петак, 14.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 10.06.2020. у 22:40 Биљана Баковић

Странкама мање новца за изборну кампању

Уместо 6,7 милиона евра, после ребаланса буџета за финансирање предизборних активности планирана су 6,3 милиона
Саша Димитријевић

После априлског ребаланса буџета за 2020. годину, ради отклањања штетних последица пандемије ковида 19, смањен је пројектовани порески приход државне касе, а тиме и износ за финансирање трошкова актуелне кампање за парламентарне изборе 21. јуна. Сада су планирана средства у износу од 745 милиона динара (по средњем курсу НБС на јучерашњи дан, то је нешто више од 6,34 милиона евра), уместо првобитних 792,5 милиона динара (6,74 милиона евра), кажу у Министарству финансија за „Политику”. За покривање трошкова изборне кампање држава издваја износ од 0,07 одсто пореских прихода буџета.

Према Закону о финансирању политичких активности, 20 одсто ових средстава распоређују се у једнаким износима подносиоцима проглашених изборних листа – онима који су приликом подношења изборне листе дали изјаву да ће користити средства из јавних извора за покриће трошкова изборне кампање. Ова средства уплаћују се у року од пет дана од дана проглашења свих изборних листа, напомињу у Министарству финансија.

Рок за проглашење збирне изборне листе истиче данас у поноћ и на њој ће се, према јучерашњем стању, наћи 20 прихваћених листа. Ако рачунамо да су се све оне определиле за коришћење средстава из буџета и ако су све положиле одговарајуће јемство, то значи да ће им до 15. јуна бити подељено по 7,5 милиона динара (око 63.000 евра). Укупан износ који се дели пре избора, дакле, износи 149 милиона динара, то јест око 1,3 милиона евра, рачуница је Транспарентности Србија (ТС).

Листе које желе средства из јавних извора морају да положе „изборно јемство” у вредности средстава која треба да им буду уплаћена из буџета. Изборно јемство се полаже код Министарства финансија и може се састојати у полагању готовог новца, банкарске гаранције, државних хартија од вредности или у стављању хипотеке за износ јемства на непокретној имовини лица које даје јемство.

„Листе које на изборима освоје мандате стичу право на учешће у расподели 80 одсто расположивих средстава, то јест 596 милиона динара (мало више од пет милиона евра). Средства се расподељују једнако по освојеном мандату, па ће изборним листама за један мандат припасти 2,4 милиона динара (око 20.300 евра)”, истиче Немања Ненадић, програмски директор ТС-а.

Међутим, листа која пређе цензус од три одсто имаће најмање осам мандата и самим тим може рачунати на минималан „добитак” од око 162.000 евра, указује Ненадић, који је израчунао и да листа која добије апсолутну већину мандата (126) осваја и око 2,6 милиона евра. Та сума је за око 100.000 евра мања него по претходној пројекцији овогодишњег буџета.

Издаци за кампање на досадашњим изборима, наводи Ненадић, указују да није разрешено кључно питање финансирања из јавних извора – а то је питање шта ми то као порески обвезници желимо да финансирамо. Како истиче, на прошлогодишњим округлим столовима власти и опозиције није било спремности да се то питање отвори. Према његовим речима, боље би било да се свим учесницима избора, листама, сва предвиђена средства поделе унапред, у једнаким износима, и да то буде новац који покрива само минималне трошкове кампање, а не нешто што ће странке подстаћи на то да праве велике расходе.

„Тренутно висина издвајања зависи од пореских прихода буџета, наравно, али и од броја изборних листа. Тако долазимо до апсурдне ситуације да када се пријави мање листа, добијају више новца – иако им је конкуренција мања. И обрнуто”, истиче Немања Ненадић и додаје да нам је потребан широки консензус свих учесника у политичком животу о томе шта је минимални износ издвајања да би могло да се допре до бирача. И да се онда финансира управо такав обим кампање. Указује и да је садашњи начин расподеле проблематичан и због решења по којем се чак 80 одсто предвиђених средстава из буџета додељује према изборном резултату, чиме се фактички помаже онима који имају веће шансе за изборни успех. Они с већим рејтинзима, рачунајући на та средства, у старту могу да се определе за знатно скупље кампање.

Кад је реч о прикупљању средстава из приватних извора, мора се водити рачуна да максимална вредност давања на годишњем нивоу које једно физичко лице може дати учеснику на изборима за финансирање изборне кампање износи највише 20 просечних месечних зарада, док је у случају правних лица тај износ највише 200 просечних месечних зарада. Агенција за борбу против корупције истиче да је према подацима Републичког завода за статистику просечна месечна зарада без пореза и доприноса у Србији у 2019. години износила 54.919 динара, тако да максимална вредност давања једног физичког лица може износити највише 1.098.380 динара, док максимална вредност давања правног лица може износити највише 10.983.800 динара. Вредност давања је укупна вредност свих новчаних и неновчаних давања.

Сва плаћања преко посебног рачуна

За финансирање трошкова изборне кампање учесник на изборима (политичка странка, коалиција политичких странака или група грађана) може да користи средства прикупљена из јавних и приватних извора. У сврху прикупљања и трошења средстава за финансирање изборне кампање мора да поседује посебан рачун, који је дужан да отвори пре проглашења његове изборне листе. Сва плаћања трошкова изборне кампање могу се вршити искључиво са тог посебног рачуна.

Коментари2
c7004
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

komentar
Ni dinar im ne treba dati jer nemamo !! Dosta smo davali, cetiri godine 20% od penzije ste uzeli, pa od toga placate vase guranje u fotelje ! Stvarno je dosta ! Opljackani penzioner
Милош Лазић
Зашто политичке странке за своје активности, па и ове, предизборне, не користе средства прикупљена чланарином? Па, колико пара, толико и музике. Поштеније је. Овако, испада да грађани Србије (који пуне буџет) финансирају странке за које нису чули, или за које никада не би гласали. Не знам ко је смислио тај закон, али реч је о прескупој бесмислици.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља