субота, 19.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 11.06.2020. у 20:00
ИСХРАНА

Мање бактерија – здравије десни

Изгладните лоше бактерије тако што ћете из исхране да избаците шећер и рафинисане угљене хидрате
(Фото Пиксабеј)

Процењује се да сваки други становник Србије има неки облик болести десни. Ако схватите на време да имате овај проблем, можете зауставити прогресију и сачувати ваш осмех. Орална хигијена само је један од позитивних начина смањења ризика од болести десни, али исхрана је ипак на првом месту.

Ако не добијате праве храњиве састојке за подршку снажног имунолошког система, и поред одличне оралне хигијене и даље можете да имате болести десни. Баш као што је Хипократ рекао, храну треба сматрати леком и њен утицај на болести зуба и десни није изузетак.

Кључ је у храни која одржава ваш орални микробиом. Да бисте били сигурни да имате одговарајуће храњиве састојке у својој исхрани, циљ је да једете храну која садржи:

Коензим Q10 – антиоксиданс који се налази у телу и потребан је за правилно функционисање ћелија. Истраживања су открила да код људи са довољно овог коензима постоји мања вероватноћа од болести десни.

Колаген – Ако имате болест десни, тело се бори против тога, али као нуспојава настаје разградња колагена. Да бисте надокнадили тај мањак, требало би да једете храну са пуно колагена.

Катехини – феноли и антиоксиданти који се боре против болести. Катехини су се показали ефикасни у лечењу болести десни, тако што инхибирају штетне бактерије и спречавају упалу десни.

Витамин Це – Истраживањима се дошло до закључка да су болести десни повезане са ниским садржајем витамина Це у телу. Већим уносом витамина Це можете да побољшате имуни систем како би могао да се бори против болести која узрокује бактерије и помогне у регенерацији десни.

Бета-каротен – Истраживања потрврђују да исхрана са високим садржајем бета-каротена помаже онима који имају болести десни. Бета каротен је провитамин који ваше тело претвара у витамин А који смањује упалу.

Омега-3 масне киселине познате су по својим противупалним својствима и нашем телу су потребне за здрав имунолошки систем. Једно истраживање открило је да је унос омега-3 обрнуто пропорционалан са болестима десни.

Да бисте се избории са болести десни морате да повећате унос сваког од ових важних хранљивих материја и да елиминишете оне намирнице које су штетне. Изгладните лоше бактерије тако што ћете из исхране да избаците шећер и рафинисане угљене хидрате. Мање бактерија – здравије десни.

Чиме се хранити код болести десни?

Орашасти плодови и семенке богате са омега-3: у исхрану убаците орашасте плодове – макадамије, пистаће, сусамово семе. Омега-3 су неопходне за уравнотежену нутритивно вредну исхрану јер делују противупално.

Лосос или друга масна риба попут харинге и скуше сјајни су извори хранљивих састојака и имају велику количину омега-3.

Домаћа јунетина храњена травом садржи колаген који је одличан за борбу против болести десни.

Пилетина садржи коензим Q10 и колаген, који су одлични у борби против тих болести. Ако је пиле домаће, из слободног узгоја, користите и кожу, јер је препуна колагена.

Кувајте домаћу супу од костију. Она такође садржи доста колагена и то је прост и укусан начин да добијемо више хранљивих састојака који нам недостају у савременој исхрани.

Шитаки печурке садрже лентинан, полисахарид који напада бактерије изазиваче болести десни, док остале здраве бактерије не дира.

Броколи и црвене паприке садрже доста витамина Це који делује као антиоксидант у телу.

Бибер појачава деловање витамина Це, па је добар зачин за здравље десни.

Батат, слатки кромпир одличан је извор многих хранљивих материја, а првенствено бета-каротена.

Зелени чај садржи велику количину катехина, једног од главних хранљивих састојака који се боре против болести десни.

Какао такође садржи доста катехина који помажу у заустављању болести десни.

Храна која садржи пробиотике кефир и пробиотски јогурт подржавају добре бактерије у устима и смањују гингивитис и накупљање плака.

Јасна Вујичић, нутрициониста

www.nadijeti.com

Коментари0
cb9cf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља