уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 12.06.2020. у 18:25 Милан Галовић
ДВАДЕСЕТ ЈЕДНА ГОДИНА ОД АКЦИЈЕ КОЈА ЈЕ ИЗНЕНАДИЛА СВЕТ

Руси држали „Слатину” под контролом и пре доласка падобранаца

Како су руски генерали, официри и војници доживели заузимање аеродрома у Приштини у јуну 1999. године, тик пре снага НАТО-а
(Фото ЕПА/Саша Станковић)

Сада већ историјска сцена одиграла се пре тачно 21 годину, 12. јуна 1999, на прилазу аеродрому „Слатина” код Приштине. Авијација НАТО-а обуставила је ваздушне нападе два дана раније, снаге Кфора предвођене трупама водећих земаља алијансе, у складу с Кумановским споразумом и Резолуцијом 1244 СБ УН, улазе на простор Косова и Метохије, док се Војска Југославије и МУП Србије повлаче из јужне покрајине.

Али, планове Запада помрсила је Русија, чију је војну улогу у одржавању мира на Космету НАТО хтео да избегне или да је, у најбољем случају, маргинализује. Док су снаге из правца Македоније напредовале према северу покрајине, руска војска је стигла на приштински аеродром, и то из БиХ, где је била у саставу мировних снага Сфор. За ову прилику на возилима су на брзину изменили прво слово натписа Сфор, па је на њима већ стајао натпис Кфор.

Овако је тадашњу сцену пред аеродромом „Слатина” описао генерал-пуковник Георгиј Шпак, у то време командант Ваздушнодесантне војске (ВДВ) Русије:

– Британски тенк „чифтен” дошао је тик до нашег млађег водника. Он није мрднуо. Изашао је је енглески официр: „Господине водниче, то је наша зона одговорности, склањајте се!” Наш водник му је одговорио да ништа не зна о томе, да чува стражу и има наредбу да никога не пушта. Британски тенкиста захтевао је да се позове руски командант. Долази натпоручник Николај Јациков. Он такође саопштава да не зна ништа ни о каквим међународним споразумима и да извршава наређење своје команде. Енглез одговара да ће тенковима прегазити контролни пункт. Руски официр издаје команду: „Нишан 7. Пуни!” Британски официр наставља да прети, а механичар-возач тенка већ убацује у рикверц...


(Фото ЕПА/Саша Станковић)

Британски генерал Мајкл Џексон, командант Кфора, тада од америчког генерала Веслија Кларка, команданта снага НАТО-а у Европи, добија наређење да на силу савлада Русе. Џексон на то изговара историјску реченицу: „Нећу да будем кривац за почетак трећег светског рата.”

На глобалном нивоу, баш тај тренутак могао би да означи прекретницу после које НАТО и Русија више нису партнери, него, први пут по окончању хладног рата – ривали. На локалном нивоу, Србима је долазак Руса улио наду да је коначно стигла братска помоћ, очекивана током целог рата.

О маршу руских падобранаца из БиХ у Приштину писало се и до сада, али уопштено. Тек две деценије касније јавности су на располагању аутентична сведочења. Медија центар „Одбрана” објавио је књигу „Скок на Слатину – руски батаљон на Косову и Метохији”, коју је приредио Мирослав Тохољ, начелник Одељења за издавачку делатност „Војна књига” у МЦ „Одбрана”.

– Разговарао сам са Русима, актерима тог догађаја, и у Србији и у Русији, а с некима сам комуницирао мејлом – каже Тохољ.


(Фото Министарство одбране)

Књига обилује многим детаљима, а први пут се објављује чињеница да су руске снаге аеродром „Слатина” ставиле „под контролу” и пре доласка падобранаца из БиХ. Тај подухват је у тајности извео Јунус-бек Јевкуров (на слици), тада мајор специјалних јединица руске војне тајне службе ГРУ, а данас генерал-потпуковник, први заменик Сергеја Шојгуа, руског министра одбране. Наређење да изврши овај задатак добио је крајем маја 1999. године.

– Било нас је осамнаесторица. И то је било сасвим довољно. Заузели смо позиције, све запосели, али тако да то нико није приметио. У томе и јесте ствар. Значи, све је стављено под контролу. Да је било неопходно, могли бисмо да прихватимо борбу и у њој бисмо сигурно победили. Били смо господари ситуације и потпуно смо је контролисали – све је што је Јевкуров рекао о тој акцији спроведеној док је агресија НАТО-а била у пуном јеку.

О његовом учешћу у војним операцијама мало се зна, јер подаци о томе још носе ознаку војне тајне, навео је у књизи Тохољ, који се сретао с Јевкуровом. Садашњи високи функционер руског система одбране још 2000. године је одликован Орденом Златна звезда и звањем хероја Руске Федерације „за храброст и хероизам при испуњавању специјалних задатака у војним операцијама на Косову и Метохији”.

Док је Јевкуров са својим људима извршавао наређења врха ГРУ, руски војници у саставу мировних снага у БиХ, по инструкцијама из Москве, у тајности су се спремали за „скок” на Слатину, који је требало да изведу друмским путем. Они су се налазили у бази Сфора у Угљевику, а тик уз њих били су амерички војници ангажовани у истој мисији. Договорено је да се покрет руских падобранаца најави као „вежба”. Овим војницима узбуна је дата 10. јуна 1999. године, последњег дана агресије НАТО-а.


(Фото ЕПА/Срђан Суки)

– Користећи ту маску, наши оклопни транспортери БТР-80 тихо су извезени на место дислокације, на напуштени аеродром изван града. У њих су утоварени комплети муниције, по два за сваког војника, и следовање за десет дана. Колона се покренула у правцу југословенске границе 11. јуна у четири часа – сећа се генерал Шпак.

Ушли су на територију СРЈ, односно Србије. Још од поласка, због тајности, спроводила се мера радио-ћутања, али је постојала заштићена сателитска комуникација.

– Прва је ишла преко моћне станице космичке везе, која се налазила на располагању у бригади у БиХ, током свих деветнаест часова кретања колоне „десантника” територијом СРЈ на вези је стално био командант бригаде пуковник Николај Иванович Игнатов. Друга линија везе с вођом операције, заповедником Оперативне групе ВДВ генералом Рибикином, обезбеђена је преко радио-везе с резидентом ГРУ на Балкану, руског војног аташеа у Србији – навео је генерал-пуковник Николај Стасков, у то време начелник штаба ВДВ.

Војник Александар Лобанцев, који је касније погинуо у Донбасу, записао је и објавио своја сећања о овој акцији.

– Разарање изазвано натовским бомбардовањем почело је да нам пада у очи одмах по преласку границе... Испред колоне је ишао аутомобил српске полиције, а иза обичан цивилни аутомобил у којем су се, мислим, налазили представници наших обавештајних служби који су обезбеђивали везу с руском страном – навео је Лобанцев.

Неколико пута су се заустављали да би сипали гориво, проверили возила и јели.

– Без обзира на касне ноћне сате, море људи дочекало нас је на улицама Приштине. Бацали су нам цвеће, руковали се с нама, братимили се, захваљивали. Људи су са свих страна опкољавали наше БТР-ове који су се споро кретали и узбуђено нешто вичући бацали на оклоп цвеће, дотурали флаше с киселом водом, пивом, вотком. Море људи се узбуђено и радосно таласало, неки полицајци су пуцали у ваздух... Срби су ликовали, најзад је стигла помоћ братске Русије – записао је Лобанцев.


(Фото ЕПА/Младен Антонов)

Претходница руског одреда стигла је на аеродром „Слатина” у рано јутро 12. јуна 1999. године. Руси нису добили зону одговорности, али су зато одважним потезом успоставили контролу над најважнијим објектом у покрајини.

Били су у саставу Кфора све до пролећа 2003. године, кад је у Москви донета одлука о повлачењу војника из мисија на просторима бивше Југославије.

Медаље, филм и Путинова улога

Владимир Путин је у време НАТО агресије био шеф Федералне службе безбедности (ФСБ). Као што је „Политика” већ писала, акцијом на Космету управљано је из кабинета Бориса Јељцина и Путина па су тадашњи председник Русије и његов наследник у знак сећања на ту акцију добили две специјалне медаље од сребра.

Трећа се чува у Музеју оружаних снага Русије. Посебно израђене медаље „Учесник марша 12. јуна 1999. Босна–Косово” добило је 250 непосредних учесника, као и 93 планера и логистичара ове операције.


(Фото ЕПА/Anja Nirdringhaus)

О тој акцији је снимљен и филм „Балканска међа”, који је уметничко виђење тог догађаја, а у њему је једну од главних улога играо Милош Биковић. Он је имао прилику да разговара с председником Путином, који му је наговестио своје учешће у догађајима на „Слатини” у јуну 1999. године.

„Рекао сам Путину да нас у току 2019. чека велики филм у српско-руској копродукцији, на шта ми је одговорио да је он, такође, у томе учествовао. ’Знам’, одговорио сам. Чудно ме је погледао. После сам тек схватио да је имао на уму саму акцију на аеродрому ’Слатина’, а ја сам мислио да се његове речи односе на то да је подржао филм”, испричао је Биковић за „Недељник”.

Коментари52
4817c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Слободан Раковић
Понекад је много већа важност у симболима него у самом догађају. Као што је симболично да су Руси предухитрили НАТО исто тако је симболично да је Војска Србије оборила "невидљиви " Амерички авион. Симболи живе!
артиљерац
@ Petrovic Dusan Ви сте до те мере самозаљубљени у себе и своје мишљење да је то одурно.Лупетате,а да о теми уствари не знате ништа. Дисквалификујете људе а да не дајете НИ ЈЕДАН ЈЕДИНИ аргумент.Него. моје мишљење је аксиом,закон.Ја,мајку му.Па и мкени је моје мишљење аксиом,али ја бар дајем некакве аргументе а ви ЈОК.
артиљерац
@ Petrovic Dusan Ја пишем истину.Ако вам се она не допада,то је ваш проблем.Иначе,да вас обавести,моја чланска карта Демократске Странке има број 96,издата маја 1990.Ово гледе напада на "демократске власти".
Драган П.
Petrovic Dusan: Ако вам није јасно шта тврдим, прочитајте поново мој коментар, па још једном, ако треба. Говорио сам о правном оквиру руског присуства на КиМ. Што се тиче њиховог одласка 2003, оно се десило за време ДОС-ове власти. Разлози за повлачење су комплексни. Предлажем да на ту тему прочитате чланак Милана Миленковића у Wordpress-u, детаљан је и информативан.
Petrovic Dusan
@ Драган П. Da li i Vi tvrdite da bi ostanak nekoliko stotina Rusa na Kosovu doveo do vracanja Kosova u Srbiju? Ali je namerno demokratska vlast to sprecila, jer su isteralo Ruse kako bi Kosovo postalo nezavisna drzava? To su totalne gluposti koje nemaju nikakve logike. Rusija ni u jednom momentu nije imala nikakvu ulogu na Kosovu,ti vojnici su stigli posle zavrsetka rata na teritoriju koju je kontrolisala Vojska Jugoslavije
Прикажи још одговора
артиљерац
Читам коментаре о некаквој "издаји".Сад да ли од стране Руса,да ли од стране тадашње Владе Србије.Реч "издаја" се у Србији олако потеже. Нико,па ни ја у 3 коментара,није спомињао "издају" Владе Србије.Ја сам написао да су се упецали на мамац НАТО и ЕУ тражећи од Руса да се повуку с Косова.Па то је 2004 потврдио и сам Тадић:Погрешио сам што сам тражио од Путина повлачење руских трупа.Па и Човић 2010 на Happy TV:НАТО нас је преварио 2003.Није могао Путин да нас брани кад ми то сами нисмо хтели.
etrovic Dusan
@артиљерац Pominjanje demokratske vlasti posle 2000 je nepotrebno.Po Kumanovskom sporazumu, na Kosovu se nalazilo cak 50 hiljada NATO snaga,naoruzanih ratnim avionima,tenkovima,helikopterima,artiljerijom. Objasnite kako bi par stotina Rusa izmenili situaciju da su ostali na Kosovu? Boris Tadic nije trazio niti izjavio bilo sta oko Rusa na Kosovu.Uporno guirate napad protiv demokrata, koji su stupili na vlast POSLE gubitka Kosova.
Ne1999. g nije ni1918.ni 1945.
Gledam sebe samog kako sam se od tipičnog jugosl. komuniste koji je verovao da nam ne treba ni Istok ni Zapad svestan da trebamo i jednima i drugima - (više Zapadu) pretvorio u nekoga ko bi zbog podrške Rusima danas - u ex FNRJ verovatno bio kandidat za Goli otok.A onda se zaustavim svestan da su nam Rusi oduvek Velika slovenska braća ali da svaka Velika zemlja ima svoje Velike interese nezavisne od bratstva.Poraz od jačeg nije ni pobeda ni sramota.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља