недеља, 09.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 13.06.2020. у 12:27 Бранка Васиљевић

Напокон отворен „Житни кантар” на Земунској пијаци

(Фотографије Раде Крстинић)

„Житни кантар” чија је обнова почела пре четири године завршена је ових дана тако да је овај објекат на Земунској пијаци јуче свечано и отворен. Саграђен је пре Првог светског рата као магацин у коме се првобитно мерило жито, по чему је и добио назив, а нешто касније се ту вагала и продавала стока, а затим и риба па зато и не чуди што су га стари Земунци некада звали „Велика вага” или само „Вага”. Као део Старог језгра Земуна под заштитом је Завода за заштиту споменика културе града. Уместо жита од сада ће се ту продавати риба и рибљи производи.

Отварању „Кантара”, како се сада зове, јуче су присуствовали представници ЈКП „Градске пијаце” у чијој је надлежности ова зграда са директором Бојаном Бајагићем на челу, затим Дејан Матић, председник општине Земун, Горан Весић, заменик градоначелника, Оливера Вучковић, директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда…

– Земунска пијаца је један од симбола наше општине. Отварањем овог објекта постаје још атрактивнија и опремљенија. Знам да многи Београђани дане викенда започињу одласком до наше пијаце, и наставе га са испијањем кафе у Господској улици или на кеју – казао је Матић и подсетио колики ће значај имати новоотворено путничко пристаниште, уређене пешачке зоне, реконструисане фасаде и комплетан амбијент градског језгра на развој туризма у Земуну. Земунска пијаца је, према речима Горана Весића, једна од првих у српској престоници која је уређена, а реконструкција „Житног кантара” представља враћање традицији објекта који је некада био симбол аласког Земуна, а данас је један од најмодернијих објеката за продају рибе. Заменик градоначелника је најавио да ће у следећој фази уређења Земунске пијаце све фасаде које је окружују бити обновљене, и том приликом је представио туристичку брошуру са мапом града на којој су уцртане све београдске пијаце.

Оливера Вучковић је нагласила да је Старо језгро Земуна, не само историјски споменик, већ и туристичка атракција, а „Житни кантар” је доказ да се може удахнути нови живот сведоцима старих времена.

Оштећења и средства кочили изградњу

Обнова „Житног кантара” почела је пре четири године, али су пре тога постојали пројекти према којима је у његову обнову требало уложити 300.000 евра. Након нових процена 2016. године закључено је да би за тај посао требало уложити 63.000 евра. Када се кренуло у реконструкцију утврђено је да на објекту није само био оштећен кров већ његова цела конструкција, због чега је морало да се ради потпуно нова техничка документација. Требало је да радови буду завршени средином новембра 2017. године, али посао је продужен јер је откривено и да су зидови напукли, да је пропала водоводна и канализациона мрежа у објекту и око њега. И тај део радова је уређен, али су средства за обнову „Кантара” касније преусмерена на изградњу модерних и функционалних пијачних платоа и локала на Каленић пијаци и Ђерму. Сада је коначно и ова осмоугаона грађевина у срцу Старог језгра Земуна завршена.

Коментари5
86b37
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милош Лазић
Ако ме очи не варају, "Житни кантар" је - кафана? Чија ли је: пијачна, или општинска? Узгред, шта је са Спиртином кућом, односно Завичајним музејем Земуна, која се "реновира" дуже од деценију и по? И шта је са артефактима који су се налазили у њему? - међу којима су и неки предмети и уметничке слике које су завештали моји преци, а волео бих бар још једном да их видим!
ljiljana ljiljana
@ Sivosevic, mozda ste zaboravili ali latinica nije hrvatsko pismo vec je nasledjeno pismo od starog Rima. Rimljani su bili na teritoriji danasnje Srbije sto znaci da se to pismo koristilo i na ovoj teritoriji na kojoj mi zivimo kao potomci mesanja starosedeoca i pridoslih Slovena. Zakljucak: latinica je srpsko pismo kao sto je hrvatsko, evropsko i svetsko. Mi smo se obogatili sa cirilicom koja je usvojena naknado i sada mozemo biti ponosni da pisemo na dva pisma.
geras
koliko kvadratnih metara i spratova ima objekat kada je nedležnima i restauratorima, stručnjacima (?) bilo potrebno po godinu dve dana da, prvo, utvtde da je tavan propao, pa zatim da su zidovi popucali i na kraju još malo vremena da primete da je i vodovodno-kanalizaciona mreža propala ? i , da li je uhapšena osoba koja je iskalkulisala 300 000 evra ? kako se posle toliko godina u obnovu zemunskog skadra krenulo bez nekog velikog ugrađivanja, sa "bednih" 63000 ?
Bojan
I ime na latinici i engleskom
Сивошевић
и ти Бојане исто на латиници и хрватском...ал то је у реду? страни језик на страном писму....ал жуља енглески?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља