Потенцијални ризици и трошкови који ће настати као последица ригорозних епидемиолошких мера имају своје врло различите манифестације.

Сада се поставља питање да ли су државе потцениле утицај затварања на здравствени систем.

Ситуација је парадоксална: јасно је да треба спречити продирање заразе ковидом 19 у болнички систем, али ако блокирате болнице повећава се ризик од тешких исхода за друге пацијенте којима је неопходна медицинска услуга или интервенција.

Државе су већ почеле да објављују податке о огромним заостацима у здравственом систему проузроковане строгим мерама заштите од новог коронавируса. Посебно се чине драматичним подаци из Енглеске, где је број упута за хитне прегледе у случајевима сумње на карцином опао са 200.000 на 80.000.

Процењује се да је око 2,5 милиона оболелих од карцинома пропустило да прими неки облик терапије или неге. С обзиром на пад броја упута од 60 одсто за преглед само у прва три месеца постоји бојазан да ће међу 120.000 особа које нису прегледане, а требале је, бити значајан проценат људи којима је могао да буде дијагностикован рак, али није.

Познато је да рано откривање рака значајно повећава шансе за успешно лечење или бар продужење живота. Уобичајено је да се код људи који се упућују на скрининг у седам одсто случајева карцином заиста потврди. По тој логици у Енглеској је вероватно око 9.000 људи пропустило да открије да има карцином и на време започне лечење.

Највећи пад броја упута за скрининг се догодио у случају сумње на карцином дојке. Само у марту је тај пад износио 78 одсто или више од 12.000 жена. Ситуација је забрињавајућа. Енглески лекари знају да се месечно региструје око 30.000 оболелих од рака, а сада је забележено 5.000. Остаје питање колико ће их платити својим животом због касне дијагнозе или одлагања операције, хемотерапије или терапије зрачењем.

Подаци за Србију о броју одложених прегледа, терапија, операција или других медицинских интервенција још нису објављени.