четвртак, 06.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 10.06.2020. у 21:00 Јасна Петровић-Стојановић

Гориво у Србији било и остало скупо

И када је цена барела нафте била испод 20 долара и сада када је прешла 40, дизел на нашим пумпама међу најскупљим у региону, одмах после Албаније
Возачи у Србији нису осетили пад цене нафте са 65 на испод 20 долара (Фото Д. Јевремовић)

Цена нафте типа брент на лондонској берзи порасла је пре два дана за за 1,7 одсто, чиме је достигла цену од 43,02 долара по барелу. Последњи пут цена ове нафте била је већа од 43 долара по барелу пре три месеца 6. марта ове године. Сировом нафтом тада се трговало по цени од 40,22 долара за барел, што је за 1,7 одсто више у односу на претходно затварање на берзи, преноси Спутњик. 

Министри земаља споразума ОПЕК плус су се пре пар дана договорили да продуже највећи ниво смањења производње нафте за још месец дана, то јест до краја јула. Упркос невиђеним ограничењима, Русија и Саудијска Арабија су инсистирале на томе да све чланице савеза у потпуности поштују споразум.

Упитан да ли се овај скок цена нафте већ осетио код нас, Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, одговара да су цене деривата на пумпама већ две недеље непромењене.

– Цена сирове нафте типа брент је накратко пала испод 20 долара за барел 21. априла и већ месец и по дана има тренд раста. У истом том периоду малопродајне цене горива у Србији су најпре имале супротан смер, падале су, а сада су већ две недеље готово на истом нивоу. Тржиште је најблаже речено необично. Продаја се релативно брзо опоравља, али не и потрошња, што значи да многи, пре свега већи потрошачи горива користе овај период ниских цена да, колико год су у могућности, повећају залихе и данас купе гориво које ће трошити наредних месеци – објашњава Мићовић.

Цена црног злата битно утиче на промену трошкова прерађивача и дистрибутера нафте, па самим тим и цене горива, али то није једини фактор. Цела нафтна индустрија ове године пролази кроз тежак и непредвидив период, каже он и подсећа да почетком године Русија није хтела да прихвати предлог Саудијске Арабије о смањењу производње за 1,5 милиона барела нафте, а данас су све земље ОПЕК плус споразума, укључујући и Русију, прихватиле смањење производње од 9,7 милиона барела на дан.

– Дакле, утицај глобалног пада привредних активности на потрошњу нафте нико није добро проценио, тако да ће и процена опоравка потрошње морати чешће да се обнавља. Оно што важи данас већ за месец два може бити сасвим другачије и у позитивном и у негативном смислу – каже он.

Потрошачи у Србији, истиче, као и у свим осталим земљама, навикли су на осцилације цена горива које су прилично интензивне већ неколико година. На оне ствари на које не можемо да утичемо не би требало ни толико да се осврћемо. Али зато, додаје, можемо у оквиру својих граница да изградимо рационално тржиште, на коме производња и дистрибуција деривата нафте неће бити оптерећени мноштвом непотребних трошкова. На коме ће бити уравнотежен ниво фискалних захватања у цени горива, сразмеран снази економије и платежној моћи грађана. Тржиште на коме ће се подстицати тржишна конкуренција и једини начин да се потрошачима гарантује да гориво прописаног квалитета купују по најнижој могућој цени.

– А када цена сирове нафте порасте, као и сви на свету, потрошачи у Србији ће гориво плаћати више, као што ће, када је цена нафте нижа, куповати јефтиније гориво – истиче наш саговорник.

Возачи у Србији, хтели то надлежни да признају или не, нису баш много осетили пад цене нафте с 65 на испод 20 долара, јер је Србија и током последњих неколико месеци била у самом врху земаља у региону по ценама горива.

Док је у комшилуку цена бензина и дизела ишла испод евра, возачи у Србији нису имали ту привилегију. Нафтне компаније и држава су и тих неколико месеци, као и увек до сада, пребацивали одговорност с једних на друге. Тако је разлог што нисмо били јефтинији током пандемије био или висока државна захватања, или трошкови транспорта, велика зависност од увоза… Шта год да је изговор, гориво је било и остало скупо, поготово када је реч о дизелу, који је и данас после Албаније најскупљи у Србији и точи се 132,63 динара.

Бензин је скупљи у Албанији, Грчкој и Хрватској и код нас кошта 124 динара. Ништа боља ситуација није ни с еколошким ауто-гасом који је у самом врху по цени, одмах после Грчке и Мађарске, и сипа се за 67,7 динара. Возаче у Србији до 1. јула очекује и нова корекција акциза на све деривате, која ће се највероватније прелити на малопродајну цену горива.

Коментари12
6c6b6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божидар Анђелковић
- Најјефтинији електрични аутомобил на свету долази из Кине. Наручио га је преко интернета новинар америчког портала Јалопник Џејсон Торчински и испробао га. Према његовом мишљењу, кинески електрични аутомобил „Чангли“ потпуно је функционалан и нуди више него што би се очекивало. Цена овог аутомобила почиње од 930 долара, али без батерије, док са њом иде до 1.200 долара, односно нешто више од 1.000 евра. Уз трошкове транспорта и царине, укупно га је платио око 3.000 долара, пише Спутњик.
Beogradjanin - Schwabenländle
Све сте тачно написали, тај " аутомобил " је купљен на порталу Алибабе, то је најружнији ауто који сам досда видео, још ружнији од окићених и накићених аутомобила који се могу видети у Индији и Пакистану. И Руси се налазе у трци за Е-ауто, планирају или су већ такорећи готови са ЗЕТА, аутомобил који треба да кошта нешто око 6.300 €вра, у градњи права револуција нових решења како сам прочитао извештај.
Deki
Drzava uzima veliki deo kolaca od akciza za benzin.Jednostavna pljacka naroda!Na taj se finansira sav ovaj cirkus u zemlji.Narode manje vozite,koliko god je moguce,sacuvaje dzepove,zdravlje i ne dajte da nas kradu!
Kondza
Sto rece neko lucidno, u Srbiji vozila idu na takse a ne na goriva.
Бранислав Станојловић
Овде у Лондону кошта исто, око £1./л.
Слободан
Од дизел тровача не може уопште да се дише.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља