понедељак, 10.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 14.06.2020. у 18:18 Војислав Лалић

Поново игре око Аја Софије

Идеја да се некадашњи хришћански храм, потом џамија, а данас музеј, опет претвори у исламску богомољу потеже се кад год затребају гласови или притисну проблеми
„Трагикомично је кад САД коментаришу верске слободе и поштовање људских права”, одговара Мехмет Чавушоглу на критике (Фото Пиксабеј)

Као својевремено султан Мехмед Други Освајач пре 557 година, тако и председник Реџеп Тајип Ердоган сада најављује поновно претварање Аја Софије у џамију. То је изазвало забринутост у Вашингтону и Атини, као и међу малобројним хришћанима у Турској.

Та иницијатива наишла је на критике у годишњем извештају Стејт департмента о поштовању верских слобода и људских права у свету. Поред Аја Софије, иста судбина се најављује и за Цркву Христа Спаситеља (познату под називом Хора), која се налази у Истанбулу и сада је музеј – ни црква ни џамија. Поред непоштовања верских слобода, Вашингтон замера Анкари и то што још није отворила Теолошки факултет на острву Халки у Мраморном мору, на који је ставила катанац пре 50 година пошто је Васељенска патријаршија одбила да дозволи влади да контролише рад „теолошког семинара”.

Извештај Стејт дипартмента је писан језиком који је „далеко од објективности”. У њему су „изнете оптужбе које немају било какве основе”. Турска је у последњих двадесет година повукла значајне кораке у поштовању права верских мањина, оцењују у Министарству иностраних послова у Анкари.

„Трагикомично је кад САД коментаришу верске слободе и поштовање људских права. У Америци су у великој мери присутни расизам, исламофобија, а у последње време и ксенофобија”, истакао је шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу одговарајући на најновије критике које су стигле из Стејт департмента.

У Аја Софији је недавно први пут обележена годишњица (557. по реду) освајања Kонстантинопоља. Читани су стихови из Kурана. Многи су то доживели као провокацију и најаву поновног претварања тог хришћанског светилишта у исламску богомољу. То је први пут урадио султан Мехмед Други, само неколико дана после освајања града на Босфору 29. маја 1453. године. Грешку је делимично исправио Мустафа Kемал Ататурк, који ју је 1935. претворио у музеј.

Најновије игре око Аја Софије (Цркве Свете Мудрости), која је изграђена 537. године, изазвале су велику забринутост у Атини. Грчка тражи од Анкаре да поштује конвенцију УН о заштити историјског наслеђа, да не скрнави хришћанска светилишта.

Ердоган је одговорио у интервјуу државној ТВ ТРТ: „Грчка се меша у наша унутрашња питања. Она не управља нашом земљом. Ако не зна где јој је место, Турска зна како ће јој одговорити.”

За дозиђивање минарета на Аја Софију, што се десило одмах по њеном освајању, Ердоган каже: „На тај начин наши преци су то здање учинили лепшим и интересантнијим”.

Ни секулариста Ататурк није се усудио да исправи ту велику неправду и да Аја Софију претвори у оно што је била девет векова – хришћанска богомоља. Плашио се реаговања радикалних исламиста, који му свеједно никада нису опростили то што Аја Софија више није џамија.

Захтеви да се она опет претвори у џамију обично се понављају пред изборе, ради гласова. Ердоган на овај начин сигурно жели да скрене пажњу са тешких економских проблема с којима се носи после избијања пандемије вируса корона. Суочава се и с проблемима у својој странци, па је могуће да ће овог пута ићи до краја уместо да само прети исламизацијом Аја Софије, као што је то раније чинио. То питање је недавно било на дневном реду централног извршног савета владајуће Партије правде и развоја (АKП), а почетком идућег месеца наћи ће се на дневном реду Државног савета, најважнијег административног тела, открива „Сабах”, лист близак турским властима.

Ако би се то десило, за многе у свету, укључујући Европску унију, Турска би прешла „црвену линију”. И у Турској су мишљења о овоме подељена.

„Статус Аја Софије је вештачки проблем који Ердоган покреће када жели да скрене пажњу с других тешких питања. То се дешава већ 18 година откако је на власти”, истиче Мерал Акшенер, лидер десничарске Добре партије, треће по снази у парламенту.

Она тврди да се у владајућој партији понашају дволично: АKП једног тренутка није прихватила њен предлог да се Аја Софија у националној скупштини прогласи у џамију и зато Мерал Акшенер верује да је и ово сада Ердоганова игра.

Коментари18
8231e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Н. Сремац
@ "A.vesnic" не треба бркати бабе и жабе а стално помињање Рашке области (окупационо Санџака) личи на кување жабе. Поготово што ми мало или ни мало не познајемо своју историју а оно што знамо тако је скројено, да не направи комплексе "нашим народима и народностима". Дакле Рашка област је до анексије БиХ, 1908. г. била готово сасвим насељњена Србима. После анексије многе муслиманске избеглице су населиле Рашку област, чинећи живот неподношљив Србима па су се Срби масовно исељавали! су
Веслач
Зашто Србија ћути? НИје то само ствар Грчке. Град Константинопољ је основао Србин а Аја Софију је градио такође Србин Јустинијан. У тренутку доласка Турака Мала Азија је била насељена великим бројем Срба. Каснија окупација Србије од стране примитивне и заостале империје је довела Србе на ивицу биолошког уништења.
Рада
Dan, у доба Константина и Јустинијана званични језик у држави је био латински а не грчки. Грчки је постао званични језик Источног Ромејског царства ( оно што данас зовемо Византијом) 200 година после смрти Јустинијана. Јустинијан је рођен као Управда, тако је бар записано од Латина, а узео је римско име кад је постао император. Главни војсковођа му се звао Велизар, и до данас то име срећемо само код Срба.
DAN
Odakle Vam to sa Justinijana kao i za Konstantina ! Po imenu to su bili rimljani grčkog porekla jer su ta dva jezika i govorili ! Koji vizantijski spis je pisan na srpskom ?! Mi se nismo oglasili zbog politike !
Nenad
Interesantno, nije se Srbija, Rusija, ... oglasila nego Amerika i Grcka. Nerazumem ni SPC ni spolju politiku Srbije, ali vidim da su rezultati losi. Valjda onda nesto treba menjati.
Александар Живановић
То парче Турске изнад Босфора да прогласи независност и уђе у ЕУ, пошто је јелте, и географски, и историјски хришћанска територија.
Dragutin
Ne slazem se sa Al Andalusom. Ne mogu se danas Erdoganove greske pravdati sa spanskim greskama koje su pocinjene pre toliko vekova.Kuda bi nas ta logika vodila.
nikola kiric
Koje spanske greske?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља