недеља, 09.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 12.06.2020. у 14:32

Држава не поштује договоре о забрани малих хидроелектрана

(Фото С. Јовичић)

Покрет „Одбранимо реке Старе планине” организоваће сутра у Београду еколошки протест под слоганом „Наше реке, наше шуме, наш ваздух, наша земља”, изјавио је један од оснивача и лидера тог покрета Александар Јовановић.

На протесту сутра у подне, испред зграде Владе Србије, у Београду, очекује се и дестак домаћих еколошких организација које се боре за Фрушку гору, Смедерево, Бор и Шабац.

„На протесту ће бити проглашена Декларација о еколошкој аутономији за парк природе Стара планина, зато што држава на том простору не спроводи законе и није поштовала договоре о забрани градње мини хидроелектрана (МХЕ)”, казао је он агенцији Бета и додао да ће бити прекинута комуникација са институцијама Србије, преноси Бета.

Навео је да ће, док се не успостави правна држава, грађани сами, непосредно спроводити закон, јер им је опстанак угрожен.

Јовановић је казао и да ће са представницима државе разговарати само уз присуство медија, а не иза затворених врата, јер јавност треба да буде обавештена о свему што се односи на заштиту вазудуха, воде, земљишта и живог света.

Подсетио је да борба мештана Старе планине, који се противе изградњи деривационих МХЕ, због уништавања биљног и животињског света и планинских река и потока, траје од 2016. године.

Додао је да је на састанку са председником Александром Вучићем и министрима почетком прошле године државни врх преузео обавезу да у року од десет дана Влада Србије донесе Уредбу о забрани градње МХЕ у заштићеним подручјима, али да то до сада није урађено.

Није остварен ни договор о формирању мешовите комисије покрета „Одбранимо реке Старе планине” и владиних представника како би се утврдитиле законитост свих издатих дозвола за мини хидроелектране и упоредити дозволе са стањем на терену.

Јовановић је казао да ни разговор са премијерком Србије Аном Брнабић пре неколико дана није дао резултате.

Навео је да је у Србији од 2004. године до данас изграђено стотинак МХЕ, док почетак градње чека 110 инвеститора којима су издате грађевинске дозволе.

„У овом тренутку се води 50 судских поступака, у вези са изградњом МХЕ”, казао је Јовановић.

Он је рекао да се само изградњом МХЕ у Ракити бави више домаћих судова, јер је против институција и инвеститора покренуто више тужби и кривичних поступака, а случај „Ракита” доспео је и пред Суд за људска права.

„О штетности изградње МХЕ у Србији су се изјаснили сви- од чобана до академика. Постоје студије и научни радови који то доказују, о томе су расправљали САНУ, Инжењерска комора, природњачки факултети, а и Европски парлемент је донео резолуцију о Старој планини, док је Европска комисија изнела став да нема градње без сагласности локалних заједница. Једино они који издадају дозволе никао да стану пред јавност”, казао је Јовановић.

Декан Шумарског факултета у Београду, Ратко Ристић, који је радио истраживање о МХЕ у Србији, казао је агенцију Бета да је у складу са Националним акционим планом за производњу енергије из обновљивих извора у Србији планирана изградња 856 МХЕ, доминантно деривационог типа, у брдско-планинским пределима, од чега велики број у заштићеним природним подручјима.

„Србија је најсиромашнија земља Балкана када су у питању аутохтоне површинске воде, а управо на еколошки и хидролошки највреднијим водотоковима започело је спровођење масовне градње МХЕ”, упозорио је он.

Ристић је казао да проблеми који су уочени изградњом постојећих МХЕ захтевају хитно преиспитивање процедура за издавање дозвола, како за планиране тако и изграђене објекте, уз забрану даље градње у заштићеним природним подручјима.

„Уколико би се све планиране МХЕ изградиле, било би обезбеђено свега два до 3,5 одсто потреба у енергетском билансу Србије на годишњем нивоу, али би то значило да је девастиран највећи део квалитетних водотокова брдско-планинског региона Србије, са више од 2.200 километара поточних корита у цевима”, упозорио је он.

Указао је и да су због малог енергетског доприноса, а фаталних еколошких последица, власти САД, Ђшине, Индије, Француске, Шпаније, као и других земаља уклониле велики број изграђених МХЕ.

„Други начини производње енергије из обновљивих извора имају далеко мање негативне ефекте на животну средину, а ако би се губици Електропривреде Србије приликом преноса електричне енергије од произвођача до корисника смањили за само два одсто, била би сачувана количина која би елиминисала потребу за деривационим МХЕ”, подсетио је Ристић.

Према његовим речима, МХЕ су некада промовисане као „чиста” енергетска опција, али су временом уочени бројни проблеми који настају током њихове изградње и коришћења као што су: деградација и фрагментација станишта, угрожавање копненог и водног биодиверзитета, промене хидролошког режима водотока, исушивање делова речног корита, исушивање влажних станишта, поремећај режима подземних вода, крчење шума, интензивирање ерозионих процеса.

Сходно томе и Светска банка је издала упутства усмерена на избегавање градње у зонама богате биоразноврсности, узнемиравање локалног становништва, ризик по јавно здравље и безбедност.

„У Индији је суспендовано 36 пројеката, укупног инсталисаног капацитета 26.000 МW, услед немогућности добијања еколошких дозвола. Ђшанадска провинција Онтарио је укинула 758 уговора о подстицајним тарифама за производњу енергије из обновљивих извора, док је Румунија објавила одлуку о суспензији изградње више стотина МХЕ у заштићеним природним подручјима на Ђшарпатима, после петиције коју је потписало 18.000 грађана”, казао је Ристић.

Нагласио је и да је „процес изградње и коришћења МХЕ у Србији, у периоду од 2007. до 2019. године, показао неприхватљиве еколошке последице, пропусте и неусклађеност појединих административних процедура”.

„Поред тога, поставља се питање енергетског оправдања за предузете и планиране активности, односно, шта читаво друштво добија у замену за деградацију и угрожавање крајње фрагилних акватичних екосистема брдско-планинских водотокова”, казао је Ристић.

Он је указао да је посебан проблем начин одређивања тзв. „биолошког минимума”, односно еколошки одрживог протока на МХЕ, а истраживање је показало да ниједна рибља стаза на истраживаним објектима у Србији није функционална.

Коментари0
9953f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља