање свог организма и органа и увере се у тачност мишљења других доктора или дијагноза, што је апсолутно оправдано. Разговор са радиологом, као и пратећа документација о болести, имају непроцењив значај за даљи живот пацијента. Овакви капитални прегледи одређују човеку пут, брзину као и начин кретања даљим стазама живота. За снимање на скенеру неопходне су прецизније индикације од стране доктора јер то захтева медицинска доктрина код свих прегледа које прате нуспојаве – наглашава наш саговорник.

Коментари5
8e3a8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ja
Stalno treba ulagati u dijagnostiku.Rana dijagnostika spasava zivote.Jedna smo od najstarijih i najbolesnij nacija u Evropi.Samo dijagnostikovanjem mozemo pomoci bolesnicima da se sto pre pomogne u saniranju bolesti.Nazalost protekloh 30.god.skoro da uopste nije ulagano u ovu oblast,niti su skkvani kadrovi.Na zapadu ovo je zanimanje u samom vrhu jer su prepoznali da spasavaju zivote u ranoj fazi bolesti.
Dr Slobodan Devic
Srpski jezik i smisao. Bojim se da imenovanje CT uredjaja kao "skenera" a MR kao magnetne rezonance i nije bas u duhu naseg jezika. Cinjenica je da sve reci vezane za moderne uredjaje koji danas prave medicinske slike poticu iz engleskog jezika. Ali, i u Anglicizmima bi morao da postoji red. Kao prvo, rec Tomograf (Thomos-graphos) potice iz Grckog i prihvacena je u svetu. Prema tome: CT = Racunski tomograf; MRI = Tomograf magentom rezonancom; PET = Tomograf emisijom pozitrona ...
Smesko Vickovic
@Дринко Кончаревић "транскрибовати"?!
Саша Микић
Др Милан Јовановић Батут је медицинску терминологију прилагођавао српском језику тако да га свако разуме. Његових следбеника у томе скоро и да нема. Сви већ одавно користе стране називе уместо постојећих наших тиме ваљда доказујући своју ученост. Заборављају само основну чињеницу да је најучевнији онај који може да најсложеније ствари из своје струке објасни тоталном лаику, а да га овај разуме о чему прича.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља