среда, 12.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 12.06.2020. у 21:30 Маријана Авакумовић

Државна помоћ у друмском транспорту недовољна

Ауто-превозници имали губитак од око 135 милиона евра за три месеца
И транспорт робе је претрпео губитке иако су превозници радили у време ванредног стања (Фото Д. Јевремовић)

Ауто-превозници су заједно са хотелијерима, као посебно угрожени за време трајања ванредног стања, добили додaтне подстицаје за одржање ликвидности и набавку опреме. Њима су намењени нешто повољнији кредити Фонда за развој него остатку привреде, што подразумева продужени рок отплате до пет година и дужи грејс-период од две године.

Како је саопштило Министарство финансија, укупно трајање кредита је до 24 месеца грејса и до 36 месеци отплате, уз каматну стопу од један проценат на годишњем нивоу. Максималан износ кредита за предузетнике и микро-предузећа је до 20 милиона динара, за мала предузећа до 80 милиона динара и за средња правна лица до 180 милиона динара. Највиши износ одобреног кредита може бити до 80 одсто остварених пословних прихода по последњем предатом финансијском извештају.

Мирко Вучинић, директор новосадског удружења „Панонтранспорт”, каже да се, према анкети коју је ово удружење радило међу превозницима, губици процењују на око 135 милиона евра за три месеца. У Србији иначе има регистрованих око 10.000 ауто-превозника.

Он каже да је свака помоћ добро дошла, али да су они тражили и субвенције на нивоу фиксног трошка од 30 до 40 динара по километру који није пређен за време ванредног стања и да се смање акцизе на гориво.

– Фиксни трошкови су велики. Немамо довољан промет да покријемо све трошкове. Школе не раде, нема превоза ученика, а људи избегавају да путују због страха од вируса корона, тако да се до септембра не очекује повећање промета. Осим тога, међународни путнички саобраћај је у колапсу – каже Вучинић.

Горан Алексић, генерални директор удружења „Србијатранспорт”, каже да је наведена мера за очување ликвидности само привременог карактера и да држава мора изаћи са неким трајнијим решењем како би помогла послодавцима и као би очувала делатност јавног превоза. Он истиче да је ова делатност и пре пандемије била у кризи јер 31 одсто прихода дају држави кроз ПДВ, порезе и акцизе. Акцизе су, према његовим речима, највеће у региону и за око десет евро центи веће него у земљама Европске уније.

Алексић истиче да су губици за време ванредног стања, када је јавни превоз био укинут, износили 40 одсто прихода које су остваривали у истим месецима претходне године. Према његовим речима, просечни месечни приход овог сектора пре ванредног стања износио је око 46 милиона евра.

Фирме имају проблем да очувају ликвидност. Потребно је одржавати возни парк, а о обнови у наредном периоду не могу ни да размишљају. Осим тога путнички транспорт још није враћен у нормалу, број путника је протеклог месеца био мањи за око 30 до 40 одсто.

И транспорт робе је претрпео губитке. Александар Спасић, из Удружења за међународни транспорт, каже да превозници јесу радили све време од увођења ванредног стања. Али са смањеним капацитетима за око 30 одсто јер је у последња три месеца било мање увоза, а и извоз је био отежан. После укидања ванредног стања транспорт је мало појачан. Ова делатност није обухваћена додатним мерама за ликвидност у виду повољнијих кредита код Фонда за развој, али као и превозници у путничком саобраћају сматрају да је потребно да држава смањи акцизе на гориво. У транспортом сектору послује око 10.000 фирми, од чега у међународном транспорту 1.700. Њихов годишњи обрт је био око милијарду евра, процењује Спасић.

Колики су губици у саобраћају илуструју подаци Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, објављени крајем марта. Дакле, за 15 дана ванредног стања у теретном међународном друмском саобраћају приходи су смањени за око 50 одсто, јер је двоструко продужено време транспорта, а губици на 40 милиона евра. Губици у путничком аутобуском саобраћају, унутрашњем и међународном тада су процењени на 28 милиона евра.

Коментари1
7a09d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Киза
Прво кукамо како друштвено власништво не ваља, државна привреда није добра, тражимо слободно тржиште и понуду и тражњу, а кад нам се то олупа о главу, онда кукамо и тражимо социјалистичке субвенције и помоћ државе?!? Уместо да кажемо " то је тржиште, изгубили смо утакмицу, не, него помагајте другови"! И поред оваквих (и оволиких) примера бесмисла неолибералног капитализма, нико нема петљу да каже " па ово бре ништа не ваља за обичног човека и малог предузетника! Социјализам је био бољи"! Ето...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља