Цена нафте типа брент на лондонској берзи порасла је пре два дана за за 1,7 одсто, чиме је достигла цену од 43,02 долара по барелу. Последњи пут цена ове нафте била је већа од 43 долара по барелу пре три месеца 6. марта ове године. Сировом нафтом тада се трговало по цени од 40,22 долара за барел, што је за 1,7 одсто више у односу на претходно затварање на берзи, преноси Спутњик.
Министри земаља споразума ОПЕК плус су се пре пар дана договорили да продуже највећи ниво смањења производње нафте за још месец дана, то јест до краја јула. Упркос невиђеним ограничењима, Русија и Саудијска Арабија су инсистирале на томе да све чланице савеза у потпуности поштују споразум.
Упитан да ли се овај скок цена нафте већ осетио код нас, Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, одговара да су цене деривата на пумпама већ две недеље непромењене.
– Цена сирове нафте типа брент је накратко пала испод 20 долара за барел 21. априла и већ месец и по дана има тренд раста. У истом том периоду малопродајне цене горива у Србији су најпре имале супротан смер, падале су, а сада су већ две недеље готово на истом нивоу. Тржиште је најблаже речено необично. Продаја се релативно брзо опоравља, али не и потрошња, што значи да многи, пре свега већи потрошачи горива користе овај период ниских цена да, колико год су у могућности, повећају залихе и данас купе гориво које ће трошити наредних месеци – објашњава Мићовић.
Цена црног злата битно утиче на промену трошкова прерађивача и дистрибутера нафте, па самим тим и цене горива, али то није једини фактор. Цела нафтна индустрија ове године пролази кроз тежак и непредвидив период, каже он и подсећа да почетком године Русија није хтела да прихвати предлог Саудијске Арабије о смањењу производње за 1,5 милиона барела нафте, а данас су све земље ОПЕК плус споразума, укључујући и Русију, прихватиле смањење производње од 9,7 милиона барела на дан.
– Дакле, утицај глобалног пада привредних активности на потрошњу нафте нико није добро проценио, тако да ће и процена опоравка потрошње морати чешће да се обнавља. Оно што важи данас већ за месец два може бити сасвим другачије и у позитивном и у негативном смислу – каже он.
Потрошачи у Србији, истиче, као и у свим осталим земљама, навикли су на осцилације цена горива које су прилично интензивне већ неколико година. На оне ствари на које не можемо да утичемо не би требало ни толико да се осврћемо. Али зато, додаје, можемо у оквиру својих граница да изградимо рационално тржиште, на коме производња и дистрибуција деривата нафте неће бити оптерећени мноштвом непотребних трошкова. На коме ће бити уравнотежен ниво фискалних захватања у цени горива, сразмеран снази економије и платежној моћи грађана. Тржиште на коме ће се подстицати тржишна конкуренција и једини начин да се потрошачима гарантује да гориво прописаног квалитета купују по најнижој могућој цени.
– А када цена сирове нафте порасте, као и сви на свету, потрошачи у Србији ће гориво плаћати више, као што ће, када је цена нафте нижа, куповати јефтиније гориво – истиче наш саговорник.
Возачи у Србији, хтели то надлежни да признају или не, нису баш много осетили пад цене нафте с 65 на испод 20 долара, јер је Србија и током последњих неколико месеци била у самом врху земаља у региону по ценама горива.
Док је у комшилуку цена бензина и дизела ишла испод евра, возачи у Србији нису имали ту привилегију. Нафтне компаније и држава су и тих неколико месеци, као и увек до сада, пребацивали одговорност с једних на друге. Тако је разлог што нисмо били јефтинији током пандемије био или висока државна захватања, или трошкови транспорта, велика зависност од увоза… Шта год да је изговор, гориво је било и остало скупо, поготово када је реч о дизелу, који је и данас после Албаније најскупљи у Србији и точи се 132,63 динара.
Бензин је скупљи у Албанији, Грчкој и Хрватској и код нас кошта 124 динара. Ништа боља ситуација није ни с еколошким ауто-гасом који је у самом врху по цени, одмах после Грчке и Мађарске, и сипа се за 67,7 динара. Возаче у Србији до 1. јула очекује и нова корекција акциза на све деривате, која ће се највероватније прелити на малопродајну цену горива.