четвртак, 06.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 12.06.2020. у 16:29 Александра Исаков

Буњевачки језик факултативно и у средњим школама

У току је изјашњавање ученика да ли желе да уче буњевачки језик са елементима националне културе
Суботица (Фото А. Исаков)

Суботица – Након 100 година, буњевачки језик се поново враћа у средње школе у Суботици и Сомбору. Управо је у току изјашњавање ученика да ли желе да факултативно уче буњевачки језик са елементима националне културе, а Министарство просвете је ту могућност оставило отвореном за све средњшколце од првог до четвртог разреда у свим средњим школама.

Др Сузана Кујунџић Остојић, председница Буњевачког националног савета, каже да је факултативно учење језика и елемената националне културе Буњеваца доступно не само онима који се тако изјашњавају већ свима који желе више да науче о овој националној мањини. „Ми као Национални савет за надарене ученике средњих школа организоваћемо трибине, састанке, разговоре на теме интересантне свим младим људима, за оне којима одређени предмети иду слабије осмислили смо подршку у учењу, а за ученике завршних разреда који желе да упишу факултет трудићемо се да пружимо подршку током студија“, каже Кујунџић Остојић.

Наставни план и програм урадила је Ана Попов, а Сузана Кујунџић Остојић и Јадранка Тиквицки, председница одбора за образовање у БНС, разрадиле су их у наставне часове. „Ми још немамо завршену антологију књижевности старијег времена, али постоји антологија савремене књижевности. Због тога смо из библиотека сакупиле све што је потребно. Настава у средњој школи се по озбиљности разликује и потребно је младима понудити друге информације. Верујем да ће ђацима бити интересантан програм“, каже др Кујунџић Остојић.

Она је казала да инсистирају на томе да буњевачки језик са елементима националне културе предају наставници који су завршили смер за српску, односно некада југословенску књижевност, или евентуално предавачи историје. Додаје да имају довољно кадрова да одговоре интересовању средњошколаца и у Суботици и у Сомбору. „На Педагошком факултету у Сомбору такође имамо свој изборни предмет и за предаваче и васпитаче, и имамо неколико студената који су завршили буњевачки од првог до осмог разреда основне школе и они су сада на факултету и  спремају се да за годину или две постану предавачи буњевачког са, да тако кажем, одређеним сертификатом. Без обзира на ову наставу која тече на Педагошком факултету у Сомбору, ми ћемо и даље инсистирати на томе да отворимо лекторат и на Филозофофском факултету у Новом Саду где ћемо коначно моћи да понудимо студентима са друштвених смерова и ову могућност.“

У основним школама у Суботици у школској 2019/20. години 350 ученика је слушало буњевачки језик са елементима националне културе као изборни предмет. Председница БНС-а каже да још немају наставу у предшколским установама, али је у току израда и тог материјала и каже да се нада да ће буњевачки језик убрзо бити присутан и у вртићима.

Коментари12
8ce45
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marko markovic
Bunjevački "jezik" može biti dijalekt hrvatskog ili srpskog jezika, ostalo je politizacija. Da je dijalekt srpskog jezika, vjerovatno bi se njegovi govornici izjasnili nacionalno da su Srbi, stoga je najvjerovatnije riječ o Hrvatima koji su se tihim kontinuiranim pritiskom i antihrvatskim kampanjama u medijima izjasnili kao Bunjevci. Šovinisti su zadovoljni, bolje Bunjevci (kad nisu Srbi) nego Hrvati. Nitko ne bi trebao biti zadovoljan. Možda Krajišnjički jezik, Hrvati uvedu kao jezik manjine
Драган П.
Очигледно је да не познајете историју бачких Буњеваца. Још од свог досељавања, у 17. веку, себе су сматрали Буњевцима, а не Хрватима. Тек у првој половини 20. века, под утицајем проглашења свих Југословена католика (сем Словенаца) за Хрвате, део бачких Буњеваца усваја хрватски идентитет, а део остаје веран буњевачком. После 2. св. рата комунистичке власти су на силу све Буњевце превеле у Хрвате, тако да у СФРЈ Буњевци званично нису ни постојали. Данас је свако слободан да се изјасни како хоће.
Vladimir
Bunjevci, Šokci, Crnogorci, Bošnjaci, većina današnjih Hrvata... Svi oni govore srpskom štokavicom. Ovo je indirektno potvrdila i Snježana Kordić, lingvista i profesor na Osiječkom univerzitetu. Na 273. strani njene knjige "Jezik i nacionalizam" (dostupna na internetu) ona nedvosmisleno dokazuje da je sve do sredine 19. veka važilo pravilo štokavski = ilirski = srpski. Takođe, ona dokazuje i da je od 11. do 16. veka važilo pravilo čakavski = hrvatski, a od 17. do 19. veka kajkavski = hrvatski.
СЕРБ
Владимире, коментар о штокавици вам је тачан, али не и за кајкавски и чакавски. Кајкавски је све до 19 века сматран словеначким, док се чакавштина односила на простор општине Чаковец. За потребе фантазија тих кајкавских Илира о постојању некакве срењевјековне хрватске државе на Јадрану, међимурска чакавштина на папиру и картама нашла се на мору (Шулек, Шта намеравају Илири 1844). Вук је Хрвате у Загребу називао "кекавцима", оне који не умеју да изговоре тврдо "ч", за разлику од Срба Далмата
LaCosta
Postoji onaj poznati papir drugova komunista posle 2. sv. rata koji govori kako Bunjevci moraju da postanu Hrvati. Negde u isto vreme su drugovi komunisti zabranili narodu u Crnoj Gori da se izjasnjavaju kao Srbi pa je na popisu iz 1948. tamo zivelo manje Srba nego Hrvata!!! Kada kazem da je Hrvata bilo 1,8%, sve sam rekao. I pored svega toga u srbiji ima mnogo onih koji i dalje veruju drugovima komunistima.
Lingvista, u penziji
Bunjevačka kultura je velika i vredna poštovanja. I ja lično imam više prijatelja Bunjevaca. Ali, da li je to dovoljno da bi priznali bunjevački za nezavisan jezik? Razlike, naravno, postoje. Ali ne bi smeli zaboraviti da osim nezavisnih jezika postoje i dijalekti i govori, kao odrednice za različite izgovore, ali ipak u okviru jednog jezika. Ovakvim usitnjavanjem nećemo zaštiti različite kulture, već pre izvrćemo ruglu pojam jezika.
Драган П.
Слажем се с коментаром и имам питање. У случају да се буњевачки говор не призна за пуноправни језик, већ само за говор или дијалект, претпостављам да мора бити део неког језика? Ког језика би то био дијалект, српског или хрватског? Буњевци причају икавицом која није карактеристична за српски језик. Ако би се приклонили хрватском, претпостављам да би и то био проблем јер у хрватском нема стандардизованог буњевачког говора, а не иде да се из Србије стандардизује дијалект хрватског језика?
Prijatelj Bunjevacki
Konacno je prvda stigla.Bunjevacka kultura je ogromna i vazna ne samo za Vovodinu gdje i zive nego za cijelu Srbiju.Ovime se ispravlja vjekovna nepravda.Obradovan cetitam na odluci i radujem se sa Bunjevcima.Hvalasvima koji su imali uticaja na ovaj dogadjaj koji ce postati istorija.
Nikola
Za Milu Simić: Vaš komentar je primer površnog čitanja onoga šta je napisao "Prijatelj Bunjevački". U pravu ste da u Bunjevačkom jeziku ne postoji izraz "vjekovna" nego "vikovna", a i "cijela Srbija" nego "cila Srbija" (što vam je promaklo). Suština bezveznosti vašeg komentara je da "Prijatelj Bunjevački" svoj komentar uopšte ne piše na Bunjevačkom jeziku.
mila simic
Izraz vjekovna ne postoji u bunjevackom dijalektu. Ikavica je osnova bunjevackog govora ! Ni u kom slucaju ijekavica.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља