петак, 14.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 13.06.2020. у 09:48

Помодарско ружење српског језика

(Фото А. Васиљевић)

Ако се погледа на излог или завири унутрашњост наших књижара може се видети да је око 90 процената нових књига српских издавача штампано латиницом па се питамо коме су те књиге намењене ако не српском читаоцу. Коме се ми то додворавамо?

Југословенски језици су имали два писма али за Србе једино писмо је ћирилица! Да ли издавачи мисле да ће тираж од 500 примерка повећати на невероватних 550 ако књигу штампају латиницом? Зар мисле да ће се тада Хрвати и Словенци грабити о њихова издања?

Српски језик, као и остали, трпео је утицаје других језика – оних народа под чијом смо влашћу били, оних из окружења али и удаљенијих народа. Сада је највећи утицај енглеског језика. Необично, али у новије време запажа се и велика присутност кроатизама. У доба док смо живели у братству и јединству то није било толико уочљиво. Једино смо користили израз зарез уместо запета.

Из неких помодних мотива у нашим средствима јавног комуницирања сада се учестало могу наћи изрази који нису у духу српског језика: спочитавати уместо замерати, пребацивати, надоместити уместо надокнадити, придонети уместо допринети, дојмити уместо оставити утисак, свако мало уместо сваки час, гледе тога уместо у односу на то, изнимно уместо изузетно, учинковито уместо делотворно, унаточ уместо упркос, и поред тога, посве уместо сасвим, упосленици уместо запослени, разина уместо степен или ниво (истина, то је француска реч у нашем језику).

У прошлим временима Хрвати су, да би се разликовали од Срба, унели у језик доста позајмица из чешког језика. Македонци су се од српског бранили бугарским језиком. Бошњаци, да би се удаљили од Срба, све више користе турске архаизме, а Црногорци сада стварају сопствени језик као и нову азбуку која је сада постала абецеда.

Ми Срби, поред тога што не штитимо наше писмо ћирилицу олако прихватамо и туђе изразе и без предаје се покоравамо глобализацији.

Војин Рељин,
Бечеј

 

Коментари74
ef714
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ЈЕС
Од када је Ледо купио Фриком, у свакој њиховој реклами се појавио "ужитак". Многи чланци у интернет издањима српских новина и вести су очито преписани из хрватских издања али не и преведени на српски. Хрвати, Чеси и Словенци се више држе словенских речи и израза. Ко брани и чува српски језик? Да ли постоје лектори за српски језик у медијима? Како деца данас да заволе сопствени језик и писмо?
Aleksa Petrović
Стране речи прихватају нације које су ниског степена културе и образовања. што ми сада нисмо. То су нације које нису имале речи за одређене ствари и појмове па су користили оне стране речи са којима су дошли у контак онда када су се сусрели са тим истим стварима.Рецимо онда када смо били на нском нивоу техничке културе па смо прихватали називе разних уређаја онако како су их називали они који су нам то први пут представили. Рецимо дупли нипли, штопли, шраф(н)цигер и сл.
Petar
"али у новије време запажа се и велика присутност кроатизама". Pogledate ko su vam "spikeri" na "TV" Beograd. Pored ostaloga odatle i "kroatizmi".
Milomir
Meni smeta sto se u pola Srbije za dvoriste kaze "avlija", a savrseno mi je svejedno da li je na cirilici ili latinici. Ne volim ni orijentalno shvatanje (jezickog) identiteta, ali je to neka druga prica.
komentator
Makedonci nisu se branili sa bugarskog jezika od srpskog.I Bugari su zheleli da asimiliraju Makedonce,kao shto su to hteli i Srbi.Makedonci su se branili sa makedonskom jeziku.
Дејан.Р.Тошић
Поштовани "коментатор" слажем се са Вама. Међутим, није лепо од Вас што сте изнели тврдњу да су Срби хтели да асимилирају Северне Македонце. Српске породице су изгубиле своје очеве у првом и другом балканском рату, преко 30.000.мученика,а у првом св. рату само на Кајмакчалану преко 5000.и никад нису оспоравали језик, писмо и обичаје Северно Македонаца. Данас Срби староседеоци немају право ни на свој језик ни на своје писмо у Северној Македонији а Шћипетари имају равноправно и свој језик и писмо.
komentator
Poshtovani Dejan.Makedonsko kirilichno pismo je sastavio Blazhe Koneski i ima neka slova koje nema u srpsko pismo i neka slova u srpsko pismo koje nema u makedonsko.S toga,makedonsko pismo nije srpsko.Te bugarske,ruske,srpske rechi u makedonskom jeziku,su makedonske rechi koje ima u bugarskom,srpskom,ruskom jeziku.Ima velike razlike u govor u Makedoniji i govor u Bugarskoj.Slichnosti su zbog toga shto u bugarskom jeziku ima mnogo makedonske rechi.To "Severna","severno" je privremeno.Pozdrav.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља